Бекешшамшон () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, бекешке жупаније у орошхашком јарашу.Основни подаци и поштански број селаБекешшамшон са геоподацима].
Географија Налази се у региону јужне Велике низије, у југозападном делу жупаније Бекеш, на граници жупанија Бекеш и Чонград-Чанад, поред Сараза. Његова удаљеност од седишта жупаније Бекешчабе је око 60 километара, од Ходмезевашархеља у жупанији Чонград-Чанад нешто више је од 20 километара, а од најближег града Тоткомлоша нешто више од 10 километара. Суседна насеља су: Кардошкут на северу, Тоткомлош на истоку, Мако на југу, Ходмезевашархељ на западу и Секкуташ на северозападу.
Географски, насеље припада микрорегији Чонградске равнице централног региона Велике равнице између река Кереш и Марош.Таксативни подаци о насељу
Дана 3. јула 2017. године, у Бекешшамшону је забележен рекорд максималне дневне температуре свих времена у Мађарској, 40,1 степен Целзијуса.Невероватна спарина: Остварен нови рекорд
Историја Ово место било је насељено још у аварско доба, о чему говори гробница коња пронађена унутар села, данас изложена у музеју Јаноша Ковача у Орошхази.Археологоја, аварска гробницаАварска гробница пружа нове закључке о коњици 7. века У 11. веку овде је постојала и црква из времена Арпада, али њени остаци више нису видљиви.
Након татарске инвазије, подручје је потпуно опустело. За време владавине краља Жигмунда (1387–1437), територија је била у власништву породице Хуњади. Краљ Матија (1458–1490) га је поклонио породици Јакшић из Нађлака 1464. године. Касније, током турских разарања, поново је опустело, а подручје су кметови из Вашархеља користилио као пашњак. Након пада Липе, село је уништено у нападима турских трупа 1552. године.Кратка историја Бекешшаншона
Насеље је припадало Чанадској жупанији до 1566. године, а затим Чонградској жупанији од 1715. до 1877. године. Године 1722, подручје је купио Шандор Карољи, који га је касније издао у закуп пољопривредницима из Маке. Према другим изворима, Шандор Карољи је добио ово подручје од краља Карла III (Хабзбург) као признање за заслуге лабанца.
Године 1765, Антал Карољи је у овом крају населио произвођаче дувана, који су били римокатолици, а 1782. године су саградили цркву од ћерпича. Године 1825. саграђена је нова црква, а 1827. године је додат дрвени торањ. Према записима, 1711. године Марија Тренчењи је поклонила сребрни путир Католичкој цркви; реформатска конгрегација је тек касније основана у насељу.
Године 1860, село је премештено на своју садашњу локацију, на левој обали Сараз-ера. Исте године, римокатолици су постали независна парохија.
Насеље припада жупанији Бекеш од 1877. године. Године 1926, надвојвода Франц Јозеф, син надвојводе Агошта Јожефа, такође је посетио село, где је у гају отворио споменик Првом светском рату.
Почетком 1920-их, подручје је дошло у посед породице Желенски. Јанош Желенски је увео неколико реформи, укључујући ускотрачну железницу која повезује Бекешамсон и Тоткомлош 1948. године, која је демонтирана 1970. године. Такође је изградио станове за слуге, који се налазе на ободу села. Ове зграде су и данас насељене. Број становника села је у овом периоду брзо растао, у једном тренутку прелазећи 4600 људи, укључујући и околна имања. 80% њих се у то време бавило пољопривредом.
Педесетих година 20. века, група од око двадесет људи деловала је четири године под именом Мађарски покрет отпора. Њихови леци, са порукама попут „Закопај мађарског носорога, гурај руске чизме“ или „Авош шпијуне, пазите!“, били су дистрибуирани широм земље. Двојица чланова групе осуђена су на смрт, а неколико других на вишегодишње затворске казне.
Шеснаестог јуна 1963. године, у 10:52, међународни лет румунске авио-компаније TAROM, са регистарским бројем Y-ILL, срушио се недалеко од једног села. Нико од путника и чланова посаде није преживео несрећу.Avionska nesre'a
Демографија У 2001. години, 99% становништва насеља се изјаснило као мађарска, 1% као остале (углавном ромска, словачка и немачка) националности.
На попису из 2011. године, 89,7% становника се изјаснило као мађарска, 0,2% као немска, 0,3% као румунска, 0,4% као словачка (10,2% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%).
У 2022. години, 89,6% становништва се изјаснило као мађарска, 0,4% као словачка, 0,3% као немска, 0,2% као ромска, 0,7% као остале, недомаће националности (10,3% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 18,8% су били римокатолици, 10,9% калвинисти, 0,7% лутерани, 0,1% гркокатолици, 2,6% остали хришћани, 0,7% остали католици, 29% неконфесионално (36,9% није одговорило).
Референце
Литература
Békéssámson múlt és jelen tükrében (dedikált), Kovács Szabina Új utakon, Kepenyes János ISBN 963-02-6874-4
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Бекешшамшон на fallingrain.com Бекешшамшон на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Бекеш