Црноврати лабуд () је врста птице из реда Anseriformes, из племена Cygnini потпородице Anserinae. Налази се у Аргентини, Бразилу, Чилеу, Уругвају и на Фокландским острвима.

Таксономија Црновратог лабуда формално је описао чилеанско-шпански језуитски свештеник, природњак, историчар, преводилац, географ, ботаничар, орнитолог и лингвиста Хуан Игнасио Молина 1782. године у „Saggio sulla storia naturale del Chili, “.

Cygnus потиче од латинске речи „cygnus“ „лабуд“ или грчке речи „κυκνος“ „kuknos“ „лабуд“. Специфични епитет melancoryphus је превод за непознату птицу или грчких речи  < Gr. „μελας“ „melas“, „μελανος“ „melanos“ „црн“ и „κορυφη“ „koruphē“ „глава“.

Црноврати лабуд је повремено сврставан засебно у род Sthenelides. Његови најближи сродници су црни лабуд (Cygnus atratus) и лабуд грбац (Cygnus olor).

Црноврати лабуд је монотипски таксон.

Опис Црноврати лабуд је једини члан рода Cygnus који се гнезди у неотропским пределима и највећа је птица водених станишта пореклом из Јужне Америке. Одрасли су од 102-124 цм дугачки са распоном крила од 135-177 цм. Мужјаци теже 4.6-8.7 кг док женке теже од 3.5-4.4 кг. Полови су слични. Перје одраслих је бело, а врат и глава црни и обично имају белу пругу иза ока. Имају истакнуту црвену избочину у основи кљуна. Млади су сивкасти, а не бели, и немају избочину до треће или четврте године.

Распрострањеност и станиште Црноврати лабуд се може наћи у јужном делу Јужне Америке. Гнезди се од Огњене земље на северу до централног Чилеа, Уругваја и Рио Гранде до Сула на крајњем југу Бразила. Зими се повлачи из јужне половине Аргентине и зимује чак до бразилске државе Сао Паоло на северу. Током целе године је становник Фокландских острва. Лутајуће јединке су пронађене на острву Хуан Фернандез, Јужним Оркнијским острвима, Јужним Шетландским острвима и Антарктичком полуострву.

Црноврати лабуд насељава слатководне мочваре и блатишта, плитка језера, лагуне и заклоњена приобална места. На копну Јужне Америке често се налази у близини људских насеља, али избегава насељена подручја на Фокландским острвима. Генерално се налази на ниским надморским висинама, али поједина јата птица могу зимовати и на висини од 900-1.250 метара надморске висине у Андима јужне Аргентине.

Мочваре настале у Чилеу земљотресом у Валдивији 1960. године, као што је резерват природе Карлос Анвандтер на реци Крусес, постале су важни центри популације црновратог лабуда. Популација у овом резервату је знатно варирала током година, достигавши најнижу вредност од 214 у јануару 2008. и врхунац од 22.419 у мају 2020. године, пре него што је нагло опала на 2.782 у мају 2022. године.

Гнежђење Сезона гнежђења црновратог лабуда варира географски. На крајњем југу свог ареала, гнезди се од јула до новембра, али завршава већ у септембру у северним деловима. На Фокландским острвима, гнезди се између августа и новембра. Тачно време гнежђења потенцијално зависи од падавина. Процењује се да ова врста формира дугорочне парне везе. Његово гнездо је хумка вегетације коју граде и мужјак и женка на малом острвцу или гнездо делимично плута у тршћаку. Величина гнезда је од четири до осам јаја. Мужјаци чувају женке током периода инкубације од 34 до 36 дана. Птићи у заточеништву оперјају око 100 дана након излегања.

Исхрана Исхрана црновратог лабуда је готово у потпуности вегетаријанска. Храни се воденим биљкама попут Chara, Potamogeton, Typha; алгама попут Aphantotece и Rhyzoclonium и вероватно малим бројем водених бескичмењака. У деловима Чилеа његова главна храна је Egeria densa. Храни се углавном потапањем главе и врата и храњењем на површини, али се такође нагиње да би досегао дубље. У временима суше примећен је како пасе на ливадама и пашњацима.

Оглашавање Црноврати лабуд је углавном тих ван сезоне гнежђења. Током тог времена, оба пола испуштају тихи, музикални 'Ви-ви-ви' тон са акцентом на почетном слогу, понављајући га како би отерали уљезе. Оглашавање се такође користи за одржавање контакта између чланова пара. Мужјаци такође испуштају музикални тон 'хууу-ху-ху'.

Болести Црноврати лабудови могу да заразе птичјим грипом. У марту 2023. године, подтип вируса птичјег грипа А H5N1 је откривен код популација црновратих лабудова у резервату природе Карлос Анвандтер у Чилеу и естасиону Тапија у Уругвају. Закључно са 30. мајем 2023. године, још три црноврата лабуда су пронађена мртва због птичјег грипа H5N1 у Лагоа да Мангеира, еколошка станица Таим, Бразил. Овим се укупан број на тој станици повећава на 63.

Статус Међународна унија за заштиту природе (IUCN) је проценила црновратог лабуда као најмање угрожени таксон. Има изузетно велики ареал и, иако величина његове популације није довољно позната, сматра се да је стабилна и број зрелих јединки креће се од 17.300-67.900, што представља процену од 25.900-101.800 јединки. За сада нису идентификоване непосредне претње. Распрострањен је и генерално се често може видети. Лов великих размера у 18. и 19. веку истребио га је из већег дела Чилеа, али је поново колонизовао та подручја. Међутим, сакупљање јаја и лов на њих се и даље дешавају. Врста се јавља у неколико заштићених подручја у континенталној Аргентини, у којој земљи се популација процењује на 50.000.

Галерија

Референце

Литература

Спољашње везе

Црноврати лабуд Cygnus melancoryphus eBird Црноврати лабуд Cygnus melancoryphus Birds of the World Црноврати лабуд Cygnus melancoryphus The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Црноврати лабуд Cygnus melancoryphus Avibase Црноврати лабуд Cygnus melancoryphus The IUCN Red list Црноврати лабуд Cygnus melancoryphus The BirdLife DataZone Црноврати лабуд Cygnus melancoryphus All about birds Црноврати лабуд Cygnus melancoryphus Oiseaux Црноврати лабуд Cygnus melancoryphus Flickr Црноврати лабуд Cygnus melancoryphus Xeno-canto

Категорија:Пловуше Категорија:Пловке Категорија:Лабудови Категорија:Таксони које је описао Хуан Игнасио Молина Категорија:Птице описане 1782. године Категорија:Птице Јужне Америке