Кетшопроњ () је село у Мађарској, у крајње југоисточном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, бекешке жупаније у бекешчабајском јарашу.Основни подаци и поштански број селаКетшопроњ са геоподацима].
Географија Кетшопроњ је село у централном делу жупаније Бекеш. Његови суседи су Камут на североистоку, Бекешчаба на истоку, Телекгерендаш на југоистоку, Чорваш на југозападу и Кондорош на северозападу.
Занимљиво је да се једно од насеља села, које се налази око 1,5 километара североисточно од Кечопроња ваздушном линијом, зове Кутјасорито (Kutyaszorító). Према подацима из 2001. године, Кутјасорито је имао 46 становника, а имао је 28. кућа.Таксативни подаци о насељу
Историја Име насеља Кетшопроњ је старословенског порекла (Шопа: тор, шупа, боја). Некада се састојало од два насеља. Имало је цркву још у арпадовском периоду. У време краља Матије помиње се као Кет-Шопроњ, затим Шопрон, 1560. као Кет-Шопрон, а 1557. као Мезекенски Себрон. Средином 18. века звао се Мезе-Кет-Шопрон, а данас се поново зове Кетшопроњ. Елек Фењеш га још увек помиње као Нађ-Шопрон Пуста 1870. године. На основу имена можемо претпоставити да његово порекло датира из доба сеобе народа. Један документ из 1773. године памти га на следећи начин: „темељи некадашње Шопронске цркве још су били видљиви у то време, а људи су тврдили да су Турци материјал однели у Ђулу и Сарваш.“Кратка историја Кетшопроњаа
У доба Арпада, био је у рукама породице Херцег из Секеа, затим у време Матије, био је власништво породице Абранфи. За време владавине мађарког краља Жигмунда, дат је породици Хедервар као краљевски поклон. Касније је можда дошао у руке Ласла V, јер га је 1455. године поклонио Јаношу Хуњадију. Арадски каптол је укључио Хуњадија у свој посед без икаквих противречности. Године 1508, због тешких прилика Јаноша Абрахамфија, ставио је у хипотеку, између осталог, имања Герла, Чаба, Меземегиер, Весто, Магор, Фас, Огерендаш, Чорваш, Апати, Кетшопронгоеш, Ерденгеш или Чакохеђеше (Gerla, Csaba, Mezőmegyer, Vésztő, Mágor, Fás, Ógerendás, Csorvás, Apáti, Kétsoprony, Ördöngős − Csákóhegyese) у жупанији Бекеш за осам хиљада златних форинти Гергељу Харастију и његовом сину Гашпару.
Два засебна села имала су засебне властеле, који су имали и посебне судије. Тако је 1559. Иштван Абранфи именовао Ференца Цинтала, Гашпар Нађ Матијас Абранфија, а Миклош Секељ је именовао Балинта Ердеша над својим кметовима. У насељу су 1563. године живеле 53 породице, па је број становника био око 280. Породична имена из овог времена су: Бак, Деже, Полгар, Тизај, Тирчи и Жирош (Bak, Dezső, Polgár, Tiszai, Tircsi és Zsíros). Године 1557-1558 Турци су припремили и попис (дефтер) жупаније, што значи да су од тада и кметови Чабе плаћали порез у два дела. Према дефтеру, у Чаби је тада било 29 кућа. Број становника се смањио за око половину у поређењу са стањем из 1556. године. (Турски дефтер који бележи тадашње стање описује Чабу као село средње величине. У њеној близини, у Бекешу је забележено 200 кућа, по 30 у Чорвашу и Мезомеђеру, 23 у Мезo-Кетшопрону, 10 у Чатару, 9 у Герлану и 6 у Весену.) Према попису из 1561. године, овде су живеле племићке породице, али су такође овде живели и кметови, јер су 1552. године плаћали порез после шест капија. (Према дефтеру, село Мезекен Шебрен је мађарско. Има 23 куће, од којих је 20 старих и 3 нове.) 1562. године у дефтеру налазимо да се број капија повећао на 14, што значи да се овде насељава све више кметова.
Према пореском регистру села која су плаћала порез замку у Ђули из 1564. године, Чабини суседи у селима имали су 50 порти у Орошхази, 29 у Чорвашу, 14 у Кечопроњу и по 10 у Муронју и Киђошу. Становници ових предела су вероватно добро живети у првом периоду турске окупације, јер се њихов број није смањивао, већ повећавао. Међутим, нема података о ова два села са краја 16. века, тако да је могуће да је у то време уништено. Године 1723. постало је посед Харукерна. Нови газда није обрађивао ово подручје, већ је и издавао Кетшопроњ закупцима. Мезе-Кетшопроњ је 1744. године изнајмио Бугарин Ђерђ Качамага, а 1755. године Јожеф Јовин и његов брат, који су били турског порекла. Средином 18. века, ови закупци су могли да се растану са овом земљом јер ју је Харукерн издао у закуп католицима из Чабе. У то време, граница између Чабе и Нађ-Шопроња се спојила, и од тада је Чаба такође била под управом све до оснивања самосталног села.
Лајош Хан у свом делу Историја Бекешчабе цитира следеће:
У својој студији о питањима насељавања Бекешчабе и њене околине, Бела Халмош пише следеће:
У Шопроњским граничним врховима, који се протежу од југоистока (у просеку 8 километара) испод села Кондорош, које је насељено прилично касно (1876) и најудаљеније је од Бекешчабе (у просеку 17 километара), у готово средини дела Мезехата у жупанији Бекеш без села, далеко од градова, и који се налазе најдаље од градова (у просеку 17 километара), изграђена су три реда фарми са обе стране три паралелна сеоска пута, готово као путно село.
Сва ова имања постала су почетне основе развоја села који је почео спонтано прекомерним развојем сеоског насеља. (Герендаш је одвојен 1923. године, Меземеђер 1927. године.)
Демографија Године 2001, 66% становништва насеља изјаснило се као мађарска, 33% словачка и 1% осталих (углавном немачке, српске и словеначке) националности.
На попису из 2011. године, 92,4% становника изјаснило се као мађарска, 0,4% немачка, 0,3% румунска, 26,4% словачка (7,6% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 64,4%, калвинисти 3,5%, лутерани 9,1%, гркокатолици 0,2%, неконфесионални 12,3% (10,3% се није изјаснило).
У 2022. години, 92,1% становништва се изјаснило као Мађари, 16,7% као Словаци, 0,2% као Роми, 0,1-0,1% као Словенци, Срби, Румуни и Грци, 1,5% као друга, недомаћа националност (7,9% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 44,8% су били римокатолици, 6,3% лутерани, 3,1% калвинисти, 0,1% православци, 0,6% гркокатолици, 1% остали хришћани, 0,3% остали католици, 11,2% неконфесионално (32,3% није одговорило).
Референце
Литература
Kétsopronyi krónika : Egy termelőszövetkezet három évtizedének dokumentumai / Написао и уредио Kőváry E. Péter Линк до књиге
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Кетшопроњ на fallingrain.com Кетшопроњ на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Бекеш