Физистички манифест је темељни програмски документ уметничког покрета физизам, објављен у Нишу 29. јануара 1982. године у листу „Збивања”.
О манифесту Манифест физизма дефинише физизам као „поетски покрет велике синтезе Сада, Овде и Јесте” и представља радикалан прекид са тадашњом метафизичком и апстрактном поезијом.
Аутори манифеста су Стеван Бошњак, Горан Станковић и Зоран Пешић Сигма.Кратак прилог за историју српске научне фантастике
Садржај и структура Манифест је подељен у четири кључне тачке које дефинишу филозофију, естетику и друштвену улогу покрета.
1. Поетика Садашњости и анти-малограђански бунт У првом делу, манифест прокламује садашњост као једини естетски критеријум. Физистичка поезија се дефинише као бунт против „исхлапеле интелектуалистичке поезије” и „сувопарно формалистичког духа савременог интелектуалца”.
Манифест инсистира на певању о „јестественим световима”: Свакодневица (цене на пијаци, редови за хлеб, очај подстанара); Научне чињенице (теорија релативности, квантни скокови електрона); Екологија и стварност (ђубре, смог, нуклеарне централе).
Посебан акценат стављен је на страх од атомског рата, где физизам преузима улогу упозорења, захтевајући да „истина буде истина у свој пуноћи и видљивости”.
2. Дефиниција предмета и однос према другим правцима Манифест јасно дистанцира физизам од сродних авангардних праваца: Надреализам: За разлику од надреалиста који су „слуге подсвесног”, физисти су господари ирационалног, користећи га као алат (попут „апарата за бријање или хемијске оловке”). Сигнализам: Док сигнализам радикално раскида са традицијом кроз знак и слово, физизам задржава реч као основно ткиво песме. Предмет: Физизам признаје „предмет” (материјални и духовни) за језичку основу поезије. Сваки предмет је а приори поетски предмет.
3. Сврховита естетика Трећа тачка уводи појам сврховите (функционалне) естетике. Њен основни критеријум је истина и директан утицај на читаоца. Манифест истиче „предметну истину” изнад класичних категорија лепог и ружног, тежећи „лепоружном” и „ружнолепом” као сагласју.
4. Јединство поезије и живота Манифест прокламује изједначавање: Поезија = Живот = Стварност = Истина. Сврха дела је смањење разлике између уметности и егзистенције. Физизам се дефинише као „отворено дело” које прихвата и научне методе (анкете, интервјуе) у процесу стварања.
Закључне целине физизма Према манифесту, покрет чине три нераздвојне целине: Физистички активизам (борба против малограђанштине и атомског рата); Естетика физизма (сврховита); Истинологија физизма (тражење истине свим средствима).
Наслеђе Након активне фазе осамдесетих година, идеје изнете у манифесту еволуирале су деведесетих година у нови теоријски оквир који су аутори назвали маргинализам. Манифест је поново објављен у часопису Градина 1991. године, чиме је потврђен његов историјски значај за нишку и српску неоавангарду.
Види још Физизам Маргинализам Друштво књижевника Ниша
Референце
Спољашње везе Текст физистичког манифеста
Категорија:Историја српске књижевности Категорија:Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша Категорија:Српска књижевност Категорија:Култура у Нишу Категорија:Србија у 1982.