Шаркадкерестур () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, бекешке жупаније у шаркадском јарашу.Основни подаци и поштански број селаШаркадкерестур са геоподацима].

Географија Лежи у северном суседству Шаркада, географски на јужном рубу Киш-Шаррета, у близини равнице дуж Кереша. Његови остали суседи су: Окањ на северу, Мезеђан (Нађђанте) на североистоку, Ујсалонта на истоку и Мехкерек на југоистоку. Од запада, до границе са Окањом, граничи се са углавном ненасељеним забаченим подручјима која припадају Шаркаду.Таксативни подаци о насељу

Историја Ископавања спроведена на подручју села богата су налазима из праисторијског (нпр. бронзаног доба и келтског) и периода сеобе народа (сарматског) и доба Арпада. Током ископавања у Чапату откривено је гробље из 10.-11. века, док су током ископавања у Међешу откривене рушевине цркве и насеља из доба Арпада. Ископавања доказују да је ово место насељено од давнина, а такође и да је Керестуров претходник у доба Арпада био храмовно насеље. Хиљаду година насеље је припадало жупанији Бихар који је основао Свети Стефан. Његови најстарији писани записи могу се наћи у Варадском регистру, који садржи скоро 400 судских предмета из периода 1208-1235. Писани облик имена насеља у то време био је: Керест Ур, Медђеш, затим назив: Медиеш, Њек: Нец, Варшањхељ: Вошаи (Kereszt Ur, Medgyes, тадашња имена: Medies, Nyék: Nec, Varsányhely: Vosai).Кратка историја Шаркадкерестура

Реформисана црква у Керестуру једна је од старијих цркава, јер је потписала исповест вере на синоду одржаном у Дебрецену 1567. године, заједно са неколико других цркава. Током турских напада, када је Шаркад уништен, Керестур је такође спаљен. Током Ракоцијевог рата за независност, 1704. године, насеље су напали Немци и Румуни, а његово становништво је побегло на земљане бедеме Шаркада, тражећи заштиту од становника Шаркада. У то време, спаљени су и записи о упису Реформисане цркве. Према записима о упису које је водила Реформисана црква у Шаркадкерестуру, „након што су прошла времена музике“, неки од становника Керестура који су побегли на бедеме Шаркада вратили су се у своје уништено село. Село је обновљено између 1717. и 1725. године. Кање је наводно био независно село. У 17. веку позната су имена власника: Имре и Бенедек Лакатош, Јанош Храбовски, Алберт Фаркаш, Лајош Чутка. Лел-Еши, Фазекаш, сирочад Драшкоци, Андраш Фараго, гроф Калман Алмаши и породица Тиса из Борошјенеа. (Lakatos Imre és Benedek, Hrabovszky János, Farkas Albert, Csutka Lajos. Lell-Őssy, Fazekas, Draskóczy árvák, Faragó András, gróf Almássy Kálmán, borosjenői Tisza család)

Демографија Године 2001, 99% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 1% као друге (углавном румунске и немачке) националности.

На попису из 2011. године, 88,7% становника се изјаснило као Мађари, 1,3% као Роми, 0,3% као Немци, 4,2% као Румуни, 0,9% као Словаци (11,3% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 6,9%, калвинисти 39,9%, лутерани 0,4%, неконфесионални 28,2% (18,6% се није изјаснило).

У 2022. години, 90,3% становништва се изјаснило као Мађари, 2,4% као Румуни, 0,7% као Роми, 0,5% као Немци, 0,1-0,1% као Грци, Словаци, Јермени и Пољаци, 1,3% као друга, недомаћа националност (9,7% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 32,7% су били реформати, 6,9% римокатолици, 1,6% православни, 0,1% лутерани, 0,2% гркокатолици, 1,6% остали хришћани, 0,5% остали католици, 22,6% неконфесионално (33,6% није одговорило).

Референце

Литература

Bihar vármegye és Nagyvárad. In Magyarország vármegyéi és városai: Magyarország monografiája. Енциклопедија историје, географије, ликовних уметности, етнографије, војних и природних услова, као и стања јавне културе и економије земаља Мађарске круне. Szerk. Borovszky Samu. Budapest: Országos Monografia Társaság. 1901.

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Шаркадкерестур на fallingrain.com Шаркадкерестур на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља

Категорија:Насељена места у жупанији Бекеш