Авион Јункерс Ju 248 је био немачки ловац пресретач на ракетни погон из последње године Другог светског рата. Био је даљи развој Месершмита Me 163http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-ju248.html. мини|лево|150п|Александар Липиш конструктор авиона Ме 163 Комет Пројектовање и развој мини|десно|300п|Ракетни мотор на течно гориво -{Walter HWK 109-509}- мини|десно|300п|Изглед авиона Јункерс Ju 248 / Ме 263 мини|десно|300п|Цртеж Месершмита Me 163 са мотором као и код Ju 248 мини|десно|300п|Модел авиона Ju 248 Јункерс Ју 248 је настао као наставак тј. даље усавршавање пројекта ракетног ловца Месершмит Ме 163, који је пројектовао проф. А. Липиш. Овај Ме 163 је био опремљен ракетним мотором Walter HWK 109-509C са резервоарима за гориво и комором за сагоревање током крстарења. Недостатак ове летелице је био кратко време рада ракетног мотора и проблеми са полетањем и слетањем јер је настао од ваздухопловне једрилице DFS 194. Да би се побољшао овај ракетни ловац, требало му је повећати количину горива и опремити га увлачивим стајним трапом како би му се продужило трајање лета.

С обзиром да се у то време Месершмит није могао бавити овим проблемом због огромног оптерећења усавршавањем и производњом лоаваца који су имали приоритет како би се сузбила савезничка бомбардовања Немачке, Месершмит је пројект нове верзије Ме 163 предао развојном одељењу фабрике Јункерс, на челу са проф. Хертелом, који је био инволвиран током раних фаза процеса пројектовања овог авиона. Завршени прототип нове верзије је добио у Јункерсу нову ознаку као Ју 248. Пробни летови су почели крајем августа, тестиран је као једрилица без мотора, теглио га је Ju 188. Крајем јесени, прототип је послан Месершмиту на даљи развој и добио је коначну ознаку Ме 263.

Технички опис Јункерс Ju 248 / Ме 263 је био средњекрилни моноплан са једним ракетним мотором претежно металне конструкције са увлачећим стајним трапом типа трицикл и репним површинама са једним верикалним стабилизатором и кормилом правца без хоризонталних стабилизатора и кормила висинеhttps://airwar.ru/enc/fww2/me263.html.

Труп је металне монокок конструкције облог попрешног пресела са облогом од глатког дурал лима. На самом кљуну авиона се налази једноседа пилотска кабина са потребним инструментаријумом за контролу лета и рада мотора и уређајима за управљање авиономhttps://www.deutscheluftwaffe.de/cockpitprofil-junkers-ju-248. Поклопац кабине је био од плексигласа у облику водене капље (мехура) што је омогућавало изванредну прегледност околине авиона. У случају потребе поклопац кабине се лако одбацивао тако да је пилот могао безбедно да напусти авион. Пилотска кабина је била под притиском јер је авион био предвиђен за летове на великим висинама до 16.000 метара. У односу на Ме 163, Ju 248 / Ме 263 је имао већи труп да би могао да понесе већу количину горива. У Трупу авиона су се налазила два аутоматска топа МК 108 калибра 30 мм са припадајућом муницијомhttps://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=1879.

Погонска група се састоји од једног ракетног мотора Walter HWK 109-509C-4 са потиском од 23,09 kN. На врху кљуна авиона се налази једна мала трокрака елиса која погони генератор за производњу струје неопходне за погон свих електричних уређаја на авиону.

Крило је било конзолно везано за труп авиона око средине висине, стреластог је облика релативно танког профила, потпуно металне конструкције са облогом од дрвених плоча и танког дурал лима. Крила су била опремљена крилцима (елронима) и закрилцима. Поред финкције узгона крило преузима фумкцију репних пераја, значи хоризонталне стабилизације и кормила висине.

Репне површине: су код овог авиона нестандардне. Наиме овај авион има само вертикални стабилизатор и на њему кормило правца док хоризонталну стабилизацију и управљање висином преузима крило авиона. Вертикални стабилизатор и кормило правца имају костур од дуралуминијумских профила а облогу од глатког дуралуминијумског лима.

Стајни трап је типа "трицикл" са предњим управљачким точком и садња два точка (главна) која се налазе испод крила. Стајни трап је увлачив и то све три ноге са точковима се увлаче у труп летелице. Поред овога испод репа налази се и једна еластична дрљача чија је функција да заштити реп авиона то јест издувнике ракетног мотора од оштећења при полетањњу под великим углом.

Оперативно коришћење Према непотпуним подацима произведено је 3 до 5 ових летелица и то пред сам завршетак рата. Америчка војска је заробила 2 до 3 а Црвена армија 1 примерак овог авиона. Американци су дедтаљно проучили особине Ме 263 у САД у док су Совјети на бази анализе наптравили прототип домаћег пресретача МИГ И-270.

Карактеристике Ме 263 су биле стварно импресивне за време у коме је настао а то су: максимална брзина од 950 km/h, оперативни плафон 13.781 m а брзина пењања 8,990 m/minhttps://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=1879. Земље у којима је коришћен овај авион

Референце

Литература

. .

Види још Месершмит Ме 163 Комет Арадо E 381 Списак немачких ваздухоплова у Другом светском рату

Спољашње везе http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-ju248.html https://airwar.ru/enc/fww2/me263.html https://www.deutscheluftwaffe.de/cockpitprofil-junkers-ju-248 https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=1879

Категорија:Јункерс авиони Категорија:Ловачки авиони Категорија:Авиони на ракетни погон