Алмашкамараш () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, бекешке жупаније у мезековачхашком јарашу.Основни подаци и поштански број селаАлмашкамараш са геоподацима].
Географија Налази се у југоисточном делу регије и жупаније Бекеш, 10 km источно од града Међешеђхазе, 17 km западно од граничног прелаза Лекешхазе на мађарско-румунској граници, у малом региону званом Бекеши-хат у централном региону Велике низије на територији између река Кереш и Марош. Суседна насеља су: Нађкамараш, Кунагота и Домбиратош.Таксативни подаци о насељу
Историја Најстарији писани запис о насељима Нађкамараш, Банкут и Кунагота, која се налазе у близини Алмашкамараша, датира из 1418. године. На подручју два Камараша (у средњем веку се звао Банкамараш по Јаношу Маротију, бану Мачоа и градитељу замка у Ђули), археолози су пронашли трагове неколико села из доба Арпада, али имена тих села нису сачувана. Средњовековно насеље је опустошила татарска инвазија 1596. године.Кратка историја Алмашкамараша
Сам Алмашкамараш је основан 1844. године и првобитно је био део данашњег Нађкамараша и звао се Камараш.
Први немачки досељеници стигли су у насеље, које припада округу Елек у жупанији Арад, из града Елека. Досељеници су доведени да би се бавили производњом дувана, које је у то доба цветало и било профитабилно. Име Алмашкамараш се први пут појавило у делу „Опис жупанија Бекеш-Чанад-Чонград и Хонт“, објављеном 1855. године.
Након Тријанонског споразума, насеље је прво припадало жупанији Чанад-Арад, затим жупанији Чанад, Арад и Торонтал (Тада административно уједињеној). Као резултат Потсдамског споразума. немачко становништво села је депортовано 1946. године, а на њихово место су насељени становници из других насеља. Депортовано је више људи него што је тренутно становништво села, према подацима депортовано је 1.539 душа немачке националности.Депортација Шваба после 2. Светског рата Пресељење је изазвало шок у селу, становници и њихови потомци који су остали у селу и даље су имали контакт са депортованима и њиховим новим домовима у немачким насељима, Лајмен-Сент Илген и Валдорф, а многи депортирани обављају годишње „кућне посете“ Алмашкамарашу.
Село је од 1980. године било под контролом Нађкамарашког савета на 10 година, али је повратило независност 1990. године. Од тада се његова инфраструктура много развила.
Демографија Године 2001, 76% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 23% Немци и 1% остале (углавном словачке или румунске) националности. Према попису из 2001. године, око 57% становника насеља су римокатолици, око 10,5% калвинисти, око 2,5% лутерани и око 0,5% гркокатолици. Не припадају ниједној цркви или деноминацији, а око 29,5% није одговорило.
На попису из 2011. године, 90,2% становника се изјаснило као Мађари, 0,2% Роми и 4,1% Немци (9,7% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 37,8%, реформисти 6,2%, лутерани 1,7%, неконфесионалне 34,2% (18,8% се није изјаснило).
У 2022. години, 90,1% становништва се изјаснило као Мађари, 10,2% као Немци, 2,4% као Роми, 0,1% као Румуни, 0,1% као Словаци, 0,7% као остале, недомаће националности (9,9% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 22,6% су били римокатолици, 6,1% калвинисти, 1,1% лутерани, 0,3% православци, 0,1% гркокатолици, 0,3% остали хришћани, 0,4% остали католици, 26,3% неконфесионалне (42% није одговорило).
Референце
Литература
Látnivalók Békés megyében - VendégVáró Útikönyvek, Well-PRess Kiadó, Miskolc, 2001.
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Алмашкамараш на fallingrain.com Алмашкамараш на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља Алмашкамараш на Térképcentrum−у
Категорија:Насељена места у жупанији Бекеш