Александар Гајић (Нови Сад, 1973) српски је научни саветник и универзитетски предавач. Бави се правно-политичком теоријом, међународним односима, геополитиком и студијама културе. Аутор је и приређивач више научних монографија и бројних научних радова. Биографија Дипломирао је 1998. године на Правном факултету. Магистарске студије завршио је 2005. године на Факултету политичких наука, на смеру међународни односи. Докторску дисертацију одбранио је децембра 2008. године на Универзитету у Новом Саду.
Током професионалне каријере радио је у новинарству, правосуђу и адвокатури. У научна звања изабран је у звање научног сарадника 2009. године, вишег научног сарадника 2015. године и научног саветника 2020. године.
Два пута је обављао функцију председника Научног већа Института за европске студије у Београду (2011–2015. и 2019–2020), а од 2019. године члан је Управног одбора ове установе.
Александар је члан и стални сарадник Матице српске у области друштвене теорије. У оквиру ове институције учествује у научним и издавачким активностима.
Аутор је или приређивач 16 монографија и више од 130 научних радова. Међу његовим познатијим књигама су Корпоративна носталгија (2011), Духовне основе светске кризе (2011), Идеја светске државе (2012), Хероји и антихероји у популарној култури (2015), Звук и заједница (2017) и Америка и Рим – империјалне паралеле (2019).
Од школске 2018/2019. године ангажован је као предавач на Факултету за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић“ у Новом Саду, где предаје предмете из области безбедности.
Референце
Категорија:Матица српска Категорија:Новосађани Категорија:Студенти Универзитета у Бањој Луци