десно|мини|Ласкер, Аљехин, Капабланка, Маршал и Тараш на Светском првенству 1914. у Санкт Петербургу. Тарашево правило је општи принцип који се примењује у већини шаховских средишњица и завршница. Зигберт Тараш (1862–1934) је формулисао „правило“ да топови треба да буду постављени иза пешака који напредују ка промоцији (често званим пасовани пешаци) – било властитих или противникових.
Правило Правило да топови треба да буду постављени иза пешака који напредују ка промоцији постоји из два разлога:
ако је играчев топ иза сопственог пешака, топ га штити док се креће ка промоцији, ако је иза пешака противника, пешак не може да се креће осим ако није заштићен на свом путу ка промоцији.
Оригинални цитат је из Тарашеве књиге о шаховском турниру у Санкт Петербургу 1914:
"Топови треба да буду иза пасованих пешака, иза својих да би подржали њихово напредовање, иза непријатељских да би им омели напредовање."Tarrasch, St Petersburg 1914: International Chess Tournament, translated by Dr Robert Maxham, Caissa Editions, Yorklyn, DE, 1993, —comment on Frank James Marshall vs Emanuel Lasker, St. Petersburg (1914), rd 3, Apr-24, p. 83, emphasis in original.
Тараш је овако описао своје правило, на 57. страници своје књиге „Шаховска партија “ (1938):
"У компликованим завршницама са топовима, најважније правило је оно које је поставио аутор: место топа је иза пасованог пешака; иза непријатељског пешака да би га задржао, иза свог да би подржао његово напредовање."
Ово „правило“ је обично тачно, али не увек, јер постоји много изузетака. Тараш је цитиран како каже: „Увек стављајте топ иза пешака... Осим када је то погрешно.“
Образложење Дијаграм приказује два случаја. На линији б, бели топ је иза пешака, док је црни топ испред њега. Под осталим једнаким условима, црни не може много да учини да заустави напредовање пешака. Топ га може блокирати, али чим се топ помери негде другде, пешак може да напредује. Поред тога, како пешак напредује, маневарски простор доступан црном топу наставља да се смањује, док се домет белог топа повећава. Стога је топ боље постављен иза сопственог пасованог пешака.
У случају на г-линији, улоге су обрнуте: бели топ је иза црног пешака, док је црни топ испред. Како пешак напредује, бели топ има већу слободу кретања, док црни постаје све ограниченији. Бели не може активно да блокира пешака, али ако црни жели да промовише свог пешака, црни у неком тренутку мора да помери топ са г-линије, остављајући пешака да "виси" (буде поједен без размене) ако нема друге подршке. Дакле, топ је боље позициониран иза непријатељског пешака који је пасовао.
Илустрације Ево две позиције које илуструју принцип Тарашевог правила.
Топ иза сопственог пасованог пешака: обично се заврши победом На првом дијаграму, бели топ је иза свог пасованог пешака на a линији, што је добијена позиција за белог.
Техника победе је једноставна:
Померите краља према пасованом пешаку. Краљ који брани такође мора да се помери у том правцу, иначе ће бити приморан да преда свој топ пешаку. Ако нападајући краљ не може даље да продре, јер га бранилац спречава, померајте топ горе и доле по линији. Када се исцрпе сви потези пешака, бранилац остаје без опција и налази се у цугцвангу. Ако се бранилац повуче, онда треба покренути пешака. Бранилац не може да се одбрани од ове стратегије, јер ако се удаљи од пешака, нападајући краљ се креће према свом пешаку и подржава га ка напредовању и промоцији. Бранилац ће морати да преда свој топ. Дакле, једина алтернатива је да се бранилац помери према пешаку. Краљ у нападу продире у структуру пешака са стране краља који се брани. Ако бранилац освоји пасованог пешака, следи размена топова и пешачка завршница са лаком победом нападача. У правом тренутку, нападајући топ напушта пешака и придружује се нападу на пешаке на краљевој страни.
