Араи Хакусеки (1656–1726 или 1657-1725), истакнути јапански писац, историчар, филозоф и државник у служби шогуната Токугава. Био је званични учитељ и саветник на двору шогуна Ијенобуа.
Биографија
Порекло Хакусеки је рођен 24. марта 1657. у Кјоту. Његов отац, Араи Масанари (1601-1682), бивши ронин и ашигару, био је нижи чиновник у служби ситног феудалног господара од 21.000 кокуа у провинцији Казуса. Од детињства Хакусеки је показивао велико интересовање за конфучијанске студије, али се због сиромаштва породице образовао сам, помоћу позајмљених и преписанх књига. После господареве смрти (1675) отац му је изгубио службу и спао на положај ронина, па се породица преселила у Кјото. Упркос највећем сиромаштву, Хакусеки је похађао предавања водећих конфучијанских учитеља, одбијајући понуде да се ожени ћеркама двојице богатих трговаца и тако изгуби статус самураја. Пошто је био протеран са једног поседа, по законима шогуната није могао да тражи службу на другом поседу. Ситуација се поправила 1679. када је бивши господар збачен, а његов син и наследник је позвао Хакусекија натраг у своју службу. Повраћен у ред самураја, младић је добио прилику да тражи службу на богатијем поседу. У марту 1682. успео је да помоћу препорука буде примљен у службу Хота Масатошија, главног министра (таиро) новог шогуна Токугава Цунајошија, који је био чувен по образовању и правдољубивости. Међутим, Масатоши је већ 1686. погинуо у атентату, а његов син је пао у немилост и пребачен је на мањи посед у Јамагату на далеком северу. Хасеки је пратио новог господара у изгнанство, упркос смањеној плати и немогућности напредовања, показујући самурајску верност ретку за оно време.
Образовање Године 1677. Хакусеки се спријатељио са Нишијама Џунтаијем, угледним конфучијанистом из Цушиме. Године 1682. Нишијама га је упознао са једним корејским званичником у посети Јапану, који је написао предговор за његову прву књигу кинеске поезије. Године 1686. упознао је Хакусекија и свог ментора Киношита Ђунан-а (1621-1698), конфучијанисте из Кјота кога је у Едо позвао сам шогун Цунајоши. Након што је видео Хакусекијев извештај о његовом путовању у Јамагату, прихватио га је као ученика, а Хакусеки је убрзо стекао истакнути положај у његовој школи.
Године 1691. напустио је службу у клану Хота и настанио се као учитељ у Кјоту. У децембру 1693. уз Киношитину препоруку добио је службу породичног учитеља код шогуновог синовца Токугава Ијенобуа, господара провинције Каи, са платом од 30 (касније 40) кокуа годишње. Остао је у његовој служби 19 година, држећи будућем шогуну предавања из конфучијанске филозофије, кинеске књижевности и јапанске историје. Из ових предавања касније су настале његове књиге, Ханкампу (1700), о новијој јапанској историји, и Хончо Гункико, о свим врстама јапанског оружја и војне опреме.
Идеје Хакусеки је стекао образовање као ученик Киношита Ђунан-а (1621-1698), најпопуларнијег конфучијанског филозофа свог времена. Иако конзервативан, био је озбиљан и практичан. Веровао је у благотворан утицај уметности, и да је лакше поправити понашање него морал. По кинеском узору придавао је велики друштвени и политички значај пристојности, и веровао је да је њено запостављање довело до моралног опадања у периоду Генроку (1688-1704) - расипности, хедонизма и непоштовања старих обичаја.
Државна служба Када је Токугава Ијенобу постао шогун (1709), Хакусеки је постао његов саветник са платом од 500 кокуа. У шогуновој служби настојао је да практично примени конфучијанска морална начела у државној управи, желећи да од Ијенобуа направи идеално праведног владара. Саветовао је шогуна по питањима правосуђа, финансија и трговине, учествовао је у реформи монете (о чему је и писао), и оштро се борио против корупције и расипања државног новца. По узору на царски двор у Кјоту саставио је детаљне прописе о церемонијама на шогуновом двору и правилима облачења у свакој прилици. Наговорио је шогуна да укине но представе на двору (које је сматрао неморалним) и замени их древном музиком. Године 1711. плата му је повећана на 1.000 кокуа и унапређен је у чин хатамотоа, добио је личну резиденцију на коришћење и дозвољен му је приступ шогуну у свако доба. После Ијенобуове смрти (1712) остао је на положају током кратке владавине његовог сина Токугава Ијецугуа (1712-1715), после чије смрти је поднео оставку и остатак живота провео у писању. Умро је 1725. године.
Међутим, његова изразито цивилна управа изазвала је милитаристичку реакцију након доласка на власт осмог шогуна Токугава Јошимунеа (1716).
Дела
Хончо Гункико (), у преводу Књига о војној опреми Царства у 12 књига, написана између 1709 и 1722. године. На енглески су преведене Књига о мачевима, том VIII (1913) и Књига о оклопима, том IX (1964). Токуши Јорон (), у преводу Размишљања о историји, написана 1724. Књига је била заснована на Хакусекијевим предавањима, написаним 1712.
Референце
Литература
Категорија:Историја Јапана Категорија:Рођени 1656. Категорија:Умрли 1726.