мини|upright=0.9|alt=Слика дечака који седи на пласту сена и свира виолину|Hegedűs Cigány Fiú (Цигански дечак виолиниста), аутор Ђерђ Вастаг „Стварање виолине” () је трансилванијска/јужномађарска ромска (циганска) бајка.

Постоје две такве бајке са истим насловом. У бајци о којој се овде углавном говори, мајка рађа дечака и умире на порођају, након што је зачела дете попивши млеко из тикве по рецепту старе вештице. Дечак осваја краљеву ћерку успевши да изведе нешто невиђено: уз помоћ вилинске краљице Матује (Matuya/Matuja), он ствара прву виолину и гудало на свету, и свира је својој публици која се смеје и плаче уз мелодију, под утицајем виле.

Друга бајка са овим истим насловом препозната је као аналогна Гримовој бајци „Кост која пева”.

Текстуални извори Бајку, преведену на немачки, објавио је Хајнрих фон Влислоцки 1890. године и уврстио је у своју књигу на немачком језику, О путујућем циганском народу: Сцене из живота трансилванијских Цигана (). Репринт: Inktank, 2019. ; Влислоцки наводи да је његов извор трансилванијски ромски, али признаје да је прича такође позната међу корторима (номадским Ромима) у јужној Мађарској.

Оригинални текст написан на ромском језику, уз приложени немачки превод, објављен је у раду Антала Хермана (Anton/Antal Herrmann); претпоставља се да је овај текст на јужномађарском ромском.Термин schetra („виолина”) који се појављује у тексту коментарише се као јужномађарски.

Кратак садржај радње Сиромашни пар узалуд жели дете, а жена се жали на своју невољу старици коју среће у шуми. Вештица је шаље кући са упутством: „Иди кући и пресеци тикву (; ром. dudum), сипај млеко у њу и попиј. Тада ћеш родити дечака који ће бити срећан и богат!” Иако жена следи њен савет и рађа прелепог дечака, она се убрзо након тога разболи и умире.

Када је дечак напунио двадесет година, креће у свет да тражи своју срећу. Долази у велики град у којем влада богати краљ. Краљ има прелепу ћерку, коју ће дати за жену човеку који може да уради нешто што нико на свету раније није урадио.

Многи мушкарци искушавају срећу и не успевају, плаћајући своје неуспехе животима. Када наивни дечак упита краља шта треба да уради, бачен је у мрачну тамницу. Матуја (ром. Matuja), вилинска краљица, појављује му се у јаком светлу и даје му кутију и штап; каже му да треба да ишчупа неколико власи са њене главе и напне их преко кутије и штапа. Затим би требало да превуче власима са штапа преко власи на кутији, свирајући виолину како би усрећио или растужио људе док се Матуја смеје и плаче у инструмент. Дечак показује своју уметничку вештину краљу, који је пресрећан и даје му своју прелепу ћерку за жену. Бајка се завршава речима: „Тако је виолина дошла на свет (Kade avelas schetra andre lime).”Према Херману, schetra је био израз за виолину међу јужномађарским Ромима, док је hegedive била реч за виолину међу трансилванијским Ромима, а lávuta за мађарске Роме уопште.

Анализа Порекло Бајка има фолклорно порекло и магични садржај; што је уобичајено у бајкама, стара вештица и добра вила поседују магичне моћи. Добра вила, Матуја, заснована је на магичним причама хиндуистичке традиције (честе у ромским бајкама). Матуја се појављује у трансилванијској, мађарској, пољској, руској и српској ромској митологији као краљица суђеница (Урситори). Ове виле, обично прелепе жене које живе у планинским палатама, уживају у певању и плесу и симболизују музику. (Онлајн верзија, , преузето 1. 3. 2016)

Паралеле Прича блиска овој верзији бајке пољског писца Јежија Фицовског под насловом Зачарана кутија () појављује се у његовој збирци Грана са дрвета сунца () из 1961. године. Енглески превод се појавио у антологији Сестра птица и друге циганске бајке (Sister of The Birds and Other Gypsy Tales, 1976). У овој пољској верзији, дух помоћник је дух букве по имену Матуја, који такође прописује млеко које се пије из издубљене тикве за лечење неплодности, а дечак који се тада роди зове се Бахтало („Bachtalo”).

