Атила Черник (Бачка Топола, 8. фебруар 1941) је ликовни уметник, визуелни песник, илустратор, дизајнер, уредник и наставник.
Биографија
1941—1961. Рођен је 8. фебруара 1941. у Бачкој Тополи као десето дете у побожној породици, од оца трговца Јожефа Черника и мајке домаћице Илоне Гјантар.
Године 1956. је завршио основну школу у Башкој Тополи.
Први цртеж му је објављен 2. октобра 1958. у недељном листу за младе Ifjúság.
1961—1971. Средњу економску школу у Суботици завршио је 1961. Исте године је први пут излагао на изложби војвођанских студената у фоајеу позоришта у Бачкој Тополи.
Године 1962. му је преминуо отац. Вишу педагошку школу, ликовни смер, завршио је 1964. Радио је као ликовни педагог у основним школама „20. април” и „7. јул”, а затим у Гимназији у Бачкој Тополи 1964. Исте године је имао прву самосталну изложбу у фоајеу позоришта у Бачкој Тополи.
Уписао је историју уметности на Филозофском факултету Универзитета у Београду 1965. Студије напушта након годину дана и одлази у Монтреал где годину дана ради као физички радник. На кратко борави у Њујорку, где се упознаје са тада актуелном уметношћу, са њујоршким поп-артом и неодадом.
Године 1967. се уписао на Ecol de Beaux Arts у Монтреалу, али се убрзо после тога вратио кући у Бачку Тополу и исте године отишао у војску.
Године 1969. се оженио са књижевницом Ержебет Јухас која је имала велики утицај на његов стваралачки рад. Исте године је отишао у Нови Сад и почео да ради као графички дизајнер у НИШРО Форум. Од тада па до одласка у пензију 2002. радио је као илустратор и графички дизајнер у више часописа и новина: Képes Ifjúság (1969—1986), Dolgozók (1969—1990), Magyar Szó (1990—1995) и у дечјем листу Jó Pajtás (1995—2002), одакле је отишао у пензију. У омладинском листу Képes Ifjúság покренуо је рубрику за ликовну уметност.
У Уметничкој колонији Сента 1969. године је основао, са Јожефом Ачом, Ференцом Мауричем и Јожефом Бенешом, уметничку групу EK (Erőt Kölcsönző). Године 1970. учествовао је у раду Трибине младих у Новом Саду где је до 1986. организовао изложбе младих војвођанских уметника. Са Јудитом Шалго приредио је 1972. изложбу мађарске авангарде. Почиње заједнички рад 1971. године са Јожефом Ачом и Јожефом Маркуликом. Са њима се састајао три–четри пута током године углавном у Чантавиру и Новом Саду. Заједнички експериментални рад трајао је до 1980. године.
1971—1981. Реализовао је 1971. године прве визуелне поетске радове и са њима приређивао самосталну изложбу на Трибини младих у Новом Саду.
Следеће године је са Балинтом Сомбатијем покренуо, у Новом Саду, алтернативни часопис Mix up underground. У првом и једином објављеном броју сарадници су били млади, југословенски (у већини војвођански) интелектуалци, писци и уметници. Садржај часописа објављен је наредне 1973. године у часопису Контактор 972 који је основао и уређивао Славко Матковић. Поред југословенских сарадника по први пут су објављени и прилози мађарских уметника и писаца: Габор Тот, Иштван Харасти, Шандор Пинцехељи, Ђерђ Галантаи, Имре Бак и Тамаш Сентјоби.
Са Сивери Јаносом и Рац Јаношом основао је 1972. године, у селу Мужљи, ликовну колонију за младе ствараоце.
Године 1972. му се родила ћерка Емесе Черник. Исте године је реализовао прве текстуалне радове на телу са Каталин Ладик, а потом са Ержебет Јухас и на властитом телу. Основао је награду за ликовну уметност Петер Нађапати Кукац у Бачкој Тополи. Године 1973. учествовао је на изложби Szövegek Texts у Балатонбоглару, на позив Галантаи Ђерђа. На изложби је учествовао са филмом The positions of letter O који је реализовао са Каталин Ладик и Пот Имреом. У наредном периоду, поред филма, урадио је и седам видео радова.
