Коскороба лабуд () је врста птице из реда Anseriformes у потпородици Anserinae породице Anatidae. Коскороба лабуд се може наћи у Аргентини, Боливији, Бразилу, Чилеу, Парагвају, Уругвају и на Фокландским острвима.

Таксономија Коскороба лабуда је формално описао чилеанско-шпански језуитски свештеник, природњак, историчар, преводилац, географ, ботаничар, орнитолог и лингвиста 1782. године у „Saggio sulla storia naturale del Chili, “.

Coscoroba представља карактеристични трубни звук. Специфични епитет Coscoroba представља локалну чилеанску ономатопеју оглашавања лабуда коскороба.

Место Coscoroba у породици Anatidae није у потпуности потврђено, а генетска студија из 2014. године претпоставља филогенетску везу између ове врсте и тасманијске гуске (Cereopsis novaehollandiae). Приручник птица света организације BirdLife International усвојио је овај приступ и сврстава лабуда коскоробу и тасманијску гуску заједно у племе Cereopsini, које поставља као базалну у односу на Cygnus и све остале птице из ове породице. Међутим, Јужноамерички комитет за класификацију Америчког орнитолошког друштва, Међународни орнитолошки комитет (IOC) и таксономија Клементса третирају тасманијску гуску као базалну у односу на друге гуске, које саме претходе коскороба лабуду и другим лабудовима у линеарном низу. Чак се и та три система разликују, при чему IOC поставља лабуда коскоробу испред рода Cygnus, а друге две после ње на својим одвојеним листама.

Коскороба лабуд је монотипски таксон и једини члан рода Coscoroba, нису препознате подврсте.

Опис Коскороба лабуд је средње велика птица водених станишта, али мања од правих лабудова, од 90-115 цм дужине са распоном крила од око 155 цм. Мужјаци теже 3,8-5,4 кг и женке 3,1-4,5 кг. Њихов изглед се сматра специфичним, налази се између гусака и правих лабудова. Имају потпуно пернато лица, што је необично за праве лабудове, а стопала су им смештена директно испод тела, што омогућава коскороба лабуду да хода ефикасније од „гегањања“ већине птица водених станишта. Физички, лабудови коскоробе су упоређене са домаћом врстом патке амерички пекин, мада већом и са тамнијим, црвенијим кљуном и стопалима, док америчке пекин патке имају јарко наранџасте кљунове и стопала. Полови су слични и имају исто перје. По излегању, младунци имају плаво-сиве кљунове и стопала и црне пруге које се протежу дуж њиховог тела, што им помаже у камуфлажи од предатора, које на крају бледе до око осам месеци старости. Одрасли су потпуно бели, осим црних врхова на шест спољних примарних пера, мада је ова црна боја често једва видљива на затвореном крилу осим ако птица није у лету.

Распрострањеност и станиште Коскороба лабуд је током целе године резидент централне Аргентине и дуж обале Уругваја и јужног Бразила. Такође се гнезди, али не презимљава од јужног Чилеа и Аргентине јужно до Огњене земље, а повремено и до Фокландских острва. Зими се ареал лабуда коскороба протеже северно до централног Чилеа, северне Аргентине, Парагваја, Уругваја и јужног Бразила. Забележен је као луталица у Боливији и на неколико локација у Бразилу северно од своје уобичајене границе.

Коскороба лабуд насељава добро зарасле лагуне, слатководне мочваре, а понекад и резервоаре које је створио човек. Углавном је птица низија, мада постоје раштркани записи и до 1.300 метара хадморске висине и најмање један на 2.000 метара надморске висине.

Гнежђење Коскороба лабуд се размножава локално у пролећу, што је од маја до октобра у северној Аргентини, од јула до децембра у Чилеу и од јула и августа у јужном Бразилу. Врста формира дугорочне парне везе. Његово гнездо је хумка вегетације обложена меком травом коју граде оба члана на малом острвцу, делимично плутајући у тршци или високој трави близу воде. Величина легла је од четири до девет овалних јаја која теже око 167 г. са димензијама од око 88x60 мм. Мужјаци чувају женке током периода инкубације који траје око 35 дана. Оба родитеља брину о младима током периода оперјавања од 14 недеља и дуже, понекад и до годину дана. У заточеништву, коскороба лабудови могу живети 20 година.

Исхрана Исхрана коскороба лабуда није детаљно проучавана, али очигледно се храни воденим и неким копненим биљкама, малим воденим бескичмењацима и малим рибама. Храни се углавном пливајући или газећи у плиткој води и за разлику од других лабудова, ретко се преврће. Такође пасе на копну. Често се храни заједно са црновратим лабудовима (Cygnus melanocoryphus).

Оглашавање Коскороба лабуд производи ономатопејско „ кос-кор-у “, обично као претњу уљезима. Такође производе „једносложно хукање“ као контактни позив између партнера. Незреле птице производе „гласно цвркутање и трилере“.

Статус Међународна унија за заштиту природе (IUCN) је проценила да је коскороба лабуд најмање угрожени таксон. Има велики ареал и сматра се да је његова процењена популација од 6.700 до 17.000 одраслих јединки стабилна. Нису идентификоване непосредне претње. Популација врсте драматично варира у различитим деловима њеног ареала, прилично је честа у Аргентини, ретка у Парагвају и Уругвају, ретка у Чилеу и неизвесна у Бразилу. Највећа претња изгледа да је губитак станишта умерених мочвара због урбанизације и пољопривредног развоја.

Галерија

Референце

Спољашње везе

Коскороба лабуд Coscoroba coscoroba eBird Коскороба лабуд Coscoroba coscoroba Birds of the World Коскороба лабуд Coscoroba coscoroba The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Коскороба лабуд Coscoroba coscoroba Avibase Коскороба лабуд Coscoroba coscoroba The IUCN Red list Коскороба лабуд Coscoroba coscoroba The BirdLife DataZone Коскороба лабуд Coscoroba coscoroba All about birds Коскороба лабуд Coscoroba coscoroba Oiseaux Коскороба лабуд Coscoroba coscoroba Flickr Коскороба лабуд Coscoroba coscoroba Xeno-canto

Категорија:Пловуше Категорија:Пловке Категорија:Лабудови Категорија:Таксони које је описао Хуан Игнасио Молина Категорија:Птице описане 1782. године Категорија:Птице Јужне Америке