Бајке о стварању музичких инструмената постоје и у другим културама или регионима, на пример, мађарска бајка „Виолина” и прича о монголском инструменту морин кур. Обе се значајно разликују од трансилванијске бајке. У грчкој митологији, стварање Панове фруле од стране Пана и Сиринге је добро познат пример.

Под истим насловом Још једна трансилванијска ромска бајка са истим насловом (коју је такође објавио Влислоцки 1886; касније превео Грум)Wlislocki (1890a) „Die Erschaffung der Geige [I]”, ; е-текст на немачком Викизворнику. је мање позната, вероватно зато што је збуњујућа и нема срећан крај. У овој верзији, млада жена контактира ђавола јер се диви богатом ловцу који је игнорише. Она жртвује своју породицу за ђаволову виолину како би привукла ловца; њен отац постаје тело виолине, њена четири брата постају жице, а њена мајка постаје гудало. На крају, младу жену однесе ђаво када одбије да му се клања; виолина остаје у шуми док је не пронађе и узме путујући Ром. Ова верзија се разматра као аналогна Гримовој бајци Кост која пева (, KHM 28), а ова верзија такође има веома сличну мађарску ромску верзију.. Архивирано у HathiTrust дигиталној библиотеци.

Историја објављивања Као једна од најпознатијих ромских бајки, „Стварање виолине” је део неколико збирки (укључујући и не-ромске збирке).Walter Aichele, Martin Bock (уредници): Diederichs-Reihe »Märchen der Weltliteratur« Diederichs (прво издање 1962) 1991. .Leander Petzoldt (уредник): . Fischer Taschenbuch, Frankfurt am Main 1994, f .Paul Zaunert (уредник): Die Zauberflöte. Märchen der europäischen Völker. Eugen Diederichs, Düsseldorf 1995. Повремено се чита пред публиком, емитује се као радио-драма или бајка за децу и користи се у школама. Hörspiel WDR (уредник). Random House Audio 2013. Zeitschrift Märchenforum Nr. 57 – Vom Lachen und Weinen im Märchen. Mutabor-Verlag, Lützelflüh (CH) 2013., преузето 1. 3. 2016.Marianne Seidel: Textarbeit zum Romamärchen Die Erschaffung der Geige, преузето 1. 3. 2016.

Херменеутичко тумачење Розмари Типкер је протумачила бајку у херменеутичкој анализи модерне публике. Поред тражења размишљања о целој причи, Типкерова је тражила коментаре на специфичне теме: сиромаштво и бездетност, богати краљ са прелепом ћерком и постизање невиђеног.Liste der Einzelmotive und Märchentext, преузето 1. 3. 2016.

Бајка истражује поларност између два света, које карактеришу сиромаштво и богатство. Богати краљ поседује своју ћерку као ствар и жели да је поклони као награду, не обазирући се на њена осећања. Прича говори о похлепи, успеху и неуспеху, као и доношењу одлука, што је приказано кроз такмичење. Само стара вештица и вила Матуја могу помоћи да се постигне оно што је иначе немогуће.

Други свет симболизује виолина, која се овде користи као прототип за сву музику. Ово је свет емоција и изазивања емоција код других. Демонстрација нечег невиђеног комбинује визуелне и слушне перцепције.

„Стварање виолине” се такође може протумачити као комбинација мушког и женског у свету без жеље. Психоаналитички гледано, укључује генеративност и тријангулацију. Од мушког и женског ствара се трећи објекат: музика, која изазива радост или тугу. Моћ музичара (који изазива осећања) сасвим је другачија од моћи краља, који влада силом.

Примећено је да ни син сиромашне жене ни краљева ћерка нису из потпуних породица. Отац малог дечака се не помиње као отац, а мајка краљеве ћерке се уопште не спомиње.

Виолина изражава дуалност смеха и суза, радости и туге, љубави и смрти. Виолина је виђена као веома емотиван инструмент. Међутим, у стварности, за разлику од бајке, потребне су године вежбања да би се изразила емоција инструментом и изазвала емоција код слушалаца.

Види још

Напомене

Референце

Категорија:Европске бајке Категорија:Мађарске бајке Категорија:Ромске бајке Категорија:Румунске бајке