мини|Министарство финансија САД (енгл. ) одлучило је да не потпише ОЕЦД-ову иницијативу против БЕПС-а из 2016., наводећи да САД: „имају низак степен изложености ерозији основице и премештању добити”. Међународни академски стручњаци за порезе показали су 2018. године да су америчке мултинационалне компаније највећи корисници БЕПС алата на свету; док су амерички порески стручњаци доказали, још 1994. године, да је Министарство финансија САД нето корисник употребе пореских рајева и БЕПС-а од стране америчких мултинационалних компанија. Ерозија основице и премештање добити (енгл. — БЕПС) је категорија корпоративних стратегија за избегавање пореза које користе мултинационалне компаније да „преместе” профит из јурисдикција са вишим порезима у јурисдикције са нижим порезима или локације без пореза где има мало или нимало економске активности, тиме „еродирајући” „пореску основицу” јурисдикција са вишим порезима користећи одбитне уплате као што су камате или ауторски хонорари. За владу, пореска основица је приход или профит компаније. Порез се наплаћује као проценат на овај приход или профит. Када се тај приход или профит пребаци у порески рај, пореска основица је еродирана и компанија не плаћа порезе земљи која генерише приход. Као резултат тога, порески приходи су смањени и земља је оштећена. Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) дефинише БЕПС стратегије као „искоришћавање празнина и неусклађености у пореским правилима”. Иако су неке од тактика нелегалне, већина није. Пошто предузећа која послују преко граница могу да користе БЕПС да би стекла конкурентску предност над домаћим предузећима, то утиче на праведност и интегритет пореских система. Осим тога, то смањује намерну усклађеност, када порески обвезници примете да мултинационалне компаније легално избегавају порезе на добит предузећа. Пошто се земље у развоју више ослањају на порез на добит предузећа, оне су несразмерно погођене БЕПС-ом.
Корпоративни порески рајеви нуде БЕПС алате за „премештање” профита у рај, и додатне БЕПС алате за избегавање плаћања пореза унутар раја (нпр. ирски „ЦАИА алат”). БЕПС активности коштају нације 100–240 милијарди долара изгубљеног прихода сваке године, што је 4–10 процената наплате пореза на добит предузећа широм света. Тврди се да су БЕПС алати углавном повезани са америчким мултинационалним компанијама у областима технологије и наука о животу. Неколико студија је показало да је употреба БЕПС алата од стране америчких мултинационалних компанија максимизовала дугорочне приходе америчког трезора и приносе акционара, на рачун других земаља.
Обим У јануару 2017. године ОЕЦД је проценио да су БЕПС алати одговорни за пореске губитке од око 100–240 милијарди долара годишње. У јуну 2018. истраживање које је спровео академски порески стручњак Габријел Зукман са сарадницима, проценило је да је цифра ближа 200 милијарди долара годишње. Мрежа за пореску правду проценила је да је профит од 660 милијарди долара „премештен” 2015. године због Епловог реструктурирања „економије леприкона” у првом кварталу 2015, што је највећа појединачна БЕПС трансакција у историји. Ефекат БЕПС алата се највише осећа у економијама у развоју, којима су ускраћени порески приходи потребни за изградњу инфраструктуре.
