Масакри на Добрињи представљају низ тешких напада на цивиле у сарајевском насељу Добриња током опсаде Сарајева, изведених 1. јуна 1993, 12. јула 1993, 4. фебруара 1994. и 1. јуна 1995. У тим нападима, изведеним са положаја под контролом Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске, убијено је најмање 34, а рањено најмање 180 цивила.
Добриња је током рата била једно од најтеже погођених сарајевских насеља, непосредно изложено ватри са српских положаја око града. У судској и документационој грађи напади на Добрињу наводе се као део шире кампање снајперског и артиљеријског терора над цивилним становништвом Сарајева.
Позадина
Током опсаде Сарајева, Добриња се налазила у западном делу града, у близини Сарајевског аеродрома, и била је нарочито изложена минобацачкој, артиљеријској и снајперској ватри.
У пресудама Хашког трибунала утврђено је да су цивили у деловима Сарајева под контролом Армије Републике Босне и Херцеговине, укључујући Добрињу, били гађани са положаја Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.
Напади
1. јун 1993
На 1. јун 1993, око 10.20, две минобацачке гранате испаљене су са српских положаја и погодиле импровизовано фудбалско игралиште у Добрињи, где су младићи играли утакмицу првог дана Курбан-бајрама, пред око 200 гледалаца. Према подацима Уједињених нација, у нападу је убијено 13, а рањено 133 лица. У новинским извештајима из тог времена број погинулих варирао је од 11 до 15.
12. јул 1993
На 12. јул 1993. минобацачка ватра погодила је ред цивила који су у Добрињи чекали воду. Убијено је најмање 12, а рањено 15 цивила.
4. фебруар 1994
На 4. фебруар 1994. гранате су погодиле групу цивила који су чекали поделу хуманитарне помоћи у Добрињи. Убијено је девет лица, међу њима троје деце, а 15 је рањено. Суд Босне и Херцеговине је, позивајући се на утврђене чињенице из предмета Галић, навео да су око 11.30 три минобацачке гранате погодиле стамбени део Добриње и да је напад био најмање неселективан у погледу циља, који је био претежно цивилан.
1. јун 1995
На 1. јун 1995. Добриња је поново била мета тешког напада. Према пресуди у предмету Драгомир Милошевић, пројектил, описан као модификована авио-бомба, погодио је стамбени део насеља и изазвао тешка оштећења на околним зградама. У пресуди је наведено да су том приликом две особе тешко, а најмање 15 лакше рањене.
Судски и историографски оквир
Напади на Добрињу разматрани су у предметима против Станислава Галића и Драгомира Милошевића пред Хашким трибуналом, као саставни део кампање терорисања цивилног становништва Сарајева. У тим поступцима утврђивано је порекло ватре, врста употребљеног оружја и карактер циљева, при чему су насељени делови Добриње третирани као цивилна подручја.
У јавном сећању Сарајева масакри на Добрињи заузимају место међу најпознатијим нападима на цивиле током опсаде, заједно са нападима у улици Васе Мискина и на Маркалама.
Види још
Масакри у Сарајеву
Референце
Категорија:Масакри у Сарајеву Категорија:Опсада Сарајева Категорија:Покољи у Рату у Босни и Херцеговини Категорија:Историја Сарајева Категорија:Босна и Херцеговина у 1993. Категорија:Босна и Херцеговина у 1994. Категорија:Босна и Херцеговина у 1995.