ЛГБТК историја датира од првих забележених случајева истополне љубави, различитих родних идентитета и сексуалности у древним цивилизацијама, обухватајући историју лезбијки, геј, бисексуалних, трансродних и квир (ЛГБТК) особа и култура широм света. Оно што је преживело након много векова прогона — који су резултирали срамом, потискивањем и тајношћу — тек се последњих деценија истражује и уткано је у главне историјске токове.
Године 1994, годишње обележавање Месеца ЛГБТК историје почело је у Сједињеним Америчким Државама, а од тада је прихваћено и у другим земљама. Ово обележавање укључује истицање историје ЛГБТК особа, ЛГБТК права и сродних покрета за грађанска права. У Сједињеним Америчким Државама обележава се током октобра, како би се укључио Национални дан изласка из ормара 11. октобра. У Уједињеном Краљевству обележава се током фебруара од 2005. године: Члан 28, који је локалним властима забрањивао „промовисање” хомосексуалности, укинут је у Енглеској и Велсу 2003. године, док је исто законодавство (названо Члан 2а у шкотском законодавству) укинуо Шкотски парламент 2000. године.Local Government Act 1988 (c. 9) (), section 28. Приступљено: 1. 7. 2006. на opsi.gov.uk. Прослављено достигнуће у ЛГБТК историји догодило се када је краљица Беатрикс потписала закон којим је Холандија постала прва земља која је легализовала истополне бракове 2001. године.
Источна Азија Кина и Тајван
мини|Анални секс између два мушкарца који се посматрају. Слика. Династија Ћинг, 18. век.
Мушка хомосексуалност је призната у Кини од давнина и помиње се у многим познатим делима кинеске књижевности. Конфучијанизам, будући првенствено друштвена и политичка филозофија, мало се фокусирао на сексуалност, било хомосексуалну или хетеросексуалну. Насупрот томе, улози жена се у кинеској историји придаје мало позитивног значаја, а записи о лезбијству су посебно ретки. Ипак, постоје и описи лезбијки у неким историјским књигама.
Кинеска књижевност бележи бројне анегдоте о мушкарцима који ступају у хомосексуалне односе. У причи о преосталој брескви (余桃), смештеној током периода Пролећа и Јесени, историчар Хан Феј је забележио анегдоту о односу Мизија Сјаа (彌子瑕) и војводе Линга од Веја (衛靈公) у којој је Мизи Сја поделио посебно укусну брескву са својим љубавником..
Прича о одсеченом рукаву (断袖) бележи како је цар Аи од Хана делио кревет са својим љубавником, Дунгом Сјеном (董賢); када се цар Аи касније пробудио, пажљиво је одсекао свој рукав како не би пробудио Дунга, који је заспао преко њега. Научник Пан Гуангдан (潘光旦) дошао је до закључка да су многи цареви у оквиру династије Хан имали једног или више мушких сексуалних партнера.Ур. Вејн Дајнс, Међутим, осим у неуобичајеним случајевима, као што је цар Аи, чини се да су мушкарци који су у званичним историјама наведени због својих хомосексуалних веза имали и активне хетеросексуалне животе.
Са успоном династије Танг, Кина је постајала све више под утицајем сексуалног морала странаца из западне и средње Азије, а женске сапутнице су почеле да замењују мушке сапутнике у смислу моћи и породичног статуса. Наредна династија Сунг била је последња династија која је у званичне документе укључила поглавље о мушким сапутницима царева. Током ових династија, општи став према хомосексуалности је и даље био толерантан, али су мушки љубавници све више сматрани мање легитимним у поређењу са супругама, а од мушкараца се обично очекивало да се ожене и наставе породичну лозу.
Током династије Минг, каже се да је цар Џенг-те имао хомосексуалну везу са муслиманским вођом по имену Сајид Хусеин. У каснијој династији Минг, хомосексуалност је почела да се назива „јужњачким обичајем” због чињенице да је Фуђен био место јединственог система мушких бракова, о чему сведоче научник и бирократа Шен Дефу и писац Ли Ју, а што је митологизовано у народној приповеци Дух зечића.
