био је јапански морални филозоф, филозоф математике и науке, и религијски научник. Био је оснивач филозофског правца познатог као Кјотска школа. Дипломирао је на Универзитету у Токију током Меиђи периода 1894. године са дипломом из филозофије. Именован је за професора Четврте више школе у префектури Ишикава 1899. године, а касније је постао професор филозофије на Универзитету у Кјоту. Нишида се пензионисао 1927. године. Године 1940. одликован је Орденом културе (文化勲章, bunka kunshō). Учествовао је у оснивању Технолошког института у Чиби (千葉工業大学) 1940. године.
Китаро Нишида преминуо је у 75. години од инфекције бубрега. Његови кремирани остаци подељени су на три дела и сахрањени на различитим локацијама. Део његових остатака сахрањен је у породичној гробници Нишида у његовом родном месту Уноке, Ишикава. Други гроб се налази у храму Токеи-ђи у Камакури, где је његов пријатељ Д. Т. Сузуки организовао Нишидину сахрану и касније такође био сахрањен на суседној парцели. Нишидин трећи гроб је у храму Реиунин (霊雲院, Reiun'in), у оквиру комплекса Мјошин-ђи у Кјоту..
Филозофија С обзиром да је рођен у трећој години Меиђи периода, Нишиди се пружила нова, јединствена прилика да сагледа питања источне филозофије у новом светлу које је на њих бацила западна филозофија. Нишидина оригинална и креативна филозофија, која инкорпорира идеје зена и западне филозофије, имала је за циљ приближавање Истока и Запада. Током свог живота, Нишида је објавио бројне књиге и есеје, укључујући Испитивање добра и Логика места ништавила и религијски поглед на свет. Узето у целини, Нишидино животно дело било је темељ за Кјотску школу филозофије и инспирација за оригинално размишљање његових ученика.
Један од најпознатијих концепата у Нишидиној филозофији је логика башоа (јапански: 場所; обично се преводи као „место” или „топос”), недуалистичка конкретна логика, чија је сврха превазилажење неадекватности разликовања субјекта и објекта, што је од суштинског значаја за логику субјекта код Аристотела и предикатску логику код Имануела Канта, кроз афирмацију онога што он назива „апсолутно контрадикторним самоидентитетом”, динамичном тензијом супротности која се, за разлику од дијалектичке логике Г. В. Ф. Хегела, не разрешава у синтези. Уместо тога, она дефинише свој прави субјект одржавањем тензије између афирмације и негације као супротних полова или перспектива.
У прегледу Нишидиних дела Дејвида А. Дилворта, он није споменуо његову дебитантску књигу, Испитивање добра. Ту Нишида пише о искуству, стварности, добру и религији. Он тврди да је најдубљи облик искуства чисто искуство. Нишида међу њима анализира мисао, вољу, интелектуалну интуицију и чисто искуство.Nishida, Kitarō (1980), Zen no kenkyū An Inquiry into the Good, Tokyo: Iwanami Shoten. Према Нишидиној визији, као и према суштини азијске мудрости, човек жуди за хармонијом у искуству, за јединством.Iţu, Mircia (2005), . Braşov: Orientul Latin, стр. 240 .
Наслеђе upright|мини|Гроб Китароа Нишиде у Камакури
Према речима Масаоа Абеа: „Током Другог светског рата десничарски мислиоци су га нападали као антинационалисту због његовог уважавања западне филозофије и логике. Али после рата, левичарски мислиоци су критиковали његову филозофију као националистичку због његовог наглашавања традиционалног појма ништавила. Признавао је неку врсту универзалности у западној филозофији и логици, али није прихватио да је то једина универзалност.”
Нишида је Бога сматрао „неопходним и одлучујућим”.
