Мађарбанхеђеш () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, бекешке жупаније у мезековачхашком јарашу.Основни подаци и поштански број селаМађарбанхеђеш са геоподацима].
Географија Налази се у југоисточном делу жупаније, око 40 километара јужно од жупанијског седишта Бекешчабе. Њена унутрашња површина је 290 хектара, којој припада 3.362 хектара спољашње површине. Њени суседи су: Међешеђхаза са североистока, Кунагота са југоистока, Мезековачхаза са југозапада, Нађбанхеђеш са запада и Медђешбодзаш са северозапада.Таксативни подаци о насељу
Историја Археолошки налази показују да су народи из периода миграције народа такође посећивали подручје данашњег села.
Стари Банхеђеш је основан почетком 15. века, захваљујући Јаношу Маротију, бану Мачоа. Јанош Мароти је 1403. године добио Ђулу, као награду од мађарског краља Жигмунда, који је био веома ретко насељен, па је позвао досељенике у тај регион. Тако је основан Банхеђеш, у приоду између 1410. и 1420. године. Реч „бан“ у имену Банхеђеша односи се на ранг оснивача Јаноша Маротија. Реч „хеђеш“ се односи на мању хумку или брдо. Према Бели Захаријашу (бившем бележнику), реч „хеђеш“ је значила пласт сена, што значи да се банов пласт сена налазио у Банхеђешу. Стари Банхеђеш се налазио на подручју данашњег Мађарбанхеђеша. То доказују и археолошки налази. Центар села је био поред фарми Калмана Ладувера и Миклоша Тота. Име Мађарбанхеђеш се први пут помиње у повељи из 1506. године, коју је добило од средњовековног земљопоседника, Јаноша Маротија, бана Мачоа.Кратка историја Мађарбанхеђеша
У 15. веку, то је био посед Хуњадијевих. Након смрти Јаноша Корвина 1504. године, прво је прешао у руке његове удовице, Беатрикс од Франгепана. Власништво је затим прешло на Ђорђа, маркгрофа од Бранденбурга, 1510. године. Године 1542, Банхеђеш је припојен Ердељу. Године 1563-64, 770 грла стоке је протерано из тог подручја преко царине Олахујвара.Kocsis Gyula 1993: Az érsekújvári hídvámjegyzék - Adatok a 16. század végi élőállat kivitelről. Bács-Kiskun megye múltjából 12. Kecskemét, 295. Након пада Вег-Ђулавара 1566. године, уништили су га Турци, а 1627. године постоји само по имену. Изградња салаша (тања) почела је крајем 18. века, а почетком 19. века, нови досељеници из хортикултурне заједнице Форај Нађиратош у жупанији Арад населили су ово подручје. (Оснивачи су били мађарски произвођачи дувана.)
Село је постало независно 1865. године. Молитвени дом јеврејске заједнице изграђен је 1880. године. Римокатоличка црква је изграђена 1895-96. године у еклектичном стилу. Насеље је доживело свој врхунац 1929. године, када је број становника достигао бројку од 4.000.
Демографија Године 2001, 99% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 1% као Роми.
На попису из 2011. године, 83,6% становника се изјаснило као Мађари, 4,7% као Роми, 0,3% као Немци, 1,1% као Румуни (16,2% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 52,8%, калвинисти 3,7%, лутерани 1,5%, неконфесионални 18% (22,9% се није изјаснило).
У 2022. години, 91,7% становништва се изјаснило као Мађари, 2,2% као Роми, 0,8% као Румуни, 0,1-0,1% као Хрвати, Немци, Бугари, Украјинци, Словаци и Срби, 1,6% као друга, недомаћа националност (8,1% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 37,4% су били римокатолици, 3,2% калвинисти, 1,7% евангелисти, 0,1% православци, 0,4% гркокатолици, 0,5% остали хришћани, 1,5% остали католици, 15,7% неконфесионално (39,6% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Мађарбанхеђеш на fallingrain.com Мађарбанхеђеш на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља Оснивање и изградња Мађарбанхеђеша Историјат Мађарбанхеђешког краја пре Мађарбанхеђеша
Категорија:Насељена места у жупанији Бекеш