Мала канадска гуска () је врста гуске која се може наћи у Северној Америци и Источној Азији.

Таксономија Малу канадску гуску формално је описао шкотски доктор, природњак и истраживач Арктика Џон Ричардсон 1832. године у „Fauna Boreali-Americana; or the zoology of the northern parts of British America: containing descriptions of the objects of natural history collected on the late northern land expeditions under command of Captain Sir John Franklin, R.N. Part second, the birds pt.2, “.

Име рода Branta је латинизовани облик старонордијске речи „Brandgás“, што значи „спаљена црна гуска“. Специфични епитет hutchinsii одаје почаст енглеском хирургу Томасу Хачинсу који је био запослен у Компанији Хадсон Беј.

Мала канадска гуска првобитно је сматрана истом врстом или подврстом врсте канадска гуска (Branta canadensis), али је у јулу 2004. године Комитет за класификацију и номенклатуру Америчке уније орнитолога (AOU) поделио ове две врсте на две, чинећи малу канадску гуску пуноправном врстом са научним називом Branta hutchinsii . Британска унија орнитолога (BOU) је следила тај пример у јуну 2005. године.

AOU је поделила многе повезане подврсте између обе животиње.

Постоји 4 признате подврсте и једна изумрла подврста:

Branta hutchinsii leucopareia (von Brandt J.F.) 1836 - гнезди се на Аљасци на острвима Булдир, Ату, Агату и Алаид-Низки у западним Алеутским планинама, острву Чагулак у централним Алеутским планинама и острвима Киликтагик и Ановик у Семидским острвима и раније на Командорским и Курилским острвима Сибира. Популација са Алеутских острва зимује углавном у Централној долини Калифорније, са мањим бројем на северној обали Калифорније, док се мала популација са острва Семиди зимује углавном на југозападној обали Орегона Branta hutchinsii hutchinsii (Richardson J.) 1832 - Гнезди се на канадској арктичкој падини и на острвима од јужног острва Бафин и северозападног Квебека, западно преко северне и западне обале залива Хадсон, до јужног острва Банкс и делте реке Макензи. Међутим, новији подаци приказују главни зимски распон од источног Колорада и западне Небраске на југу и истоку до источног Новог Мексика, северног Тексаса, западне Оклахоме и већег дела Канзаса, плус мању густину птица источно до Масачусетса и Северне Каролине, јужно до горње обале Мексичког залива и централне Аризоне, и северозападно до источне Монтане Branta hutchinsii minima (Ridgway R.) 1885 - Гнезди се само у делти Јукон-Кускоквим на западу Аљаске. Велика већина зимује у долини Виламет у западном Орегону и дуж доње долине реке Колумбије у западном Орегону и Вашингтону, док је остатак углавном зимовао у долинама Сакрамента и Сан Хоакина у централној Калифорнији и у долини Пјуџет у Вашингтону. Пре 1970. године, скоро цела популација је зимовала у долинама Сакрамента и Сан Хоакина Branta hutchinsii taverneri (Delacour J.T.) 1951 - Гнезди се на Аљасци у делти Јукон-Кускоквим, на полуострву Сјуард и дуж североисточног залива Коцебу. Птице које се гнезде у западној Аљасци зимују првенствено у долинама река Виламет и Доња Колумбија у западном Орегону и Вашингтону † Branta hutchinsii asiatica - изумрла око 1929, врло слична подврсти Branta hutchinsii leucopareia

Разлике између ове две врсте гусака довеле су до велике забуне и дебата међу орнитолозима. Ово је погоршано преклапањем између малих врста канадских гусака и већих примерака подврста мале канадске гуске. Веровало се да су старе мање канадске гуске делимично хибридна популација, а птице назване taverneri сматране су мешавином minima са подврстама occidentalis и parvipes, које данас остају са самом канадском гуском. Међутим, taverneri је заправо једна од већих подврста малих канадских гусака. Поред тога, утврђено је да је белолика гуска (Branta leucopsis) дериват лозе malih kanadskih gusaka, док је хавајска гуска (Branta sandvicensis) острвски представник канадске гуске.

Након дискусије коју је изазвало званично самостално означавање врсте, које су увели AOU и BOU 2004. и 2005. године, Харолд К. Хансон је 2007. године објавио рад у којем је предложио да се канадске и male kanadske guske поделе на шест врста и 200 подврста. Радикална природа овог предлога изазвала је изненађење, а Ричард Бенкс из AOU је позвао на опрез пре него што се било који Хансонов предлог прихвати. Ниједан од ових синдиката орнитолога није увео никакво даље редизајнирање.

Опис Црна глава и врат са белим ременом око подбрадника разликују ову гуску од свих осталих гусака осим веће канадске гуске (Branta canadensis) и сличне по величини белолике гуске (Branta leucopsis). Постоји 4 подврста мале канадске гуске, различитих величина и детаља перја. Женка изгледа готово идентично, али је мало светлија и има другачији глас. Неке је тешко разликовати од канадске гуске, са којом се дуго сматрало да мала канадска гуска чини једну врсту, при чему се мала канадска гуска и мања подврста канадске гуске називају мала канадска гуска. Најмање мале канадске гуске од 1.4 кг су Branta hutchinsii minima и много су мање од било које канадске гуске, али подврста Branta hutchinsii hutchinsii тежи до 3кг, и може достићи величину као неке канадске гуске. Различитост изумрле популације Branta hutchinsii asiatica са Командорских и Курилских острва је контроверзна. Белолика гуска (Branta leucopsis) се разликује по томе што има црна прса и сиво, а не смеђе, перје на телу.