Списак дела Сабрана дела [西田幾多郎全集], 2. изд. (Iwanami Shoten [岩波書店], 2003–20), 25 томова [у даљем тексту NKZ]
Одабрани филозофски есеји [西田幾多郎哲学論集], (Iwanami Shoten [岩波書店], 1987–89), 3 тома [у даљем тексту SPE] Испитивање добра [善の研究] (Kōdōkan [弘道館], јануар 1911), прештампано у NKZ1. Мисли и искуства, том 1 [思索と体験] (Senshōkan [千章館], март 1915), прештампано у NKZ1. „О тврдњама чистих логициста у епистемологији” [認識論における純論理派の主張について] (Geibun [芸文], том 2, бр. 8 и бр. 9, август–септембар 1911). „Закони” [法則] (Tetsugaku Zasshi [哲学雑誌], бр. 300, фебруар 1912). „Логичко разумевање и математичко разумевање” [論理の理解と数理の理解] (Geibun [芸文], том 3, бр. 9, септембар 1912). „Природне науке и проучавање историје” [自然科学と歴史学] (Tetsugaku Zasshi [哲学雑誌], бр. 319, септембар 1913). „Одговор на критике Сатомија Такахашија на моје дело Испитивање добра” [高橋文学士の拙著『善の研究』に対する批評に答う] (Tetsugaku Zasshi [哲学雑誌], бр. 308, септембар 1912). „Филозофски метод Бергсона” [ベルグソンの哲学的方法論] (Geibun [芸文], том 1, бр. 8, август 1910). „Чисто трајање Бергсона” [ベルグソンの純粋持続](Kyōiku Gakujutsu Kai [教育学術界], том 24, бр. 2, новембар 1911). „Савремена филозофија” [現代の哲学] (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , април 1916). Додато у 2. издању 1922. „Чисто знање Коена” [コーヘンの純粋意識] (Geibun [芸文], том 7, бр. 8, август 1916). Додато у 2. издању 1922. „Метафизика Лоцеа” [ロッツェの形而上学] (Lotze, Hōbunkan [宝文館], мај 1917). Додато у 2. издању 1922. „Поенкаре као епистемолог” [認識論者としてのアンリ・ポアンカレ] (Geibun [芸文], том 3, бр. 10, октобар 1912). Уклоњено у 2. издању 1922, али враћено у 3. издању 1937. „О Толстоју” [トルストイについて] (Geibun [芸文], том 2, бр. 1, јануар 1911). „Гутоку Шинран” [愚禿親鸞] (Shūsokan [宗祖観], април 1911). „Предговор за Рјуђија Танабеа, Јакумо Коизуми” [『小泉八雲伝』の序] (Waseda Daigaku Shuppanbu [早稲田大学出版部], април 1914). „Предговор за Сакутароа Фуђиоку, Предавања о историји јапанске књижевности” [『国文学史講話』の序] (Kaiseikan [開成館], март 1908). „Предговор за Бергсона, Материја и памћење” [『物質と記憶』の序文] (прев. Сатоми Такахаши, Seibunkan [星文館], фебруар 1914). Уклоњено у 2. издању 1922. Модерна идеалистичка филозофија [現代における理想主義の哲学] (Kōdōkan [弘道館], мај 1917), прештампано у NKZ12. „Субјективизам” [主観主義]. „Објективизам” [客観主義]. „Историјски преглед идеалистичке филозофије” [理想主義哲学の史的概観]. „Школа неокантијанства” [新カント学派]. „Брентанова школа” [ブレンタノ学派]. „Филозофија чистог искуства” [純粋経験の哲学]. Интуиција и рефлексија у самосвести [自覚における直観と反省] (Iwanami Shoten [岩波書店], октобар 1917), прештампано у NKZ2. Првобитно објављено као серијал у Geibun [芸文] (септембар 1913. до март 1916) који је настављен у Tetsugaku Kenkyū [哲学研究] (октобар 1916. до мај 1917). §§1-3 (Geibun [芸文], том 4, бр. 9, септембар 1913). §§4-6 (Geibun [芸文], том 4, бр. 11, новембар 1913). §§7-8 (Geibun [芸文], том 5, бр. 3, март 1914). §§9-10 (Geibun [芸文], том 5, бр. 8, август 1914). §§11-13 (Geibun [芸文], том 5, бр. 11, новембар 1914). §§14-15 (Geibun [芸文], том 6, бр. 1, јануар 1915). §§16-17 (Geibun [芸文], том 6, бр. 3, март 1915). §§18-20 (Geibun [芸文], том 6, бр. 6, јун 1915). §§21-23 (Geibun [芸文], том 6, бр. 12, децембар 1915). §§24-26 (Geibun [芸文], том 7, бр. 1, јануар 1916). §§27-29 (Geibun [芸文], том 7, бр. 3, март 1916). §§30-32 (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , октобар 1916). §§33-36 (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , новембар 1916). §§37-38 (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , децембар 1916). §39 (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , јануар 1917). §§40-41 (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , фебруар 1917). §42 (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , април 1917). §§43-44 (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , мај 1917). Проблеми свести [意識の問題] (Iwanami Shoten [岩波書店], јануар 1920), прештампано у NKZ2. „Шта свест значи” [意識とは何を意味するか] (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , јануар 1918). „Сензација” [感覚] (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , јун 1918). „Осећање” [感情] (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , јул 1918). „Право значење симбола” [象徴の真意義] (Shichō [思潮], март 1918). „Воља” [意志] (Geibun [芸文], том 9, бр. 9, септембар 1918). „Разни континуитети садржаја искуства” [経験内容の種々なる連続] (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], и , фебруар–март 1919). „Место остварења воље” [意志実現の場所] (Geibun [芸文], том 10, бр. 4, април 1919). „Садржај воље” [意志の内容] (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], и , мај–јун 