34. по реду партија меча за Светско првенство 1927. између Аљехина и Капабланке је класичан пример Тарашевог правила (погледајте овај сајт за више детаља). Позиција је после потеза белог 54.Ta4. Бели је победио у 82. потезу. Топ иза непријатељског пасованог пешака: обично се заврши ремијем Сличне позиције са топом иза непријатељског пасованог пешака обично се заврше ремијем, али не увек. Следећа позиција је после 35. потеза белог у осмој партији четвртфиналног меча кандидата између Енрикеа Мекинга и Виктора Корчноја 1974. Бели ће потегнути Та6 што је пре могуће. Црни топ је испред његовог пасованог пешака на линији а, а партија је завршена нерешено у 55. потезу.У партији између Вишванатана Ананда и Владимира Крамника са Светског првенства 2007 црни топ је испред свог пасованог пешака; бели топ ће стати иза пешака:
36. Кф2 х5 37. г3 а5 38. Та7
Црни је померио пешака на a2, али није могао ништа боље него да замени пасованог пешака и топа за белог топа, стигавши до завршнице са краљем и пешаком која се завршила ремијем у 65. потезу.
Пример партије Унзикера и Лундина У позицији из партије између Волфганга Унзикера и Ерика Лундина, бели на потезу добија, међутим, 48. ф3+! је једини добитни потез. Ако је црни пешак још увек на ф7, црни краљ би могао да се врати на ф6 или г7 и позиција би била нерешена. Ако је 48.a7? Ta2+ и 49...Kф3 нерешено. Разлог зашто се дуго сматрало да је ова врста позиције лака за извлачење је следећи:
Бели не може да помери свог пешака до седмог реда, јер би то лишило његовог краља било каквог заклона. Дакле, бели мора да помери свог пешака само до шестог реда, како би краљ могао да пронађе склониште на a7. Једини прави покушај белог да победи био је да помери свог краља на a7. Онда може да игра Tб8–б6, Kб7, a7 (претећи Ta6), приморавајући црног да преда свој топ за пешака. Али док бели троши све ово време, црни топ може да освоји беле пешаке на краљевској страни, а затим да помери нове пасоване пешаке. Познато је да бели може да изгуби ову битку топова против више пасованих пешака. Дакле, ако се бели превише труди да победи, заправо може да изгуби.
Теоријска анализа ове позиције показује да бели има један јак маневар:
Да помери пешака на шести ред. Да помери краља ка страни краљице. Када црни топ узме пешака на краљевој страни, да пребаци топа да чува пешака са линије ц, тј. Тц7, а затим да помери пешака на a7. Да пребаци белог топа на линију а са добијањем иницијативе. Тако је црни приморан да жртвује свој топ за пешака, а да бели не мора да помера свог краља све до а7. Ове иницијативе одлучју да ли ће се партија завршити победом, ремијем или поразом. Црни мора да игра пажљиво да би извукао реми.
Канторовићева анализа Канторовић је анализирао позицију на дијаграму десно и сматрао да црни ремизира. Штекнер је 2003. пронашао боље решење за белог. Црне фигуре су у својим оптималним позицијама: топ је иза пешака на линији а и напада пешака на линији ф, док је краљ на својој најактивнијој позицији. Ако је 1.Та8 Кф5 Црни има лак реми; међутим, бели има бољи план који побеђује осим ако црни не одговори са 1... г5:
1. Крд4! Пешак ф може бити жртвован. Ако је узет, црни дозвољава белом топу да се помери са a7. 1... Тxф2?? 2. Тц7! Та2 3. а7 3.Rc6+ води до нерешеног резултата. 3... Кф5 4. Кц4!! Стара анализа је била 4.Txф7+, што је довело до нерешеног резултата. 4... Кг4 5. Кб3! Ра6 6. Рц4+ Ккг3 7. Та4 Тка7 8. Рка7 Ккх4 9. Кц3 Кг3 10. Кд2 х4 11. Ке2 Кг2 12. Ркф7 х3 13. Рф2+ Кг3 14. Тф6 и бели побеђује.