Династија Ћинг је увела први закон против споразумне, немонетизоване хомосексуалности у Кини. Међутим, прописана казна, која је укључивала месец дана затвора и 100 тешких удараца, заправо је била најблажа казна која је постојала у правном систему династије Ћинг. У Сну у црвеном павиљону, написаном током династије Ћинг, описани случајеви истополне наклоности и сексуалних интеракција изгледају подједнако познато данашњим посматрачима као и еквивалентне приче о романсама између хетеросексуалних особа током истог периода.
Значајни напори да се хомосексуалност сузбије у Кини почели су са Покретом самојачања, када је хомофобија увезена у Кину заједно са западном науком и филозофијом.
Године 2006, светилиште посвећено богу хомосексуалне љубави, Туеру Шену, основано је на Тајвану вековима након што је кинеска влада уништила оригинални храм у Фуђену у 17. веку. Хиљаде квир ходочасника похрлиле су на то место да се моле за срећу у љубави. Године 2019, Тајван је постао прва земља у региону која је легализовала брачну једнакост.
Јапан и Кореја
Јапан пре Меиђи периода мини|Бркати мушкарац удвара се вакашуу, Мијагава Ишо, 1736. до 1744. Записи о мушкарцима који имају секс са мушкарцима у Јапану потичу из древних времена. Међутим, научницима су постали најочигледнији током Едо периода. Историјске праксе хомосексуалности се у Јапану обично називају wakashudō (若衆道, ) и nanshoku (男色, ). Институција wakashudō-а у Јапану је на много начина слична педерастији у античкој Грчкој. Старији мушкарци су обично ступали у романтичне и сексуалне односе са млађим мушкарцима (вакашу), обично у њиховим тинејџерским годинама.
У класичној јапанској књижевности Прича о Генђију, написаној у Хејан периоду, мушкарци су често дирнути лепотом младих дечака. У једној сцени, јунака одбија дама, па он уместо тога спава са њеним млађим братом: „Генђи је повукао дечака доле поред себе... Генђију је, са његове стране, или се бар тако каже, дечак био привлачнији од његове хладне сестре”.. Edward G. Seidensticker (прев.) . Неки извори такође садрже референце на цареве који су били укључени у хомосексуалне везе и на „згодне дечаке које су цареви задржавали у сексуалне сврхе”.Ур. Вејн Дајнс, , Њујорк, У другим књижевним делима могу се наћи референце на оно што је Леп назвао „проблемима родног идентитета”, као што је прича о младићу који се заљубљује у девојку која је заправо мушкарац који се преоблачи. Јапанске шунга су еротске слике које укључују истополну и разнополну љубав.
Јапан после Меиђи периода Како је Јапан започео свој процес вестернизације током Меиђи периода, хомофобија је увезена из западних извора у Јапан и анимозитет према истополним праксама почео је да расте. Године 1873, Министарство правде усвојило је кодекс , закон о содомији који је криминализовао хомосексуалне праксе.
Кореја Познато је да је неколико чланова корејског племства и будистичких монаха изјавило своју привлачност према особама истог пола. Неки корејски цареви од пре хиљаду година такође су били познати по томе што су имали мушке љубавнике.види такође „Hyegong-wang” (惠恭王) у Самгук саги Silla Bon-gi
Северна Азија Рани руски етнографи приметили су да су шамане Чукча у Сибиру понекад наводно позивале мистичне силе да се упусте у облик ритуализованих хомосексуалних односа са мушкарцима. Овај ритуал је обично укључивао промену пола — религијску церемонију за коју се веровало да трансформише њихове гениталије у женске. Након промене, могли су да се облаче у женску одећу и понашају се на женствен начин. Затим се веровало да ће он „изгубити” мужевне особине попут ловачке вештине, а уместо тога преузети „женствене” особине, попут лечења и неговања. Хомосексуални односи ван ове специјализоване улоге наводно нису били толерисани. Неки од ових шамана би узимали мушке љубавнике, па чак су могли и да се удају за друге мушкарце, а шаман би преузео „супружничку” улогу. Шамани би се понекад јавно жалили да их духови „присиљавају” да ступају у те односе, иако је наравно непознато како су се приватно осећали.