Већина БЕПС активности повезана је са индустријама које поседују интелектуалну својину (ИС), наиме технологијом (нпр. Епл, Гугл, Мајкрософт, Оракл) и наукама о животу (нпр. Алерган, Медтроник, Фајзер и Мерк & Ко) (види овде), јер се наша економија мења како би постала више дигитална и заснована на знању. ИС се описује као сировина за избегавање пореза, а БЕПС алати засновани на ИС одговорни су за највеће глобалне токове БЕПС прихода. Нематеријалну имовину попут патената, дизајна, заштитних знакова (или брендова) и ауторских права обично је лако идентификовати, проценити и пренети, због чега су атрактивни у структурама пореског планирања за мултинационалне компаније, посебно пошто ова права углавном нису географски везана и стога су веома мобилна. Као резултат тога, она се могу преместити без значајних трошкова коришћењем планираних структура лиценцирања. Неколико мултинационалних компанија користи моделе структурирања ИС како би одвојиле власништво, финансирање, одржавање и права коришћења нематеријалне имовине од стварних активности и физичке локације нематеријалне имовине, да би пословале на начин да се приход остварен од нематеријалне имовине на једној локацији прима на другој локацији са ниским порезима или режимом без пореза. Као такви, модели ИС имају значајну улогу у опорезивању мултинационалних компанија. Мултинационалне компаније, на пример, могу да оснују компаније за лиценцирање и држање патената погодне за офшор локације како би стекле, експлоатисале, лиценцирале или подлиценцирале права ИС за своје стране подружнице. Тада се профит може преместити из стране подружнице у офшор компанију која поседује патент, где се на зарађене ауторске хонораре примењују ниски порези или се порези уопште не примењују. Све накнаде које компанија за лиценцирање и држање патената оствари од експлоатације интелектуалне својине биће ослобођене пореза или подложне ниској пореској стопи у јурисдикцији пореског раја; ове компаније се такође могу користити за избегавање високих пореза по одбитку који се нормално наплаћују на ауторске хонораре који долазе из земље у којој су остварени, а штавише, могу се смањити уговорима о двоструком опорезивању између земаља. Многе земље дозвољавају одбитке у вези са расходима за истраживање и развој (И&Р) или за набавку ИС. Тако мултинационалне компаније могу да поставе И&Р објекте у земљама где се може добити најбоља пореска олакшица. На тај начин оне могу да искористе атрактивну истраживачку инфраструктуру и великодушне пореске подстицаје за И&Р у једној земљи, а да у другој имају користи од ниских пореских стопа на приход од експлоатације нематеријалне имовине.
Модели пореског планирања ИС као што су ови успешно резултирају премештањем добити, што у већини случајева може довести до ерозије пореске основице. Корпоративни порески рајеви имају неке од најнапреднијих закона о порезу на ИС у својим статутима.
Унутаргруповни дугови су још један уобичајен начин на који мултинационалне компаније избегавају порезе. Унутаргруповни дугови су посебно једноставни за употребу, јер не укључују треће стране и „могу се створити потезом оловке или притиском на тастер”. Они често не захтевају никакав пренос средстава, функција или особља унутар корпоративне групе, нити било какву велику промену њеног пословања. Штавише, унутаргруповни дугови пружају значајну флексибилност за манипулације, како је објашњено у документу који су објавиле Уједињене нације. Популарност коришћења унутаргруповних дугова као алата за избегавање пореза додатно је појачана чињеницом да они генерално нису признати према рачуноводственим стандардима и стога не утичу на консолидоване финансијске извештаје мултинационалних компанија. Није изненађујуће што ОЕЦД описује БЕПС ризике који произилазе из унутаргруповног дуга као „главне бриге пореске политике које окружују одбитке камата” (нагласак додат).
Већина БЕПС активности је такође највише повезана са америчким мултинационалним компанијама, и приписује се историјском америчком „светском” систему корпоративног опорезивања. Пре Закона о смањењу пореза и запошљавању из 2017. (ТЦЈА), САД су биле једна од само осам јурисдикција које су користиле „светски” порески систем. Већина глобалних јурисдикција користи „територијални” систем пореза на добит предузећа са нижим пореским стопама за приходе из страних извора, чиме се избегава потреба за „премештањем” профита (тј. ИС се може наплаћивати директно из матичне земље по повлашћеним стопама и/или условима; након ТЦЈА из 2017, ово се дешава у САД путем ФДИИ режима).
