мини|Пешадинац у прошивеном капуту (средина), поред више других у туникама, минијатура из 1240. мини|Астечки ратник у прошивеном капуту од памука, 16. век. Прошивени капут (, ), лаки оклоп од више слојева платна коришћен од 12. до 17. века.
Историја
Европа Прошивени капут, познат под именом акетон или гамбезон, био је постављена туника, довољно чврста да одбије ударац мача.
Од краја 11. или почетка 12. века коришћен је као оклопна заштита самостално (код пешадинаца) или испод верижне кошуље код имућнијих ратника. Служио је као постава верижњаче, спречавајући гвоздене прстенове да повреде тело ратника под тежином ударца. Иако се тешко могла пробити, верижњача се могла сабити у кожу и месо испод ње.
По закону енглеског краља Хенрија II из 1181, сваки слободан човек са имањем од преко 40 шилинга морао је да има гвоздени шлем, копље и верижну кошуљу или прошивени капут, зависно од имања.
Када је пуни оклоп ушао у употребу (од 15. века), прошивени капут од лана постао је његова подлога, са пришивеним каишима за везивање оклопних делова и ојачањима од верижњаче на посебно осетљивим местима (под пазухом и на грудима). Један сачувани примерак из Немачке с краја 14. века био је дугачак до колена, са верижним ојачањима на коленима.
Прописи француског краља Луја XI из 1460. наређивали су да се прошивени капути праве од 30 до 36 слојева ланене тканине.
Руски облик прошивеног капута познат је под именом тигељ.
Нови Свет У време шпанског освајања Мексика (1519-1521), мајански и астечки ратници носили су уместо оклопа прошивене памучне прслуке, испуњене сировим памуком. Прслуци су додатно ојачавани потапањем у морску воду и сушењем: растворена со би натопила памучну поставу, а затим би поново кристалисала приликом сушења, дајући прслуку додатну чврстину. Ови прслуци показали су се тако лаким, ефикасним и удобним да их је већина конкистадора користила уместо челичних пршњака са којима су дошли у Мексико.
Референце
Литература
Категорија:Оклоп за личну заштиту