Џон Доу и Херувим (енгл. John Dough and the Cherub) је дечји фантастични роман, који је написао амерички аутор Л. Френк Баум, о живом човечуљку од медењака и његовим авантурама. Илустровао га је Џон Р. Нил, а објавила га је 1906. године компанија Рајли и Бритон. Прича је излазила у наставцима у новинама Washington Sunday Star и другим листовима од октобра до децембра 1906. године. Као и књиге о Озу, али за разлику од многих других ауторових дела, Џон Доу је издат под Баумовим именом, а не под неким од његових псеудонима. Књига је била популарна; чак и 1919. године продавала се у 1.500 примерака годишње. Издање компаније Довер пабликејшонс из 1974. године садржи увод који је написао Мартин Гарднер.

Родна двосмисленост мини|десно|Илустрација Чика Херувима коју је урадио Џон Р. Нил са натписом „Дечак или девојчица?” Кроз цео текст, Баум пази да никада не наведе пол лика Чика Херувима, чак до те мере да се на Чика односи са „оно” уместо „он” или „она”. Чик се облачи у андрогине пиџаме; Нил приказује Чика са Бастер Браун фризуром која би могла пристајати и дечаку и девојчици.

Издавачи су желели да Баум разреши двосмисленост, али је он то одбио. На крају су извукли најбоље из ситуације: у рекламној кампањи за оригинално издање, Рајли и Бритон су организовали такмичење у којем су деца читаоци могла да гласају о Чиковом полу. Деца која су дала најбоље одговоре, у 25 речи или мање, освојила су награде. Такмичење је било представљено као формулар за отцепљивање на почетку првог издања књиге, који је требало отцепити, попунити и послати издавачу поштом; прва издања са нетакнутом страницом за такмичење представљају ретке колекционарске примерке.

Другу награду на такмичењу освојио је дечак који је читао причу у новинама Сијетл тајмс (енгл. Seattle Times). Његов унос је гласио: „Херувим је била девојчица јер да је био дечак, одмах би појео човечуљка од медењака, без обзира на то да ли му то прија или не.” Међутим, не постоје извори који идентификују победника (или победнике) такмичења.

Синопсис Прича почиње у пекари Жила и Леонтине Грогранд, француских имиграната у Сједињеним Америчким Државама. Њихов мистериозни локални купац, Арапин Али Дуб, једног дана долази у пекару са хитним захтевом. Прогоне га тројица његових сународника, јер поседује Велики еликсир — „Есенцију виталности, Воду живота”. Само једна кап ове течности може особи подарити изражено здравље, снагу и дуговечност. Али Дуб моли мадам Грогранд да за њега сакрије златну бочицу са еликсиром. Она је невољна, али попушта када јој Арапин даје и сребрну бочицу која садржи лек за њен реуматизам.

Осим што пати од реуматизма, Леонтина је и далтониста. Она меша златну и сребрну бочицу. Сипа Велики еликсир у чинију са водом и у њој купа своје болне удове. Бол истог тренутка нестаје и она се осећа „лагано и лепршаво као вила... Пало јој је на памет да би волела да плеше; да трчи и виче, да скакуће около као што је то радила као девојчица.” Пошто је разумна старија жена, она уместо тога одлази у кревет, остављајући чинију са разблаженим еликсиром у кухињи.

Њен супруг Жил улази у пекару у 3 сата ујутру; Четврти је јул, и он одлучује да испече великог човечуљка од медењака како би га изложио у излогу. Он меси тесто — и притом користи воду из чиније која му је при руци, а која садржи еликсир. Обликује фигуру од медењака величине „четрнаестогодишњег дечака”, али у облику и изгледу „типичног француског господина”. Жил фигури ставља стаклене очи, беле бомбоне за зубе и пастиле за дугмад на капуту. Пече човечуљка од медењака у рерни — и остаје запрепашћен када открије да је фигура оживела након што је испечена. Пуна доза Великог еликсира подарила је човечуљку од медењака, Џону Доуу, не само живот, већ и интелигенцију и способност говора на више језика. Жил у паници бежи; Џон Доу узима пекаров цилиндар и штап од шећерне плетенице, и креће да види свет.

Али Дуб је огорчен када сазна шта се догодило, али у томе види и решење за свој проблем. Једноставно треба да поједе човечуљка од медењака како би добио бенефите еликсира. Са том спознајом, Арапин креће у потеру за Џоном Доуом.

Увече четвртог јула, Џон Доу случајно ускаче на велику ракету лансирану током прославе. Ракета га носи све до Острва Фрикс (енгл. Isle of Phreex). Џон пада са неба на Зависнику од свежег ваздуха (енгл. Fresh-Air Fiend), која је, наравно, спавала напољу. На Фриксу, Џон сусреће поворку чудних бића. Што је најважније, упознаје загонетни лик Чика Херувима, „прву и једину Оригиналну Бебу из Инкубатора”. Иако има само шест година (или осам, у зависности од тога ко броји), Чик говори сленгом, храбро је и сталожено дете. Чик постаје Џонов пријатељ, сапутник и заштитник у чудном новом свету. Становници Фрикса — „Фрикови са Фрикса”, како их зову — веома су разноврсна дружина. Међу најупечатљивијима су: оживљени дрвени Индијанац испред продавнице цигара; девојка џелат која никада не добија прилику да неког убије и због тога плаче; двоножни коњ који говори и малтретира свог јахача; и млади и тирански „Краљић” Фрикса. Острво је такође дом ексцентричних проналазача. Један од њих, најмање ексцентричан од свих, створио је функционалну летећу машину. Када се Али Дуб појави на Фриксу (купио је магичну чаролију од вештице да би магично пратио свој плен), Џон и Чик одлазе летећом машином у непознате крајеве.

