Јединствени облици континуитета у простору () је бронзана футуристичка скулптура Умберта Бочонија из 1913. године. Сматра се изразом покрета и флуидности. Скулптура је приказана на аверсу италијанског новчића од 20 евро центи.
Историја Футуристички покрет је тежио да прикаже брзину и снажан динамизам у својој уметности. Бочони, иако се школовао као сликар, почео је да се бави вајањем 1912. године. Узвикнуо је: „Ових дана сам опседнут скулптуром! Верујем да сам угледао потпуну обнову те мумифициране уметности.“ Следеће године Бочони је завршио скулптуру. Његов циљ за дело био је да прикаже „синтетички континуитет“ кретања уместо „аналитичког дисконтинуитета“ који је видео код уметника попут Франтишека Купке и Марсела Дишана . У периоду –, Бочони је створио неколико других скулптура укључујући и његову Развој боце у простору из 1913. године.
Састав
Јединствени облици континуитета у простору приказују људску фигуру која је наизглед у покрету. Скулптура има аеродинамични и флуидни облик. Два блока у стопалима као постоље повезују фигуру са земљом. Фигура је такође без руку и без видљивог правог лица. Британски историчар уметности Ендру Грејам-Диксон је за ову скулптуру рекао: „Првобитно инспирисан призором фудбалера који се креће ка савршено одмереном пасу, он је суштина Бочонијеве озбиљне, сензуалне, филозофски промишљене уметности.“ алт=h|мини|Скулптура на новчићу од 20 евроцента|250x250п алт=y|мини|Скулптура у музеју
Иако је Бочони очигледно критиковао традиционалну скулптуру, Јединствени облици континуитета у простору заиста подсећају на дела реализма. Подсећа такође и на класичну скулптуру Ника са Самотраке. Недостатак руку такође одаје почаст Огисту Родену и његовој скулптури Човек који хода .
Оригинална скулптура у гипсу и одливци
Бочонијев оригинални рад одливен је у гипсу и за живота га није одлио у бронзи.Тај оригинални гипсани одливак је изложен у Музеју савремене уметности у Сао Паолу . Два бронзана одливка су направљена 1931. године, од којих је један изложен у Музеју модерне уметности у Њујорку. Још два су направљена 1949. године, од којих је један изложен у Метрополитен музеју уметности у Њујорку, а други у Музеју двадесетог века у Милану. Два су такође направљена 1972. године, од којих је један изложен у Тејт Модерну у Лондону. Исте 1972. направљено је још осам одливака, али они нису направлјени од гипсаног оригинала, већ од једног од бронзаних одливака из 1949. Један бронзани одливак се налази у музеју Кролер-Милер у Отерлу, у Холандији. Један бронзани одливак поклоњен је 2014. Националној галерији Козенце.
Утицај Године 1981. скулптура је инспирисала дизајн Мелкура у серији Доктор Ху Чувар Тракена.
Године 2009, италијански композитор Карло Форливези основао је међународно такмичење у композицији и радионицу под називом Јединствени облици континуитета у простору (Forme Uniche della Continuità nello Spazio), поводом обележавања стогодишњице италијанског футуризма. Са именом које подсећа на Бочонијево дело, манифестација која се организује сваке године, слави моћ музичке композиције и италијанског језика. Ово такмичење има за циљ да допринесе стварању великог и еклектичног опуса уметничких дела, са посебним значајем за однос између музике и поезије.
Године 2018. скулптура је коришћена као основа трофеја који је додељен победнику виртуелног такмичења у симулацији трка, одржаног у оквиру серије тркачких игара Gran Turismo. Скулптура је изабрана јер представља изненађење и фасцинацију машинама откривеним почетком 20. века и дели вредности са Gran Turismo-ом. Творци серије Gran Turismo користили су методе ласерског скенирања како би створили тачну реплику скулптуре.
Референце
Спољашње везе
Умберто Боћони, каталог изложбе у пуном тексту из Метрополитен музеја уметности, који садржи материјал о овом делу
Категорија:Странице са непрегледаним преводима Категорија:Скулптуре Категорија:Италијанска уметност