Един Салахаревић (Зворник, 15. мај 1973 — Власеница, 13. септембар 1992) био је босанскохерцеговачки и југословенски кошаркаш, члан Слободе Дите из Тузле и јуниорски репрезентативац Југославије. У домаћој кошаркашкој јавности помињан је као један од најдаровитијих младих играча своје генерације.

Каријеру је започео у кошаркашком клубу Боксит из Власенице, за чији је први тим дебитовао као веома млад играч. Према каснијим сведочењима чланова породице и новинским извештајима, пре доласка у Тузлу бавио се и скијањем и атлетиком, али се највише истакао у кошарци.

Каријера Салахаревић је кошаркашки развој започео у Власеници, где је већ као тинејџер скренуо пажњу на свој таленат. Новински извори наводе да је као петнаестогодишњак већ наступао за први тим Боксита и да је важио за једног од најистакнутијих играча у својој средини.

Касније је прешао у тузланску Слободу Диту, са којом је као јуниор освојио првенство Југославије. У више каснијих извора наведено је и да је био позван у јуниорску репрезентацију Југославије, због чега је у спортској јавности сматран једним од најперспективнијих играча своје генерације.

Пред почетак рата у Босни и Херцеговини живео је у Тузли. Према сведочењу његовог брата Недима, у Власеницу је дошао неколико дана пре успоставе српске власти да посети породицу, односно да са њом проведе бајрамске дане.

Страдање Током рата у Босни и Херцеговини Салахаревић и његова породица били су изложени прогону у Власеници. Према каснијим сведочењима, породица је била у кућном притвору и више пута је покушавала да напусти град, али Салахаревићу то није било допуштено.

На суђењу за злочине почињене на подручју Власенице његов брат Недим Салахаревић сведочио је да породици није било дозвољено да напусти град заједно са Единим, који је потом одведен у логор Сушица. Према више објављених извора, убијен је 13. септембра 1992, заједно са оцем Мухамедом, после заточења у Сушици. Према сведочењима изнетим у каснијим новинским и судским извештајима, Един Салахаревић је у заточеништву био изложен мучењу и злостављању пре него што је убијен.

У каснијим извештајима наведено је да су његови посмртни остаци пронађени у више гробница, док је његова сахрана уследила после вишегодишњег трагања породице.

Сећање После рата Салахаревићево име остало је присутно у јавности пре свега као симбол прекинуте спортске каријере и страдања цивила у Власеници. О његовој судбини снимљен је и документарни филм, о ком је 2017. говорио глумац и режисер Емир Хаџихафизбеговић.

Федерално министарство расељених особа и избеглица Босне и Херцеговине саопштило је 2023. да је договорено установљавање награде „Един Салахаревић”, намењене младим повратницима за изврсност у спорту, култури и образовању.

Референце

Спољашње везе Текст Радија Слободна Европа о Едину Салахаревићу Текст Ал Џазире Балканс о Едину Салахаревићу Извештај Радија Слободна Европа о укопу и сведочењима породице

Категорија:Рођени 1973. Категорија:Умрли 1992. Категорија:Власеничани Категорија:Спортисти из Власенице Категорија:Босанскохерцеговачки кошаркаши Категорија:Југословенски кошаркаши Категорија:Жртве Рата у Босни и Херцеговини