9. октобар (9.10.) је 282. дан у години по грегоријанском календару (283. у преступној години). До краја године има још 83 дана.

Догађаји

1621 — Завршена је битка код Хотина повлачењем турске војске. 1701 — У Њу Хејвену, у америчкој држави Конектикат, основан Универзитет Јејл. 1806 — Пруска прекинула неутралну политику према Наполеону и објавила рат Француској, у ком је поражена уз тешке територијалне губитке. 1915 — Немачке и аустроугарске трупе у Првом светском рату заузеле Београд. 1934 — Владо Черноземски је извршио атентат на југословенског краља Александра Карађорђевића у Марсељу. 1940 — Немачки Луфтвафе бомбардовао је Катедралу Светог Павла током битке за Британију. 1944 — Почела Трећа московска конференција на којој су британски премијер Винстон Черчил и лидер СССР Јосиф Стаљин разматрали проблем Пољске, Грчке и Југославије и договарали се о уређењу Европе после Другог светског рата. 1949 — Отворен је фудбалски стадион ЈНА. 1962 — Уганда стекла независност после готово 70 година британске колонијалне управе. 1963 — Више од 2.000 људи погинуло у поплавама када је велики одрон изазвао велики талас који је надвисио брану Вајонт код Лонгаронеа, у североисточној Италији. 1970 — У Камбоџи је председник парламента Ин Там објавио укидање монархије. 1975 — Совјетски физичар и дисидент Андреј Сахаров добио Нобелову награду за мир. 1983 — У експлозији бомбе у Рангуну, главном граду Бурме, убијено 18 владиних функционера Јужне Кореје, међу којима четири министра и шеф дипломатије Ли Бум Сук. Јужнокорејске власти за подметање бомбе оптужиле агенте Северне Кореје. 1992 — У покушају да спречи даље разбуктавање рата у Босни и Херцеговини Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о забрани војних летова у ваздушном простору БиХ, а мировним снагама наложено да надгледају забрану. 1997 — Више од 200 људи погинуло када је ураган „Паулина“ погодио мексичко летовалиште Акапулко. Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Петар Свидлер. 1998 — Аријел Шарон постао министар спољних послова Израела задужен за мировне преговоре с Палестинцима. 2001 — Амерички научници Ерик Корнел и Карл Вимен и Немац Волфганг Кетерле добили Нобелову награду за физику. Они су открили ново стање материје, ултрахладан гас, чија примена отвара нове могућности за развој прецизне електронике. 2002 — Први пут у историји српског парламентаризма одржан ТВ-дуел Војислава Коштунице и Мирољуба Лабуса, кандидата за председника Србије који су ушли у други изборни круг. 2009 — Норвешки Нобелов Комитет је објавио да је 44. амерички председник Барак Обама лауреат Нобелове награде за мир те године. Извршен покушај атентата на Малалу Јусуфзаи, девојчицу борца за право на школовање женске деце.

