Бретањски риђи басет је ловачка раса пса типа гонича, пореклом из Бретање, историјског војводства Француске.

Опис

Изглед Бретањски риђи басет је мањи гонич, грађен по истим линијама као и басет гонич, али је светлији по целом телу и дужи у ногама. Длака је жицаста, веома груба на додир, густа, црвенопшенична или беж, понекад са белим ознакама на грудима. Високи су 32-38 цм и тешки између 36-40 фунти, али због историјски контроверзне праксе регистровања мешовитих легала грифона и басет фова, понекад легло басета производи псе са дугим ногама. Имају грубо, густо крзно које може захтевати скидање. Иако њихово крзно одбија прљавштину и не запетљава се лако, ипак захтевају недељно чешљање и четкање. Длака на ушима је краћа, тања и тамнија од длаке на крзну. Уши досежу до краја носа, уместо да се вуку по земљи, и требало би да буду наборане. Требало би да имају тамне очи и нос, а идеално би било да предње ноге нису прекривљене. Француски стандард каже да су ово најкраћа леђа од свих раса басета, тако да генерално не делују тако претерано као британски басет.

Здравље Студија из 2006. године открила је релативно низак коефицијент инбридинга, од 3,9%, што је други најнижи коефицијент од девет француских раса у студији.

Бретањски басет је једна од раса које су чешће погођене примарним глаукомом отвореног угла. Аутозомно рецесивна мутација гена ADAMTS17 одговорна је за стање код расе.

Историја Раса је развијена у Француској као ловачки пас од већег Гран фова де бретањ, расе која је сада изумрла. Кружила је гласина да је и Бретањски басет био близу изумирања после Другог светског рата, те да је раса поново створена коришћењем преосталих примерака расе и укрштањем стандардних јазавчара са оштродлаким. Међутим, француски клуб то пориче и каже да број Басета никада није био тако низак. Године 2002, у Француској је регистровано 1060 нових Басета.

Раса се у Великој Британији углавном сматра изложбеним псом и породичним кућним љубимцем, а коначно је из регистра ретких раса Кинолошког клуба избачена 2007. године. У Великој Британији се годишње региструје мање од 140 паса. Може се наћи и у другим деловима Европе где се користи за праћење трагова мириса, а такође и као породични кућни љубимац.

Године 2026. Амерички кинолошки клуб је у потпуности признао расу.

Референце

Категорија:Пси шесте ФЦИ групе