Иво Банац (Дубровник, 1. март 1947 — Загреб, 30. јун 2020) био је хрватско-амерички историчар, професор европске историје на Универзитету Јејл и политичар бивше Либералне странке у Хрватској.

Биографија Банац је рођен у Дубровнику 1947. године. Године 1959. емигрирао је у Сједињене Државе са мајком, поново се састајући са оцем који је побегао из Југославије 1947. године. Након очеве смрти у саобраћајној несрећи годину дана касније, Иво је живео са мајком у Њујорку, где је студирао историју на Универзитету Фордам, дипломирајући 1969. године. Исте године Банац се преселио у Калифорнију, где је стекао магистарске и докторске дипломе на Универзитету Станфорд. Иако је био члан организације Студенти за демократско друштво, према његовом сопственом исказу, није га привукао покрет „цветне моћи“ крајем 1960-их.

Банац је радио на одсеку за историју и лингвистику Универзитета Станфорд од 1972. до 1977. године, а затим се вратио на Источну обалу да би предавао на Универзитету Јејл. Док је био на Јејлу, стекао је стално звање и два пута је био мастер на Пирсон колеџу. Његова књига из 1984. године „Национално питање у Југославији: Порекло, историја, политика“ награђена је наградом Вејна С. Вучинића за најбољу северноамеричку књигу у области руских и источноевропских студија.Othon Anastasakis, David Madden, Elizabeth Roberts; p. x; Palgrave Macmillan, Ivo Banac - Nagrade i priznanja (Ivo Banac - Awards and recognitions) ;

Током боравка у Сједињеним Државама, Банац је редовно посећивао Југославију. Приликом посете Загребу 1971. године, упознао је Владу Готовца и Фрању Туђмана, који ће обојица постати главне хрватске политичке личности након пада комунизма. Банац је остао у блиском контакту са Готовцем све до његове смрти 2000. године; с друге стране, наводно није имао високо мишљење о Туђману, описујући га као особу која није могла да толерише неслагање. Ипак, Банац је организовао Туђманово предавање на Универзитету Јејл 1990. године.

Године 1990, Банац је примљен за ванредног члана Хрватске академије знаности и уметности. Између 1994. и 1999. био је директор Института за јужну Европу на Средњоевропском универзитету у Будимпешти. Од 1990. године па надаље, Иво Банац је такође био активан у хрватској политици. Придружио се Хрватској социјално-либералној странци (ХСЛС) и постао један од најоштријих критичара Фрање Туђмана и његове владе, посебно у погледу политике према Босни и Херцеговини. Своје критике је изразио у колумни написаној за Ферал Трибјун. Након што се ХСЛС распао 1997. године, Банац се придружио Либералној странци, задржавајући критичку дистанцу према влади чак и након што је ЛС постао део нове владајуће лево-центричке коалиције 2000. године.

Често је оптуживао Ивицу Рачана из СДП-а да не чини довољно да преокрене негативне политике из Туђманове ере. Многи су били изненађени када је Банац, који је имао репутацију индивидуалца и независног интелектуалца, постао лидер ЛС-а. Још је изненађујуће било видети га како преузима место министра заштите животне средине 2003. године. Ту функцију је обављао само неколико месеци, све док СДП - странка са којом је ЛС био повезан - није изгубио изборе од подмлађеног ХДЗ-а.

Изабран је у хрватски сабор на хрватским парламентарним изборима 2003. године. Након избора, Банац се залагао за спајање свих либералних странака у Хрватској. Овој политици се супротставио Златко Крамарић, који је оркестрирао уклањање Бањца са страначког чела 2004. године. Банац је напустио ЛС у фебруару 2005. године и био је независни посланик у Сабору до краја мандата. Јавно је критикован због наводног злоупотребљавања јавних средстава, изнајмљивања свог личног стана као канцеларијског простора, као и опремања новцем пореских обвезника. Банац је, на оптужбе да такве радње представљају злоупотребу јавних средстава, одговорио да, иако су „подаци објављени у медијима тачни, све је ствар тумачења, да ли је чаша полупуна или полупразна“. Између 2007. и 2009. године, Банац је био председник Хрватског хелсиншког одбора.

У каснијим годинама, Банац је оптужен за историјски ревизионизам. На предавању из 2017. године које је организовала Римокатоличка бискупија Пожега, Банац је, између осталог, изјавио да је усташки покрет заснован на традицији хајдука и да се не може поистоветити са модерним фашистичким покретима. Банац је такође окривио диктатуру краља Александра за Други светски рат у Југославији и изјавио да је комунизам нанео много већу штету од фашизма.[ потребан је нетерцијарни извор ]

Дела

The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics, Cornell University Press, Ithaca, 1984. (Хрватско изд. Nacionalno pitanje u Jugoslaviji: porijeklo, povijest, politika, Globus, Загреб, 1988, Durieux, Загреб, 1995.) With Stalin Against Tito: Cominformist Splits in Yugoslav Communism, Cornell University Press, Ithaca, 1984. (Хрватско изд. Sa Staljinom protiv Tita: informbiroovski rascjepi u jugoslavenskom komunističkom pokretu, Globus, Загреб, 1990.) Grbovi: biljezi identiteta, Графички завод Хрватске, Загреб, 1991. Hrvatsko jezično pitanje, Друштво хрватских књижевника, Загреб, 1991. Dubrovački eseji, Матица хрватска, Дубровник, 1992. Protiv straha: članci, izjave i javni nastupi, 1987. – 1992., Slon d.o.o., Загреб, 1992. Cijena Bosne: članci, izjave i javni nastupi, 1992. – 1993., Europa danas, Загреб, 1994. (2. проширено издање, Веће конгреса бошњачких интелектуалаца и Босански културни центар, Сарајево, 1996.) Srbi u Hrvatskoj jučer, danas, sutra, (уредник), Хрватски хелсиншки одбор за људска права, Загреб, 1998. Raspad Jugoslavije: eseji o nacionalizmu i nacionalnim sukobima, Durieux, Загреб, 2001. Protiv Močvare, Buybook, Сарајево, 2003. Acta turcarum: zapisi s putovanja po Turskoj, Durieux, Загреб, 2006. Hrvati i crkva: kratka povijest hrvatskog katoličanstva u modernosti, Загреб/Сарајево, 2013.

Референце

Литература

Категорија:Хрватски историчари Категорија:Хрватски политичари Категорија:Дубровчани Категорија:Амерички професори Категорија:Хрвати у Сједињеним Америчким Државама