Њихова прва станица је мало острво на коме се налази Палата романтике. Тамо хероји упадају у Шехерезадину невољу: морају стално да причају приче како не би били убијени. Убрзо беже у летећој машини која се руши на друго острво са чудним створењима. Упознају Питипета, белог зеца који говори, и Пару Бруина, великог гуменог медведа који скакуће. Мифкети, који такође насељавају острво, злонамерна су бића налик гномовима која протагонистима стварају велике проблеме. Ствари постају још горе када се појави Али Дуб и открије Мифкетима да је Џон Доу укусан за јело. Мифкети хватају Џона и поједу му све прсте са једне руке пре него што он успе да побегне.

Џон жртвује остатак своје осакаћене руке да би спасао живот лепе младе девојке заробљене на острву, која копни. Његово медењачко месо богато еликсиром јој спасава живот. Зец Питипет упознаје хероје са Краљем вилинских даброва, који их прима у свој подземни домен и решава њихове потешкоће својом магијом. Девојчица је враћена родитељима, које су наши хероји спасли из ропства у кухињи Мифкета. Џона и Чика, којима се придружује Пара Бруин, пријатељски фламингоси односе у небо. Након кратког и непријатног заустављања на Гусарском острву, фламингоси носе троје авантуриста до њиховог коначног одредишта. Али Дуб остаје насукан на острву Мифкета, јер је његова транспортна чаролија коју је купио од вештице важила само за две употребе.

Земље близнакиње, Хајленд и Лоленд (енгл. Hiland and Loland), заузимају супротне половине једног острва, одвојене високим зидом и великим, богато опремљеним замком. Људи из Хајленда су високи и мршави, и живе у високим, уским кућама; они из Лоленда су ниски и здепасти, са одговарајућим домовима. Краљ који је владао овим двема земљама је умро, а оба народа чекају долазак пророковане замене која није људског порекла. Џон Доу одговара опису и постаје нови краљ Хајленда и Лоленда. Локални пекар поправља штету коју је Џон претрпео на својим путовањима. Пара Бруин постаје главни саветник, док Херувим преузима титулу Главног Буливега — „оног који влада владарем”. Заједно, њих троје веома успешно управљају дуги низ година — али анали Хајленда и Лоленда никада не разјашњавају да ли је Чик, Главни Буливег, мушко или женско.

Баумов фантастични космос Године 1905. Баум је објавио своју „најкласичнију” бајку, Краљица Зикси од Икса (енгл. Queen Zixi of Ix). Са Џоном Доуом наредне године, Баум се вратио јединственом хибридном свету фантазије својих књига о Озу и сродних дела. Као и Дороти Гејл, Џон Доу може да путује (ваздухом) из савремених Сједињених Америчких Држава (око 1900. године) у изванредне земље маште; врсте створења које среће су оне из света Оза — виле, животиње које говоре и оживљена вештачка бића (страшило; дрвени Индијанац). Чик Херувим је још један од Баумових нереално слободних и неустрашивих дечјих протагониста. (Међутим, имплицира се да је лик много старији него што његов изглед сугерише). Велики еликсир је упоредив са Прашком живота који је кључни елемент у Баумовом домену фантазије. Баум меша технологију у своје фантазије о Озу, као и у Џона Доуа; летелице и инкубатори били су недавна достигнућа 1906. године. Подељена земља Хајленд и Лоленд наговештава слично подељену земљу у делу Небеско острво (енгл. Sky Island) (1912). „Вилински даброви” су врста животињског духа коју Баум користи у свом делу Живот и авантуре Деда Мраза (енгл. The Life and Adventures of Santa Claus). Подземно царство вилинских даброва опточено драгуљима подсећа на домен Краља Нома у књигама о Озу.

Џон Доу, Чик Херувим и Пара Бруин имају камео појављивања у петој књизи о Озу, Пут за Оз (енгл. The Road to Oz) (1909), где присуствују рођенданској забави принцезе Озме.

Мифкет се накратко појављује у десетој књизи о Озу, Ринкитинк у Озу (енгл. Rinkitink in Oz) (1916). Илустратор Нил је укључио Мифките у своју књигу Скалакагони од Оза (енгл. The Scalawagons of Oz) (1941), а Џек Сноу је укључио вилинске даброве у дело Чупави човек из Оза (енгл. The Shaggy Man of Oz) (1949), које такође садржи Долину романтике, сличну, али не и идентичну Палати романтике.

Адаптације Роман је два пута адаптиран у филм, оба пута под режијом Отиса Тернера, прво као 40-минутни сегмент филма Вилински дневник и радио-представе (енгл. The Fairylogue and Radio-Plays) (1908), а затим поново као десетоминутни кратки филм из 1910. године. Оба ова филма се сматрају изгубљеним.

Референце

Литература

Спољашње везе

Факсимил верзија дела Џон Доу и Херувим у оквиру колекције Керлан у библиотеци Универзитета у Минесоти. Дискусија о књизи

Категорија:Дечји фантастични романи Категорија:Амерички дечји романи Категорија:Амерички фантастични романи Категорија:Фикција о андрогинији