Истраживање из јуна 2018. идентификовало је Ирску као највеће светско БЕПС чвориште. Ирска је већа од збирног карипског система БЕПС пореских рајева, искључујући Бермуде. Највећа глобална БЕПС чворишта, из табеле Зукман–Торслов–Вир испод, синоним су за 10 највећих светских пореских рајева:
мини|upright=1.6|Америчке мултинационалне компаније књиже преко половине свог профита оствареног ван САД у пореским рајевима коришћењем БЕПС алата (2016 БЕА). Зукман–Торслов–Вир. Missing Profits of Nations. Табела 1: Премештени профити (2015) Премештени профити(милијарди $ из 2015.) Јурисдикција Номинална стопа пореза на добит(све фирме) (%) Ефективна стопа пореза на добит(стране фирме) (%) 106 Ирска 12.5 4 97 Кариби (без Бермуда)Углавном се састоји од Кајманских Острва и Британских Девичанских Острва. <3 2 70 Сингапур 17 8 58 Швајцарска 21 16 57 Холандија 25 10 47 Луксембург 29 3 42 Порторико 37.5 3 39 Хонгконг 18 18 24 Бермуди 0 0 13 Белгија 25 19 12 Малта 35 5
Истраживање из септембра 2018. године, које је спровео Национални биро за економска истраживања (НБЕР), користећи податке о порезу на репатријацију из ТЦЈА, наводи: „Последњих година, око половине страних профита америчких мултинационалних компанија књижено је у подружницама у пореским рајевима, најистакнутије у Ирској (18%), Швајцарској и на Бермудима плус карипским пореским рајевима (по 8%–9%).” Један од аутора овог истраживања такође је цитиран како каже: „Ирска учвршћује своју позицију као порески рај број 1.... Америчке фирме књиже више профита у Ирској него у Кини, Јапану, Немачкој, Француској и Мексику заједно. Ирска пореска стопа: 5,7%.”
Алати
Истраживање идентификује три главне БЕПС технике које се користе за „премештање” профита у корпоративни порески рај путем БЕПС алата усклађених са ОЕЦД-ом:
БЕПС алати не би могли да функционишу ако корпоративни порески рај не би имао мрежу билатералних пореских уговора који прихватају БЕПС алате раја, који „премештају” профит у рај. Модерни корпоративни порески рајеви, који су главна глобална БЕПС чворишта, имају широке мреже билатералних пореских уговора. Уједињено Краљевство је лидер са преко 122, а следи га Холандија са преко 100. „Стављање на црну листу” корпоративног пореског раја је озбиљан догађај, због чега су велика БЕПС чворишта усклађена са ОЕЦД-ом. Ирска је била први велики корпоративни порески рај који је економија Г20 ставила на „црну листу”: Бразил у септембру 2016. године.
Важна академска студија објављена у јулу 2017. у часопису Nature, „Conduit and Sink OFCs”, показала је да је притисак да се одржи усклађеност са ОЕЦД-ом поделио корпоративно фокусиране пореске рајеве у две различите класификације: Понорни ОФЦ-ови, који делују као „терминус” за БЕПС токове, и Проточни ОФЦ-ови, који делују као „канали” за токове са локација са вишим порезима ка Понорним ОФЦ-овима. Примећено је да свих пет главних Проточних ОФЦ-ова, наиме Ирска, Холандија, Уједињено Краљевство, Сингапур и Швајцарска, имају место у првих десет на Глобалном индексу ИС Центра за иновациону својину (GIPC) за 2018. годину.
мини|upright=1.6|Профитабилност америчких подружница (подаци БЕА из 2015.)
Једном када се профити „преместе” у корпоративни порески рај (или Проточни ОФЦ), користе се додатни алати како би се избегло плаћање номиналних пореских стопа у рају. Неки од алата су у складу са ОЕЦД-ом (нпр. кутије за патенте, Капитални одбици за нематеријалну имовину (ЦАИА) или „Зелени дрес”), други су постали забрањени од стране ОЕЦД-а (нпр. Двоструки ирац и Холандско двоструко умакање), док други нису привукли пажњу ОЕЦД-а (нпр. Сингл молт).