Херман Игњат Бидерман (; Беч, 3. август 1831 — Грац, 25. април 1892) био је аустријски статистичар, историчар, етнограф, правник и универзитетски професор. Дугогодишњим научним радом доказао да Срби две вере (православне и католичке) чине апсолутну већину становништва Далмације.
Биографија Одрастање и образовање Херман Игњат Бидерман био је син трговца сукном Леополда Бидермана и његове супруге Ане Маргарете Бидерман (рођене Фраст). Гимназијско образовање стекао је у Кремсминстеру и Грацу, а затим је студирао на Бечком и Инсбрушком универзитету, те стажирао на Гетингенском и Лајпцишком универзитету. Докторирао је право 16. фебруара 1853. у Инсбруку. Специјализирао се из државних наука у лето 1855. на Универзитет у Пешти.
Академска каријера Бидерман је 1855. постављен доцента државних наука на Универзитету у Пешти. После три године добио је место редовног професора државних наука у Кошицама на правној академији, а 1860. преузео је исту дужност на Академији у Братислави.
Прешао је 1861. на Универзитет у Инсбруку, где је од 1868–1869. био ректор. У јесен 1871. позван је на Универзитет у Грацу да предаје на катедри статистике и државног права. Био је ректор овог универзитета 1882–1883. и вишеструки декан Факултета правних и државних наука.
У Грацу је заједно са бароном Карлом Хоком () написао књигу Историја аустријског државног савета (, Беч, 1868–79). Написао је и књигу о сепаратистичким тежњама Италијана у Тиролу (, Инсбрук, 1874). Највећу научну вредност имају његови радови из историје Закарпатја, нарочито Мађарски Русини, њихов опстанак, територија и историја (, 2 тома, Инсбрук, 1862–67).
Остала значајна научна дела
Књиге о Русинима и словенским народима
Русинско Народно веће и њен значај за Аустрију (, Беч, 1863); Руске активности у Мађарској (, Инсбрук, 1867).
Књиге из статистике, економије, етнографије и историје Аустрије и Угарске:
Техничко образовање у Аустријском царству (, Беч, 1854); Индустрија гвожђа и челика у Мађарској (, 1857); Културни живот Немаца у Мађарској (, Беч, 1862); Размишљања о реформи пореза на имовину у Аустрији (, Грац, 1862);
Буковина под аустријском управом (, 2. издање, Лавов, 1876); Румуни и њихова распрострањеност у Аустрији (); Историја концепта јединствене аустријске државе (, објављена у Инсбруку 1867. и Грацу 1889).
Дело о етнографији Далмације Написао је књигу „О етнографији Далмације“, која је 1893. у Задру преведена на српски језик. У тој књизи је доказао да у Далмацији постоји велики број Срба католика и да се међу Хрвате требају убрајати само они који говоре чакавским дијалектом. Доказао је да Срби две вере (православне и католичке) чине апсолутну већину становништва Далмације.
Приватно Херман Игњат Бидерман био је ожењен Аном Бидерман (рођеном Грасер). Био је страствени сакупљач ретких књига, карата и архивских извода; његова обимна библиотека је након смрти продата Универзитетској библиотеци у Инсбруку, а од прихода је основана студентска задужбина.
Види још Лудвиг Гумплович Срби у Далмацији Чакавски дијалект
Референце
Литература
Krones F. Professor, Dr. jur. Hermann Ignaz Bidermann, Mittheilungen des historischen Vereines fur Steiermark. Heft 46. – Graz, 1898. – S. 259–278. Тімков М., Герман Ігнац Бідерман – австрійський дослідник історії Закарпаття (Біографічний аспект), Науковий вісник Ужгородського університету. Серія «Історія». Вип. 22. – Ужгород, 2009. – С. 37–44. – http://www.mukachevo.net/ua/news/view/20749.
Категорија:Рођени 1831. Категорија:Умрли 1892. Категорија:Бечлије Категорија:Аустријски историчари Категорија:Професори универзитета Категорија:Аустријски правници Категорија:Статистичари Категорија:Етнографи Категорија:Доктори наука Категорија:Чланови Српског ученог друштва