1919). „О односима” [関係について] (Geibun [芸文], том 9, бр. 6, јун 1919). „О степенима свести” [意識の明暗について] (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , септембар 1919). „Концепт индивидуе” [個体概念] (Shirin [史林], том 4, бр. 1, јануар 1919). „Онтолошки доказ Лајбница” [ライプニッツの本体論的証明] (Geibun [芸文], том 9, бр. 1, јануар 1918). Уметност и морал [芸術と道徳] (Iwanami Shoten [岩波書店], јул 1923), прештампано у NKZ3. „Суштина лепоте” [美の本質] (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], и , март–април 1920). „Сликање и цртање Макса Клингера” [マックス・クリンゲルの『絵画と線画』の中から] (Geibun [芸文], том 11, бр. 10, октобар 1920). „Садржај осећања и садржај воље” [感情の内容と意志の内容] (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , април 1921). „Свет објеката рефлективног расуђивања” [反省的判断の対象界] (Geibun [芸文], том 12, бр. 11, новембар 1921). „Пресек истинитог, доброг и лепог” [真善美の合一点] (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , септембар 1921). „Друштво и појединац” [社会と個人] (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , април 1922). „Свест о делима” [作用の意識] (Geibun [芸文], том 13, бр. 9 и бр. 10, септембар до октобар 1922). „Делујући субјект” [行為的主観] (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , септембар 1923). „Воља и силогизам” [意志と推論式] (Shisō [思想], бр. 12, септембар 1922). „Лепо и добро” [美と善] (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , септембар 1922). „Право и морал” [法と道徳] (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , фебруар 1923). „Истинито и лепо” [真と美] (Kaizō [改造], фебруар 1923). „Истинито и добро” [真と善] (Shisō [思想], бр. 18, март 1923). Од оног који делује до оног који види [働くものから見るものへ] (Iwanami Shoten [岩波書店], октобар 1927), прештампано у NKZ3. „Непосредно дато” [直接に与えられるもの] (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , септембар 1923), прештампано у SPE1:37-66. „Интуиција и воља” [直観と意志] (Kōza [講座], новембар 1923). „Оно што лежи иза физичких феномена” [物理現象の背後にあるもの] (Shisō [思想], бр. 27, јануар 1924). „О унутрашњој перцепцији” [内部知覚について] (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , и , март–октобар 1924). „Чин изражавања” [表現作用] (Shisō [思想], бр. 41, март 1925). „Онај који делује” [働くもの] (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , октобар 1925). „Место” [場所] (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , јун 1926), прештампано у SPE1:67-151. „Одговор др Киичиру Соди” [左右田博士に答う] (Tetsugaku Kenkyū [哲学研究], , април 1927), прештампано у SPE1:153-187. „Онај који зна” [知るもの] (Shisō [思想], бр. 70 и бр. 71, август–септембар 1927). Систем универзалија према самосвести [一般者の自覚的体系] (Iwanami Shoten [岩波書店], јануар 1930), прештампано у NKZ4.
Преведена дела Енглески . прев. Масао Абе и Кристофер Ајвс. . "An Explanation of Beauty," прев. Стив Один. Monumenta Nipponica том 42 бр. 2 (1987): 211–217. . прев. Валдо Х. Виљелмо, Јошинори Такеучи и Џозеф С. О’Лири. . . прев. Дејвид Дилворт. . . прев. Џон В. М. Крумел и Шигенори Нагатомо. Oxford;. . прев. Вилијам Хавер. Durham, NC: , 2012. The Unsolved Issue of Consciousness, прев. Џон В. М. Крумел, у Philosophy East and West 62, бр. 1 (2012): 44–59.
Француски L’Éveil à soi, прев. Жасинт Трамбле. Paris: CNRS Éditions, 2003, 298 стр. De ce qui agit à ce qui voit, прев. Жасинт Трамбле. Montréal: Presses de l'Université de Montréal, 2015, 364 стр. Autoéveil. Le Système des universels, прев. Жасинт Трамбле. Nagoya: Chisokudō Publications, 2017.
Види још Меонтологија Шиничиро Ниши Ништавило Филозофска стаза Соку хи
Референце
Литература
. Paragon House, 1989. . . . . . . Wargo, Robert J. J. .
, Paris, CNRS Éditions, 2000, 334 стр. , Paris, L’Harmattan, 2007, 141 стр. , Paris, L’Harmattan, 2007, 229 стр. , Paris, L’Harmattan, 2007, 194 стр. , Montréal, Les Presses de l’Université de Montréal, 2016, 316 стр. Tremblay Jacynthe (ур.), Laval Théologique et Philosophique. Philosophie Japonaise du XXe siècle, 64 (јун 2008, бр. 2) стр. 233–573. Tremblay Jacynthe (ур.), Philosophes japonais contemporains, Montréal, Presses de l’Université de Montréal, 2010, 492 стр. Tremblay Jacynthe (ур.), Théologiques. Les philosophes de l’École de Kyōto et la théologie 12 (2012, бр. 1-2) стр. 3–383. Tremblay Jacynthe (ур.), Milieux modernes et reflets japonais. Chemins philosophiques, Québec, Presses de l’Université Laval, 2015, 286 стр. (са Мари-Елен Паризо). 13,1 : 53–70. Botz-Bornstein, Thorsten. "The I and the Thou: A Dialogue Between Nishida Kitarō and Mikhail Bakhtin,” Japan Review 16 (2004): 259–284.