Буча () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, бекешке жупаније у сегхалмском јарашу.Основни подаци и поштански број селаБуча са геоподацима].

Географија Налази се у близини главног канала Хортобађ-Беретћо, на обали канала Шаррет, у најсевернијем делу жупаније Бекеш, на споју три жупаније: Бекеш, Хајду-Бихар и Јас-Нађкун-Солнок, између Карцага и Физешђармата, 16 километара јужно од Карцага.

Суседна насеља су му: Пишпекладањ са североистока, Сереп са истока, Кертессигет са југа, Ечегфалва са југозапада, Кишујсалаш са запада и Карцаг са северозапада.Таксативни подаци о насељу

Историја Буча и њена околина били су насељени већ током неолита, али су пронађени и трагови људи из бакарног, бронзаног и гвозденог доба.Biró Endre − Emberek, sorsok, dokumentumok

Први сачувани писани помен насеља датира из 1321. године, када је насеље и територија дата оцу, сину и породици током поделе клана Барша. Током целог средњег века било је власништво породице Надањи, која је потицала из овог клана. У то време, подручје је било „права земља дивљих вода“ коју су плавиле реке Тиса, Кереш и Берећо, а његови становници су више пута налазили уточиште у тршћаку када су се склањали од Турака. Године 1412, наредбе жупаније Бекеш наводе да Апавара, Кесегесто и Селеш-сигет такође припадају Бучи. Године 1586, Турци су га спалили до темеља истовремено са Вањом и Ечегом, а његови становници су побегли у Фелвидек. Насеље је опустело у 18. веку, постала је пуста, а поново је насељена тек у 19. веку.

Темељи данашње Буче почели су да се ничу у другој половини 19. века. У почетку се звала Бучателеп. Њени становници су могли да стекну само малу количину земље на ободу насеља, па су многи од њих одлазили да раде у другим крајевима као физички радници, док су други зарађивали за живот као надничари, углавном у сезонским пословима.

До 1894. године, Ференц Шварц је поседовао велико имање на територији насеља, више од десет хиљада хектара, али га је 1895. године аустријски господар барон Шпрингер купио за своју ћерку Марију, која је била удата за француског банкара Јенеа Фоулда. До 1941. године, Буча је административно припадала Физешђармату. Године 1941. основано је сопствено представничко тело и радио је нотар, и од тада поново користи име Буча. Други светски рат је однео много живота међу становницима села. Године које су почеле од 1993. биле су тежак период у новијој историји села, када је висока незапосленост изазвала изузетне проблеме упркос напорима локалне самоуправе, а локална самоуправа је морала изнова и изнова да улаже озбиљне напоре како би одржала функционалност својих институција.

Римокатоличка црква се помиње у документима из 1487. и 1552. године. Прво је била филијала Елешда, касније Баранда. Свештеник је тамо био стациониран од 1907. године. Црква је освештана 1914. године, од тада је добила ранг парохије. Црква је реновирана 1978. године а од 1996. године подпомаже јој се из Сегхалома.Верквена веб−страница

Демографија Године 2001, скоро 100% становништва насеља изјаснило се као мађарске националности.

На попису из 2011. године, 73,3% становника изјаснило се као Мађари, 1,2% као Роми и 0,2% као Немци (26,7% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 16,9%, калвинисти 24,1%, неконфесионалне 27,2% (31,1% се није изјаснило).

Године 2022, 93% становништва изјаснило се као Мађари, 1,1% као Роми, 0,55% као Немци, 0,1% као Румуни, 1,5% као друге националности које нису домаће (6,8% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 18% су били реформати, 10,6% римокатолици, 0,5% гркокатолици, 0,5% остали хришћани, 1,6% остали католици, 39,7% неконфесионално (28,8% није одговорило).

Референце

Литература

Békés megye képes krónikája. Szerk. Erdmann Gyula és Havassy Péter. Békéscsaba : Békés M. Közgyűlés Millenniumi Emlékbiz., 2001 (Lelőhely: Békés Megyei Könyvtár) Karácsonyi János: Békésvármegye története. II. kötet. Gyula : Dobay János könyvnyomdája, 1896 (Lelőhely: Békés Megyei Könyvtár) Magyarország közigazgatási helynévkönyve, 2019. január 1. Budapest : Központi Statisztikai Hivatal, 2019. У: [] (Посећено: 2020. 01. 09.)

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Буча на fallingrain.com Буча на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља Biró Endre: Bucsa : emberek sorsok, dokumentumok. Bucsa; Budapest : Biró, 2006 Biró Endre: Egy 100 éves templom emlékei : Jézus Szíve templom, Bucsa. Bucsa : Magánkiadás, 2017.

Категорија:Насељена места у жупанији Бекеш