Ермењкут () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, бекешке жупаније у сарвашком јарашу.Основни подаци и поштански број селаЕрмењкут са геоподацима].

Географија Ермењкут се налази се у западном делу жупаније, у релативно равном подручју са три брда. Његову границу не дотиче ниједна значајна река.

Суседна насеља су: Ђомаендред са североистока, Хуња и Кондорош са југоистока, Кардош са југа и Сарваш са запада.Таксативни подаци о насељу

Историја Име насеља је сачувано у знак сећања на јерменске трговце који су побегли у Мађарску током турског освајања, који су били бивши закупци овог краја и појили своје животиње на некадашњем бунару који се овде налазио. Име места је и даље обележено као „Јерменски сточни бунар“ на картама из 18. века.

Ермењкут је као средњовековно насеље добило име по турском личном имену Гејшће, Геза (Geysce, Geyza). Први пут се помиње у попису имања опатије Демеш из 1138. године, 1403. године поново се помиње као имање Јаноша Маротија, бана Мачоја, у посесивном облику Дече, од 1475. године је имање Јаноша Корвина, а 1506. године је класификовано као део Бекеша. Године 1525. помиње се као царинска станица. Ђуланско властелинство је овде имало значајну ергелу када је и изграђена кућа властелинства. Остатке ове куће пронашао је Ендре Кречмарик 1913. године. Године 1552, 64 носача насеља плаћало је укупно 96 форинти пореза. Тада се први пут помиње и парохијски свештеник насеља. Године 1553. регистровано је 56 капија, 1556. 80 кућа, а 1559. године, поред судије, регистровано је 60 пореских кметова. Године 1560. број капија је био 132, али је само 130 њихових становника наведених по имену плаћало порез. Године 1562. регистровано је 140, а 1564. 118 пореских капија. Према турским дефтерима, у Дечесу је живело 170 породица. Године 1569. имао је реформисаног свештеника, Гергеља Олведија, који је учествовао на Орадејском синоду.Кратка историја Ермењкута

Године 1572. био је власништво Иштвана Сенашија и тада је још увек био насељен. Вероватно је трајно уништен током татарске најезде (1596). Године 1665. већ је био запуштен, а цигле његове цркве Турци су однели на градилишта у Сарвашу и Ђули. Темељне зидове ове цркве пронашао је Ендре Кречмарик у августу 1917. године. Године 1696, место 60 порушених кућа још увек је било видљиво. Према сведочанствима из 1767. године, њена северна граница са Туром (Мезотур) поклапала се са данашњом границом Сарваша. На основу наведеног, може се видети да је до турског времена село Дече имало више становника него Сарваш.

Насеље Ермењкут је регистровано под овим именом од 1952. године, до тада је припадало сарвашком насељу. Људи који су се иселили из града играли су значајну улогу у стварању сарашског насеља. Редови салаша који су се формирали добили су име по становницима на почетку реда. Погранична подручја која се налазе на подручју данашњег Ермењкута су, на пример: Дечи пуста, Дечи лапош, салаш Кертеш, Тони-салаш (пашњак), салаш Мацонка, салаш Медвеђ, салаш Шаркањ, салаш Каукал итд. Људи који су овде живели основали су школе у ​​којима је значајан број деце стицао знање више од сто година. Сељачке школе постојале су на салашима Цифра и Росик, у Деч пусти и у Ермењзугу. Иако су родитељи деце били далеко од града, нису желели да заостају у образовању своје деце. Пошто је село удаљено пет километара од главног пута, због своје релативне изолованости, становништво је овде успело да сачува језик, обичаје и културу својих предака (Словака). Само присилна мађаризација, обавезни мађарски језик у образовању и службени језик донели су извесне промене. До 1920. године словачки језик, употреба словачког језика, била је готово искључива.

Старо име села Дече (Décse) помиње се у савременим повељама већ 1138. године, записано као Гејсче, Гејска. Према једној повељи, принц Алмош (после 1108. године) је дао људе одавде протокатури Демеш, попис поименично наводи 15 слугу који су зарађивали хлеб Емберелди, Ете, Цене, Олуп, Туриди, Каша, Кацу, Обус, Оба, Кинис, Г...?, Дауид, Бушко, Фермениш и Апа (Embereldi, Ete, Cene, Olup, Turidi, Kasa, Kacu, Obus, Oba, Kinis, G...?, Dauid, Busco, Fermenis, Apa), који су, заједно са становницима села Тамас у жупанији|округу Заранд, били обавезни да цркви обезбеде 25 кубола марција (cubulos marci) поред осталих услуга. Такође је дао протокатури 4 слободна човека (Шеле, Канда, Куене, Шонук) (Selle, Kanda, Kuene, Sonuk)).

Демографија Године 2001, 63% становништва насеља се изјаснило као мађарског, а 37% као словачког порекла.

На попису из 2011. године, 91% становника се изјаснило као мађарског, 0,3% бугарског, 2,7% ромског, 34,4% словачког, 0,8% словеначког порекла (9% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 7,9%, реформисти 1,4%, лутерани 38%, неконфесионални 32,8% (19,7% се није изјаснило).

У 2022. години, 90,6% становништва се изјаснило као Мађари, 26,4% као Словаци, 0,7% као Немци, 0,4% као Украјинци, 0,4% као Роми, 2,9% као друге националности које нису домаће (7,6% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 28,6% су били лутерани, 8% римокатолици, 0,7% калвинисти, 0,4% гркокатолици, 0,4% остали католици, 25% неконфесионално (35,9% није одговорило).

Референце

Литература

Györffy György: Békésvármegye Књига онлајн

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Ермењкут на fallingrain.com Ермењкут на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља

Категорија:Насељена места у жупанији Бекеш