Рођења 1201 — Робер де Сорбон, француски теолог, оснивач универзитета Сорбона. (прем. 1274) 1261 — Динис Португалски, краљ Португалије. (прем. 1325) 1757 — Шарл X, француски краљ. (прем. 1836) 1788 — Јожеф Кошич, словеначки песник, историчар и свештеник (прем. 1867) 1835 — Камиј Сен-Санс, француски композитор и клавирски виртуоз. (прем. 1921) 1852 — Херман Емил Фишер немачки хемичар, добитник је Нобелове награде за хемију (1902). (прем. 1919) 1854 — Михајло Пупин, српски научник и проналазач. (прем. 1935) 1859 — Алфред Драјфус, француски официр. (прем. 1935) 1873 — Карл Шварцшилд, немачки астрофизичар и астроном. (прем. 1916) 1874 — Николај Рерих, руски сликар, филозоф, научник и писац. (прем. 1947) 1879 — Макс фон Лауе, немачки физичар. (прем. 1960) 1888 — Николај Бухарин, руски политичар и писац. (прем. 1938) 1892 — Иво Андрић, српски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност. (прем. 1975) 1895 — Властимир Павловић Царевац, српски музичар, најпознатији као виолиниста и диригент. (прем. 1965) 1906 — Леополд Седар Сенгор, афрички политичар. (прем. 2001) 1907 — Жак Тати, француски режисер, глумац и сценариста. (прем. 1982) 1907 — Хорст Весел, нацистички војник, аутор химне Нацистичке партије. (прем. 1930) 1914 — Драгиша Ивановић инжењер, професор, ректор Београдског универзитета, учесник Априлског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник, народни херој Југославије. (прем. 2001) 1917 — Ђоко Јованић, генерал ЈНА и народни херој. (прем. 2000) 1922 — Олга Гиљот, кубанска певачица. (прем. 2010) 1936 — Брајан Блесед, енглески глумац. 1936 — Јелена Генчић, југословенска и српска рукометашица, тенисерка и тениска тренеркиња. (прем. 2013) 1938 — Хајнц Фишер, аустријски политичар. 1940 — Џон Ленон, енглески музичар. (прем. 1980) 1947 — Франс Гал, француска музичарка. (прем. 2018) 1950 — Џоди Вилијамс, америчка политичарка. 1950 — Макса Ћатовић, српски музички и филмски продуцент. 1953 — Тони Шалуб, амерички глумац. 1954 — Скот Бакула, амерички глумац. 1958 — Срђан Шапер, српски музичар, глумац и маркетиншки стручњак, члан група Идоли и ДПД. 1959 — Борис Немцов, руски политичар. (прем. 2015) 1964 — Гиљермо дел Торо, мексички редитељ, глумац, сценариста и писац. 1966 — Дејвид Камерон, британски политичар, 75. премијер Уједињеног Краљевства. 1969 — Пи Џеј Харви, енглеска музичарка. 1969 — Стив Маквин, енглески редитељ, сценариста, продуцент и визуелни уметник. 1973 — Драган Ј. Вучићевић, српски новинар 1974 — Чедомир Антић, српски историчар и политички активиста. 1975 — Марк Видука, аустралијски фудбалер. 1979 — Крис О'Дауд, ирски глумац и комичар. 1979 — Брандон Раут, амерички глумац. 1990 — Борис Вапенски, српски ватерполиста. 1991 — Олександр Липовиј, украјински кошаркаш. 1992 — Ничке 3000, српски драматург и репер. 1996 — Бела Хадид, амерички модел.

Смрти 1047 — Папа Климент II, католички папа. 1273 — Елизабета Баварска, краљица Немачке. (рођ. 1227) 1390 — Хуан I од Кастиље, краљ Кастиље. (рођ. 1358) 1562 — Габријеле Фалопио, италијански хирург, анатом и ботаничар. (рођ. 1523) 1831 — Јоанис Каподистријас, председник Грчке. (рођ. 1776) 1934 — Александар I Карађорђевић, југословенски краљ. (рођ. 1888) 1934. — Луј Барту, француски политичар. (рођ. 1862.) 1943 — Питер Земан, холандски физичар (рођ. 1865) 1958 — Папа Пије XII, католички папа. (рођ. 1876) 1967 — Ернесто Че Гевара, аргентински револуционар. (рођ. 1928) 1967. — Јозеф Пилатес, немачки спортиста. (рођ. 1883) 1972 — Миријам Хопкинс, америчка глумица. (рођ. 1902) 1974 — Оскар Шиндлер, чешко-немачки предузетник, спашавао Јевреје током холокауста. (рођ. 1908) 1978 — Жак Брел, француски шансоњер и композитор. (рођ. 1929) 1988 — Феликс Ванкел, немачки инжењер и проналазач. (рођ. 1902) 1996 — Александар Поповић, српски књижевник. (рођ. 1929) 2002 — Сава Мрмак, југословенски телевизијски редитељ. (рођ. 1929) 2004 — Жак Дерида, француски филозоф, један од најутицајнијих филозофа крајем XX века. (рођ. 1930) 2006 — Рејмонд Нурда, амерички бизнисмен. (рођ. 1924) 2006. — Пол Хантер, енглески играч снукера. (рођ. 1978) 2013 — Милан Матуловић, шаховски велемајстор, државни првак, репрезентативац. (рођ. 1935) 2014 — Борис Бузанчић, хрватски глумац и политичар. (рођ. 1929) 2016 — Анджеј Вајда, пољски филмски режисер, продуцент и сценариста. (рођ. 1926)

Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов Национални дан давања у Србији