Балтички ромски језик је група дијалеката ромског језика који се говоре у балтичким државама и суседним регионима Финске, Пољске, Русије и Украјине. Половина говорника балтичког ромског језика живи у Пољској. Балтички ромски језик је настао из централног ромског дијалекта, који се грана у друге дијалекте. Укупно има око 31.500 корисника у свим земљама.
Класификација Балтички ромски језик је варијација ромског језика, који се класификује у индоаријској језичкој породици.
Историја Први говорници овог језика населили су се у југоисточној Европи током 10. и 13. века на великим подручјима. Од 14. века па надаље, језик се проширио и на централну и западну Европу. Поређења између других језика касније су показала да највероватније потиче са Индијског потконтинента.
Географска дистрибуција Овај језик се говори у следећим земљама:
Пољска: 13.600 Белорусија: 12.000 Естонија: 360–460 Летонија: 8.000 Литванија: 1.350 Русија
Званични статус Овај језик није званични језик ни у једној земљи, иако има друге статусе у онима у којима се говори.
Дијалекти и варијетети
чуксни Романи у Естонији фински ромски летонски ромски језик у Летонији, Естонији и Русији литвански Роми у Литванији и Белорусији североруски ромски у балтичкој Русији и Белорусији, којим говоре руски Роми белоруски ромски или белоруско-литвански ромски у Белорусији, којим говоре белоруски Роми и литовски Роми пољски ромски и саситка ропски у Пољској
Фонологија У ромском језику постоје три једноставна прекидна положаја. Они потичу из индоаријског језика и задржавају се у сваком дијалекту овог језика. Позиције су следеће: лабијални, дентални и веларни. Уз ове прекидне положаје, постоје и палатални положаји који су јединствени за ромски језик. Специфичне измене гласовних завршетака промениле су граматичке завршетке, а различити дијалекти имају различите начине тумачења самогласника. Неки су се трансформисали у новије верзије ромског језика, а други су имплементирали друге елементе попут вриштања.
Граматика У ромском језику, именице и глаголи се флексирају како би илустровали како се реч понаша у реченици, слично као у другим фузионим језицима попут санскрита и латинског. Као и у другим индоаријским језицима, као и у романским и словенским језицима, ромски такође има граматички род, јер постоје и мушке и женске речи. Поред тога, постоје одређени чланови заједно са „различитим члановима за именице мушког и женског рода, за субјекат и несубјекат и за чланове у једнини и множини”.
Синтакса Балтички ромски језик има јединствено правило по томе што се бројеви примењују када се пишу. Њихови бројеви управљају њиховим номиналима, али не у мери у којој то чине словенски језици. Балтички генитиви означавају делимичне објекте, а понекад и субјекте, а такође играју истакнуту улогу у синтакси бројевних конструкција. Балтички језици су слични, јер и летонски и летонски ромски језик деле исту опозицију преговора и глаголских честица.
Вокабулар У овом језику постоји велико индоаријско присуство које се јавља углавном у вези са деловима тела и функцијама. Уз делове тела и функције, индоаријско присуство се налази и у речима које се односе на време, природу, пејзаж, бројеве, животиње и биљке. Постоји преевропски лексикон који је помешан у овом језику и који се углавном односи на духовне и верске идеје, алате и артефакте. Пребивалишта и места нису најбоље представљени у наслеђеном лексикону овог језика.
Референце
Спољашње везе
„Ромски, балтички” – Ethnologue.com „Glottolog 3.1 - Балтички ромски” – Glottolog.org „OLAC ресурси о балтичком румунском језику и о њему” – Language-archives.org
Категорија:Ромски језик