Ароњан против Ивањчука Ова партија из 2008. између Левона Ароњана и Василија Иванчука завршила се нерешено након 62 потеза. Процена ове врсте позиције са додатним пешаком „б“ је да је нерешена. Изузеци од Тарашевог правила Постоје изузеци од Тарашевог правила. Ево неких:
Јуриј Авербах је рекао да је Тарашево правило обично тачно када се само топови боре за пешака, али када пешака блокира противнички краљ, топ обично боље штити пешака са стране. У завршници топа и пешака против топа, ако је краљ који се брани одсечен од пешачке линије и пешак није даље од свог четвртог реда, онда је најбоље место за топа који брани често испред пешака. У теорији ово је правило које се помиње у фронталној одбрани. Слично томе, Сесил Перди (види дијаграм десно) је рекао да је за топа најбоље да стоји иза свог пасованог пешака ако је на петом или вишем реду. Ако је пешак задржан пре петог нивоа, топу је боље да буде испред пешака. Често топ најбоље штити пешака са стране ако је на петом или вишем реду. У завршници топа и пешака против топа, где је пешак у линиј ловца (линија б или г), краљ који брани је испред пешака, али бранилац не може да доведе свој топ до трећег реда за позицију Филидора за извлачење, топ који брани вуче свој први ред, али губи ако напада пешака отпозади. У завршници топа и два изолована пешака против топа, генерално је боље да јача страна заштити пешаке са стране. Ако је пешак топов пешак, често је боље да га топ нападне са стране, посебно у позицији топ и пешак против топа. Ако се топ налази испред свог пасованог пешака, често је најбоље да бранилац нападне са стране. У ствари, понекад је најбоље пребацити браниоца иза пешака на страну. У завршници топа против пешака, топ је најбоље поставити на свој први ред. Када се топ бори против пешака, ако пешаци нису повезани, често је најбоље да топ држи пешаке дуж реда.
Шорт против Јусупова Ова позиција од Најџела Шорта и Артура Јусупова (1984) је изузетак од правила, јер је бели краљ заглављен испред пешака. Бели је играо 1. Тх3 (топ иза пасованог пешака), црни је одговорио 1... Кф5 и реми је резултирао неколико потеза касније. Потез 1. Тф7 белог доводи до победе. Харлов против Морозевича Позиција из партије из 1995. између Андреја Харлова и Александра Морозевича је она у којој се Тарашево правило не примењује (за црног). Потез 1...Тб7 би био у складу са Тарашевим правилом, али 1... Те5 је исправан потез, јер је бели краљ одсечен од пешака, бели ће морати да проведе много времена активирајући свој топ, а до тада ће црни краљ моћи да пређе на дамину страну. Међутим, правило и даље важи за белог и партија је настављена:
2. Тд4 Кф6 3. Тд8 Ке7 4. Тб8 Кд7 5. Тб7+ Кц6 6. Ткф7 б4 7. Тф6+ Кб5 8. Ткг6 б3 9. Тг8 Ре6 10. Тб8+ Тб6 11. Тд8 б2 12. Тд8 б2 12. Тд1 Тц6 0-1
После 13.Kг2 Tц1 14.Tц8 b1=Кр 15.Tб8+ Kц6 16.Txб1 Txб1 црни краљ је довољно близу пешацима на краљевој страни да их заустави. Крамник против Бељавског Партија из 1993. између Владимира Крамника и Александра Бељавског има необичну позицију Тарашевог правила. Бели је играо 1. Та1 и изгубио. 1.Тб8, напуштајући пешака како би топ могао да нападне отпозади, на крају је завршила ремијем. Овакву завршницу са топовима и пешацима на линијама ф и х анализирао је још 1940-их Михаил Ботвиник и проценио као реми.
Јусупов против Тимана У овој партији из 1992. између Артура Јусупова и Јана Тимана, 35.Те4! побеђује, али 35.Те1 ? у правој партији је само нерешено. Партија је завршена нерешено двадесет потеза касније.
Референце
Литература
Додатна литература
Категорија:Шаховска тактика Категорија:Шаховска отварања