Кривични законик или казнени законик је документ који саставља целокупно, или значајан део, кривичног права одређене јурисдикције. Типично, кривични законик садржи кривична дела која су призната у јурисдикцији, казне које се могу изрећи за та кривична дела и неке опште одредбе (као што су дефиниције и забране ретроактивног кривичног гоњења).
Кривични законици су релативно чести у јурисдикцијама континенталног права, које теже да граде правне системе око кодекса и принципа који су релативно апстрактни и примењују их од случаја до случаја. С друге стране, нису толико чести у јурисдикцијама англосаксонског права. Тамо где је јурисдикција федерација, поднационалне јединице такве јурисдикције могу, али и не морају да користе одвојене кривичне законике. На пример, у Индији, цела земља (савезна влада, државе и савезне територије) послује под једним кривичним закоником, а у Канади је процес отприлике исти, при чему је цела земља подложна једном кривичном законику. Међутим, у Аустралији, савезна влада и државе послују под различитим кривичним законицима (на пример, Нови Јужни Велс не би нужно користио савезни кривични законик, већ свој сопствени кривични законик).
Кривични законици се генерално подржавају због увођења доследности у правне системе и због тога што кривично право чине приступачнијим лаицима. Законик може помоћи у избегавању застрашујућег ефекта у случајевима када се чини да су закони и судска пракса или неприступачни или неразумљиви за неправнике. Алтернативно, критичари су тврдили да су законици превише крути и да не пружају довољно флексибилности да би закон био ефикасан.
Референце
Категорија:Право