Артемис -{II}- () била је деветодневна мисија пролета Месеца, лансирана 1. априла 2026. године. Са посадом од четири астронаута, представљала је први пилотирани лет програма Артемис, који предводи НАСА, као и први лет са посадом изван ниске Земљине орбите још од мисије Аполо 17 из 1972. године. Артемис II била је друго лансирање система за лансирање у свемир (SLS) и први пилотирани лет свемирске летелице Орајон, коју је посада назвала Интегрити.
Мисија је имала улогу пробног лета у оквиру припрема за наредне мисије програма Артемис, чији је циљ повратак људи на површину Месеца. Првобитно означена као Exploration Mission-2 (EM-2) и планирана као подршка сада отказаној мисији преусмеравања астероида, њени циљеви су измењени након успостављања програма Артемис 2017. године. Циљеви мисије Артемис II слични су онима мисије Аполо 8 из 1968. године, првог пилотираног лета око Месеца у оквиру програма Аполо. Ипак, њена слободна повратна путања више подсећа на ону коју је користила мисија Аполо 13 из 1970. године.
Током мисије, Виктор Гловер постао је први Афроамериканац, Кристина Кох прва жена, астронаут Канадске свемирске агенције Џереми Хансен први држављанин ван Сједињених Држава, а командант Рид Вајзмен најстарија особа која је путовала изван ниске Земљине орбите и у близини Месеца. Током облета Месеца, посада је поставила рекорд у удаљености човека од Земље, 406.771 km, чиме је надмашен претходни рекорд мисије Аполо 13 од 400.171 km.
Посада
Мисија мини|лево|Здраво, свете, фотографија коју је снимио Вајзман, приказује целу Земљу на њеној ноћној страни; Земља је доле лево осветљена Месецом, а горе су видљиве ауроре. Слика је дигитално посветљена. мини|лево|Здраво свете, оригинал.
Експерименти Мисија укључује користан терет под називом (), који може опонашати појединачне органе астронаута, што ће бити прво тестирање те технологије изван Међународне свемирске станице и Земљиног Ван Аленовог појаса. Праћење здравља посаде ове мисије је од кључног значаја за будуће мисије у дубоком свемиру. Мисија такође укључује нови корисни терет под називом (. Како би, путем ARCHeR технологије, научници могли проучавати обрасце спавања и укупно здравствено стање чланова посаде у реалном времену, чланови посаде ће носити мониторе кретања и спавања пре, током и након мисије. мини|Залазак Земље, усликао астронаут Рид Вајзман. Научници ће такође тестирати имуне биомаркере посаде, узевши узорке пљувачке пре, током и после мисије како би тестирали имуни систем астронаута и како на њих утичу зрачење, изолација и удаљеност од Земље током лета у дубоки свемир. Ова мисија ће такође омогућити астронаутима и научницима да разумеју свемирске временске прилике са којим ће се суочити у будућим мисијама, као и како људи могу да преживе и одрже се у свемиру.
Референце
Категорија:Свемирске мисије Категорија:Амерички свемирски програм