мини|десно|Амблем Команде Жандармеријског корпуса за Босну и Херцеговину
Ц. и кр. жандармеријски корпус за Босну и Херцеговину () био жандармеријски корпус, успостављен након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине 1878, ради очувања јавног реда и безбједности, а постојао је све до 1918. године.
Матичне установе биле су аустријска (ц. кр.) жандармерија и угарска (кр. уг.) жандармерија.
Историја Жандармеријски корпус за Босну и Херцеговину успостављен је 1878, након што је аустроугарска освојила османски Босански вилајет усљед Руско-турског рата (1877—1878) и њиме управљала као кондоминијумом аустријског и угарског дијела монархије.
Организатор жандармеријског корпуса првобитно био је ц. и кр. официр Емануел Цвјетићанин, српског поријекла. Његове чете попуњавале су се добровољцима из ц. и кр. војске, жандармерије и полиције. У почетку је удио некадашњих османских војника био веома висок. Тако су, на примјер, 1883. од 1750 службених мјеста у жандармеријском корпусу, чак 1229 мјеста заузели бивши припадници османске војске и жандармерије (заптије), будући да су изузетно добро познавали мјесне прилике.
Године 1882, уз Команду жандармеријског корпуса и осам крилних јединица, додатно је образован Штрајфкорпс („Покретни корпус”; штрајфкори или штрафуни) као јединица за заштиту границе. Овај корпус, који је бројао 600 припадника и 12 официра, био је распоређен на црногорској граници у 6 крила Штрајфкорпса. Она су даље била рашчлањена на водове. Командири водова били су босански нижи официри.
Иако је Босна и Херцеговина, барем формално и даље биле дио Османског царства, аустроугарске власти имале су фактичку власт над земљом. Аустроугарска је чекала прилику да Босну и Херцеговину и званично анектира монархији. Коначно анексија извршено је 1908, након Младотурске револуције у Османском царству. Тек од тог тренутка је за жандармеријски корпус неслужбено почео да се користи назив „ц. и кр.” -{(k.u.k.}-).
Михаел фон Апел био је командант жандармеријског корпуса од 1903. године. Команду је преузео Лука Шњарић 1909, док је Теодор Соретић постао командант од априла 1915. године.
По окончању Правог свјетског рата, територија Босне и Херцеговине постала је дио Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.
Задаци Корпус је био дио војно-безбједносног устројства и преузимао је и уобичајене полицијске послове. Сједиште Команде Жандармеријског корпуса било је у Сарајеву. Она је била непосредно потчињена Ц. и кр. војној команди и била је задужена за сузбијање устаничких снага (комитских чета), надзор јавног реда и борбу против шпијунаже.
У случају рата, жандармерија је постајала пољска жандармерија (војна полиција) војске.
Организација Команда жандармеријског корпуса Крилне станице Водне станицеСарајево1. Сарајево 2. Травник3. Бања Лука4. Бихаћ5. Тузла6. Мостар7. Требиње8. Горажде
Униформа мини|усправно|десно|Униформа капетана жандармеријског корпуса за Босну и Херцеговину. Опрему официра, као и код ц. кр. жандармерије након 1898, чинили су: Вафенрок („суркот” или „туника”): тамнозелени (у стварности често готово црни) вафенрок; са излошцима (егализацијом) у боји броћа (угашено црвеној) и два реда по 8 глатких златних дугмади. Шињел (огртач) Панталоне: плаво-сиве дуге хлаче. Покривало за главу: ловачки шешир са украсним перјаницама и знаком пламтеће гранате (као свечано покривало), док се у ратној служби користила теренска капа (шајкача/филдхауба).
Жандарми и подофицири жандармеријског корпуса носили су униформу истовјетну оној код ц. кр. ловачких чета, те су правовремено за теренску службу били опремљени сивоплавим (штука-сивим) униформама (М1908). Боја ових униформи послужила је као узор за каснију аустријску Савезну жандармерију.
Референце
Литература
Категорија:Жандармерије Категорија:Босна и Херцеговина (Аустроугарска) Категорија:Копнена војска Аустроугарске