Југоисточна Азија и Пацифик У Тајланду, хомосексуалност је документована још у периоду Ајутаја (од 1351. до 1767). Пронађени су храмски мурали који приказују истополне односе између мушкараца и између жена. Било је познато да су конкубине из краљевске тајландске породице у 'Samutthakhot Kham Chan' (สมุทรโฆษคำฉันท์), тајландској књижевности из времена Ајутаје, имале лезбијске односе. Записи о хомосексуалности присутни су од најмање 14. века у Вијетнаму.Oosterhoff P, Hoang TA, Quach TT (2014) Negotiating Public and Legal: The Emergence of an LGBT Movement in Vietnam. Hanoi: The Institute of Development Studies/CCIHP. На Филипинима, истополни бракови су документовани као нормализовани још у 16. веку кроз Боксеров кодекс, док су различити текстови елаборирали моћне улоге које су родно неконформне особе имале пре шпанске колонизације. Многе од ових родно неконформних особа постале су шамани познати као бабајлан, чији је друштвени статус био на нивоу владајућег племства. Многи квир Филипинци су током јапанске окупације у Другом светском рату били присилно и брутално поробљени као „жене за утеху” (или „гејеви за утеху”) од стране јапанске царске војске. У Индонезији, Серат Центхини бележи преваленцију бисексуалности и хомосексуалности у јаванској култури. Хомосексуалност је такође забележена као део бројних аутохтоних култура широм Индонезије, где свака култура има специфичну терминологију за родно неконформне особе, од којих су многе имале високе улоге у друштву.
Под британском колонијалном влашћу, Британци су наметнули Члан 377 или његов еквивалент на територијама које су колонизовали у Азији, укључујући Мјанмар, Малезију, Сингапур и Брунеј. Овај закон је оставио анти-ЛГБТК наслеђе у земљама које је Британија колонизовала. У Камбоџи, хомосексуалност и истополне бракове отворено подржава монархија, која је позвала своју владу да легализује брачну једнакост. На Источном Тимору, најмлађој независној држави у Азији од 2002. године, премијери и председници отворено подржавају ЛГБТК заједницу од 2017. године, када је нација прославила своју прву параду поноса уз подршку верских и политичких лидера покрету.
У неким друштвима Меланезије, посебно на Папуи Новој Гвинеји, истополни односи су до средине прошлог века били саставни део културе. Концепти трећег рода су распрострањени у Полинезији, као на пример на Самои, где су документовани традиционални истополни бракови, а транс особе су биле широко прихваћене пре колонизације. У Аустралији, небинарни концепти су забележени у култури аутохтоних Абориџина још од претколонијалних времена, док је хомосексуална терминологија аутохтона за становнике острва Тиви. На Новом Зеланду, маорска култура има записе о хомосексуалности кроз своје аутохтоне епове, где се блиски пријатељи истог пола називају такатапуи. У модерно доба, такатапуи се користи као кровни термин за ЛГБТК особе, посебно за Маоре. На Хавајима, квир особе, познате као маху, широко су прихваћене од претколонијалних времена. Интимне истополне везе, познате као мое аикане, подржавали су аутохтони владари или поглавице без икаквог облика стигме. Британски колонијализам и хришћанске цркве оставили су анти-ЛГБТК наслеђе у деловима Пацифика због агресивног дискриминаторног наметања западног конзервативизма у региону.
Јужна Азија Најраније референце на хомофобију у јужној Азији потичу из зороастризма око 250. п. н. е. Током Партијског царства, које је обухватало регион данас познат као Пакистан, написан је зороастријски текст Вендидад. Он садржи одредбе које су део сексуалног кодекса који промовише прокреативну сексуалност, а који се тумачи тако да забрањује истополни однос као грешан. Древни коментари на овај одломак сугеришу да би они који се упусте у содомију могли бити убијени без дозволе високог свештеника. Ове забране имале су утицај током имплементације других религија у региону, као на пример током ширења будизма у средњој Азији, а на крају су замењене доминацијом ислама и шеријатског права.