Године 1973. реализовао је прву књигу-објект „А”, затим „Књига” 1974, „Каталог 75” 1975, „Сфера” 1997, а већи број књига је начинио у оквиру радних скупова на одређене теме у Уметничкој колонији Сента. До 2009. урадио је око шездесет књига-објектата.
Године 1973. постао је члан уметничке групе Bosch+Bosch. У њој је остао до њеног распада 1976.
Учествовао је на изложби „Документи о пост-објектним појавама у југословенској уметности 1968—1973” приређене у Салону Музеја савремене уметности у Београду 1973.
Самостално је излагао 1974. године у галерији Удружења примењених уметника и дизајнера Војводине. Изложбени простор овог Удружења је до 2008. био једино место у Новом Саду у којем су му приређиване самосталне изложбе. У истом простору приредио је изложбе 1978, 1987, 1990. и 2004.
Године 1975. је самостално излагао у Галерији Студентског културног центра Београд и учествовао је на изложби Gegenwärtige Kunst aus Jugoslawien у Akademie der Bildenden Künste у Бечу.
Године 1976. му се родио син Елед Черник. Учествовао је на изложби групе Bosch+Bosch: Пројекти, Ликовни салон Трибине младих.
Године 1978. је учествовао на изложби „Нова умјетничка пракса 1966—1978” у Галерији савремене уметности Загреб. Исте године му је мајка преминула.
Године 1980. излагао је на ретроспективној изложби групе Bosch+Bosch у Салону Музеја савремене уметности у Београду и у Галерији нова у Загребу 1981.
1981—2002. Учествовао је на изложби „Појаве у југословенској уметности седамдесетих година” у Музеју савремене уметности у Београду 1981―1982. Године 1982. је учествовао на изложби групе Bosch+Bosch у Горењском музеју у Крању.
Године 1985. је објавио књгу визуелне поезије „ТЕXТ” и добио је награду Нађапати Кукац Петера.
Године 1987. је самостално излагао у Градској кући у Суботици. Године 1990. је добио награду Ач Јожеф коју је установила Уметничка колонија Сента.
Године 1995. је урадио прве компјутерске графике. Супруга му је преминула 1998, а ћерка 2001. Наредне године је отишао у пензију, напустио Нови Сад и вратио се у Бачку Тополу где је 2004. почео да живи са Иреном Вадоц.
2002—данас Године 2002. је учествовао на изложби „Централноевроспки аспекти војвођанских авангарди 1920―2000. (Гранични феномени, феномени граница)” у Музеју савремене ликовне уметности Нови Сад и Салону Музеја савремене уметности у Београду. Наредне године је објавио књигу Equiem са ЦД додатком у тиражу од педесет примерака.
Године 2004. додељена му је Форумова награда за ликовну уметност. Исте године је самостално излагао у Арт галерији у Бачкој Тополи.
Године 2005. је учествовао на изложби Колекције Маринко Судац „Рубне посебности: Авангардна умјетност у регији од 1915—1989”, у Галеријском центру Вараждин, потом на изложбама Колекције приређене 2006. у Музеју савремене ликовне уметности у Новом Саду и у Музеју модерне и савремене уметности Ријека 2007.
Године 2008. је самостално излагао у Галерији Златно око у Новом Саду, Галерији Ликовни сусрет у Суботица, Градском музеју Сента и Арт галерији у Бачкој Тополи.
Референце
Спољашње везе
Монографија „Атила Черник” Музеја савремене уметности Војводине Сажетак биографије Атиле Черника
Категорија:Рођени 1941. Категорија:Биографије живих особа Категорија:Српски ликовни уметници Категорија:Српски песници Категорија:Српски илустратори Категорија:Српски дизајнери Категорија:Српски уредници Категорија:Српски професори Категорија:Топољани (Бачка Топола)