Игор Дмитрович Кобрин (; Лавов, 2. фебруар 1951 — 10. децембар 2023) био је украјински филмски редитељ и аниматор. Добитник је награде Заслужни умјетнички радник Украјине 2008. године и Националне награде Шевченко 1989. године.
Биографија Рођен је 2. фебруара 1951. године у украјинском граду Лавову. Дипломирао је на Универзитету у Лавову 1973. године. Дипломирао је филмску и телевизијску режију 1981. године на Кијевском националном универзитету за позориште, филм и телевизију И. К. Карпенко-Кари (радионица В. Б. Кисина). Запослен је у студију Укртелефилм од 1982. године. Оснивач и редитељ студија Телекон од 1992. године.
Лауреат међународних филмских фестивала у Чикагу и Хјустону (САД) и у Југославији.
Дана 21. новембра 2008. године додјељена му је титула „Почасни умјетник Украјине“ – за значајан лични допринос одавању почасти жртвама геноцида над украјинским народом у вези са 75. годишњицом Голодомора 1932-1933. у Украјини, аскетску делатност усмјерену на расветљавање истине о Голодомору.
Аутор документарног филма у пет епизода „1941. Забрањена истина“, који је емитован на ТВ каналу Украјина од 7. фебруара до 7. марта 2013. године.
Каријера Снимање документарне серије „Chernobyl: Two Colors of Time“ почело је када се Кобрин почео бавити посљедицама катастрофе у нуклеарној електрани Чернобиљ. Примјетно је да је Кобрин режирао дјечји филм „Чудеса в Гарбузянах “ 1985. године. Два од њих су „Марія“ (1988) и „Про щастя співа Україна“ (1987).
Кобрин је преминуо у седамдесет другој години 10. децембра 2023. године.. Стела Кломинскаја, једна од његових колегиница, саопштила је вијест о његовој смрти.
Политички ставови Перспектива о политици Кобрин је у интервјуу из 2018. године рекао да у политици постоје савезници умјесто пријатеља, а наши то нису могли да схвате. Нису били свјесни да је свако ко се супротстављао црвенима био савезник, а не привремени противник. Из тог разлога, бијели људи – Дењикинова добровољачка војска, Колчак и трагачи за златом уопште – имали су нешто заједничко упркос својим различитим политичким идеологијама: противили су се бољшевизму. Даље је рекао да историчари треба да проучавају историју, док политичари треба да проучавају политику.
Велики отаџбински рат Кобрин је у интервјуу из 2020. године рекао да за њега, у стварности, постоји више од једног сукоба. Они то називају Великим отаџбинским ратом у којем се народ борио, јер је то био сукоб који их је одвојио од Другог свјетског рата и који је водила стаљинистичка диктатура. У стварности, народ је побиједио у Великом отаџбинском рату, док је Стаљин изгубио Други свјетски рат. Од тренутка када је написао „1941“ било је очигледно да су комунистички Совјетски Савез и нацистичка Њемачка два режима која су започела Други свјетски рат. Такође, оба система су се такмичила за глобалну доминацију.
Филмографија Током своје каријере, Кобрин је снимио неколико филмова и серија: РадовиГодинаНазивПреводНапомене/реф.1983.Останній засіб королів(Други режисер)1985.Дива в Гарбузянах1986–1988. Чорнобиль: Два кольори часу(2 епизоде)1985.Чудеса в Гарбузянах1987.Про щастя співає Україна1992.Пробудження1996.Не хочу згадувати («Чорнобиль-96»)1997.Заручники свободи2001.Хроніка надій та ілюзій. Дзеркало історії2004.Апельсинова долька(у 3 сезоне)2005.Розслідування обставин загибелі Щорса2005.Пастка(2 епизоде)2005.Слід кривавий стелиться(2 епизоде)2006.Собор на крові(10 епизода)2008.Хлібна гільйотина(3 епизоде)2009.Генеральна репетиція(2 епизоде)2013.1941. Заборонена правда2020.1944(4 епизоде)2023.Плавильний котел2023.Повернення. Василь Кричевський
Награде и признања Са преко тридесет година искуства у кинематографији, Кобрин је креирао и значајно допринио у преко десет серија и филмова, за које је освојио неколико признања. За свој значајан лични допринос у част жртава геноцида над украјинским народом током 75. годишњице Холодомора 1932–1933, као и за своје аскетске активности усмјерене на разоткривање истине о Голодомору, редитељ је 2008. године проглашен за заслужног културног радника Украјине. Освајао је награде на међународним филмским фестивалима одржаним у Југославији, Чикагу и Хјустону. Кобрин је добио сљедећа чланства и награде: Национална награда Шевченко (1989.) Почасни умјетнички радник Украјине (2008.) Члан Украјинског удружења сниматеља (1987.) Награда Година Категорија Номиновани рад РезултатНовосадски филмски фестивал1995.Гран при Златни витезChernobyl: Two Colors of Time Међународни филмски фестивал у Чикагу1996.Гран при Златне камереReturn to Chernobyl WorldFest - Међународни филмски фестивал у Хјустону2002.Сребрна наградаReturn to Chernobyl Национална награда Телетријумф2005.–Собор на крови Медији за толеранцију и консолидацију украјинског друштва2005.Гранд приСобор на крови Национална награда „Телетријумф“2013.Режисер/продуцент (редитељски тим) телевизијског документарног филма
Види још Национална награда Шевченко Украјинско удружење сниматеља
Референце
Литература
Шевченківські лауреати. 1962–2001 : енциклопедичний довідник / автор-упор. М. Г. Лабінський ; вступ. слово І. М. Дзюби. — К. : Криниця, 2001. — 696 с. — . — С. 236. Шевченківські лауреати. 1962–2007 : енциклопедичний довідник / автор-упор. М. Г. Лабінський ; вступ. слова І. М. Дзюби, Р. М. Лубківського. — 2-ге вид., змін. і доп. — К. : Криниця, 2007. — 768 с. — . — С. 267. Телебачення і радіо України: Професіонали. — К., 2001. — С. 101.
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1951. Категорија:Умрли 1923. Категорија:Украјински редитељи Категорија:Филмски ствараоци из Лавова Категорија:Добитници Националне награде Шевченко Категорија:Алумни Универзитета у Лавову