Мере:

Дужина: 63-65 цм Тежина: 1.400-2.380 г Распон крила: 108-111 цм

Распрострањеност и станиште Мала канадска гуска је пореклом из Северне Америке, а гнезди се у северној Канади и на Аљасци у разним тундра стаништима.

Током сезоне гнежђења, већина малих канадских гусака могу се наћи у тундри дуж језера, бара и мочвара, као и речних делти. Током миграције и на подручјима за презимљавање, насељавају широк спектар мочвара, али генерално преферирају подручја где могу да пасу кратку вегетацију у густим јатима, али и да једу отпадно жито на пољопривредним пољима. Током периода размножавања, мала канадска гуска углавном заузима мала острва у тундрским језерима и барама, као и обале језера, баре и плимних мочвара у речним делтама, где се гнезди појединачно или полуколонијално у удаљеним подручјима, посебно на местима која пружају јасан поглед у свим правцима.

Гнежђење Гнездо мале канадске гуске се обично налази на узвишеном подручју близу воде. Јаја се полажу у плиткој удубини, обложеној биљним материјалима и паперјем. Међутим, пошто се гнезда праве близу или директно на земљи, јаја, заједно са усамљеним женкама које се гнезде и тек излеглим гушчићима су посебно рањива на предаторство од стране одређених сисара месождера. У зависности од региона, потенцијалне претње могу варирати од домаћих или дивљих мачака и паса који се слободно крећу, до лисица, којота, пацова и других животиња, као што су неке врсте змија. Стога, као резултат тога, обе гуске - посебно мужјак - у пару који се гнезди постају веома агресивне и одбрамбене према месту гнежђења, чак и терају људе који случајно прођу.

Пар се може парити доживотно, до око 20 година. Одрасле гуске се често виде како воде своје гушчиће у линији, тако да је један родитељ на челу, а други на крају.

Као и већина гусака, и мала канадска гуска је природно миграторна врста, а њено подручје презимљавања је већи део САД, локално у западној Канади, западној обали САД и северном Мексику. Звуци који се чују из великих јата гусака које се кокоћу, летећи у својој типичној формацији у облику латиничног слова „V“, сигнализирају прелазе у пролеће и јесен. У неким областима, миграционе руте се мењају због промена у расположивом станишту, окружењу и изворима хране.

Као луталице, мале канадске гуске су саме стигле до Западне Европе, што је доказано прстеновањем и документованим виђењима. Птице виђене у Европи су, барем, подврсте hutchinsii, а могуће и других. Мале канадске гуске се такође природно налазе као луталице око полуострва Камчатка на Далеком истоку Русије у Сибиру, у источној Кини и широм острва Јапана. Ипак, IUCN је сматрао да је врста истребљена из Јапана, где је раније имала успостављену популацију која је ту зимовала. Птице су недавно поново уведене и у Јапан и у Сибир.

Исхрана Мале канадске гуске се хране углавном биљним материјалом. Када се хране у води, потапају главе и вратове како би дохватиле водене биљке, понекад се нагињући напред попут патака. Јата ових птица се често хране остацима обрађених житарица на пољима, посебно током миграције или зими. Такође једу неке инсекте, мекушце и ракове.

Статус Међународна унија за заштиту природе IUCN дефинише малу канадску гуску као најмање угрожени таксон.

До почетка 20. века, прекомерни лов и губитак станишта крајем 19. и почетком 20. века довели су до озбиљног смањења броја ове птице у њеном изворном подручју. Са побољшаним законима о дивљачи и програмима обнове и очувања станишта, њихове популације су се опоравиле у већем делу њиховог подручја, иако неке локалне популације можда и даље опадају, посебно подврсте minima и leucopareia. Иако је таксономска различитост популација Командорских и Курилских острва, које су некада зимовале у Јапану, контроверзна, несумњиво је да су нестале око 1929. године.

Галерија

Референце

Литература

Stackhouse, Mark. The New Goose. Sibley, David. Identification and range of subspecies within the Canada and Cackling Goose Complex (Branta canadensis & B. hutchinsii). Moser, Timothy J., Craven, Scott R. and Miller, Brian K. Canada Geese in the Mississippi Flyway: A Guide for Goose Hunters and Goose Watchers. Martin Garner Focus On: 'white-cheeked' geese.

Спољашње везе

Мала канадска гуска Branta hutchinsii eBird Мала канадска гуска Branta hutchinsii Birds of the World Мала канадска гуска Branta hutchinsii The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Мала канадска гуска Branta hutchinsii Avibase Мала канадска гуска Branta hutchinsii The IUCN Red list Мала канадска гуска Branta hutchinsii The BirdLife DataZone Мала канадска гуска Branta hutchinsii All about birds Мала канадска гуска Branta hutchinsii Oiseaux Мала канадска гуска Branta hutchinsii Flickr Мала канадска гуска Branta hutchinsii Xeno-canto

Категорија:Пловке Категорија:Пловуше Категорија:Гуске Категорија:Branta Категорија:Таксони које је описао Џон Ричардсон Категорија:Птице описане 1832. године Категорија:Птице Северне Америке