Дескриптивна етика, такође позната као компаративна етика, јесте проучавање уверења људи о моралу. Она је у супротности са прескриптивном или нормативном етиком, која представља проучавање етичких теорија које прописују како људи треба да поступају, и са метаетиком, која проучава на шта се етички термини и теорије заправо односе. Следећи примери питања која би се могла разматрати у сваком од ових поља илуструју разлике између њих: Дескриптивна етика: Шта људи мисле да је исправно? Метаетика: Шта уопште значи „исправно”? Нормативна (прескриптивна) етика: Како људи треба да поступају? Примењена етика: Како узимамо морално знање и примењујемо га у пракси?
Опис Дескриптивна етика је облик емпиријског истраживања ставова појединаца или група људи. Другим речима, ово је грана филозофске или опште етике која укључује посматрање процеса доношења моралних одлука са циљем описивања тог феномена. Они који раде у области дескриптивне етике имају за циљ да открију уверења људи о стварима као што су вредности, које акције су исправне, а које погрешне, и које карактеристике моралних делатника су врлине. Истраживање дескриптивне етике такође може истраживати етичке идеале људи или које поступке друштва награђују или кажњавају у оквиру права или политике. Култура је генерацијска и није статична. Стога ће нова генерација доћи са сопственим скупом морала и то се квалификује као њихова етика. Дескриптивна етика ће стога покушати да надгледа да ли етика и даље задржава своје место.
Пошто дескриптивна етика укључује емпиријско истраживање, то је област коју обично истражују они који раде у областима еволуционе биологије, психологије, социологије или антропологије. Информације које потичу из дескриптивне етике се, међутим, такође користе у филозофским аргументима.
Теорија вредности може бити нормативна или дескриптивна, али је обично дескриптивна.
Лоренс Колберг: Пример дескриптивне етике Лоренс Колберг је један пример психолога који ради на дескриптивној етици. У једној студији, на пример, Колберг је испитивао групу дечака о томе шта би био исправан или погрешан поступак за човека који се суочава са моралном дилемом (конкретно, Хајнцовом дилемом): да ли би требало да украде лек како би спасао своју жену или да се уздржи од крађе иако би то довело до смрти његове жене?Kohlberg, Lawrence, (1971). „Stages in Moral Development as a Basis for Moral Education.” У: C.M. Beck, B.S. Crittenden, and E.V. Sullivan, Eds. . Колбергова брига није била који су избор дечаци направили, већ морално расуђивање које је стајало иза њихових одлука. Након спровођења низа сродних студија, Колберг је осмислио теорију о развоју људског моралног расуђивања која је имала за циљ да одражава морално расуђивање које су учесници у његовом истраживању заиста спроводили. Колбергово истраживање може се класификовати као дескриптивна етика у мери у којој он описује стварни морални развој људских бића. Да је, насупрот томе, имао за циљ да опише како би људи требало да се морално развијају, његова теорија би укључивала прескриптивну етику.
Види још Експериментална филозофија Списак етичких тема Морално расуђивање Морална психологија
Референце
Литература
Coleman, Stephen Edwin, „DIGITAL PHOTO MANIPULATION: A DESCRIPTIVE ANALYSIS OF CODES OF ETHICS AND ETHICAL DECISIONS OF PHOTO EDITORS” (2007). Dissertations. 1304. https://aquila.usm.edu/dissertations/1304
Категорија:Морална психологија Категорија:Етика по темама