Павлов (Бачка лоза) 100px|Грб СрбијеСрпско презиме Етимологија: Патријархално (од имена Павле) Матична област: Чуруг (Јужна Бачка) Шира област: Нови Сад, Жабаљ, Бачка Паланка, Тител Националност: Срби Раса: Бела (европеидна) Генетичко порекло: Мешано (српско, јеврејско, мађарско, немачко, цинцарско и грчко) Вероисповест: Православље Крсна слава код већине: Свети Стефан Први помен: 1690. године (Велика сеоба Срба) Историјске личности: Грофови, генерали и политичари Аустроугарске Информације према књизиДр Стевана М. Глигорића„Летопис породица Шајкашке области” (1974)

Презиме Павлов је старо српско презиме чија је историја у Јужној Бачкој нераскидиво везана за период Велике сеобе Срба. Презиме је настало као патроним, изведено од имена родоначелника Павла.

Историја и порекло Први досељеници породице Павлов дошли су на просторе данашње Војводине под вођством пећког патријарха Арсенија III Чарнојевића почетком 1690. године, током Великог бечког рата. Главнина породице се тада настањује у месту Чуруг.

Иако су се у почетним деценијама након насељавања претежно бавили пољопривредом, породица је кроз историју изнедрила значајан број припадника интелектуалне и војне елите. Међу потомцима ове лозе бележе се политичари, писци, као и официри са чиновима генерала и племићким титулама грофова унутар Аустроугарске монархије.

Страдања у Другом светском рату Током Другог светског рата, породица је поднела велике жртве. Током злогласне Рације у јужној Бачкој у јануару 1942. године, велики број припадника породице Павлов страдао је у масакру који су извршиле окупационе снаге Краљевине Мађарске под управом регента вицеадмирала Миклоша Хортија. Прецизан број настрадалих чланова ове лозе до данас није коначно утврђен.

Породични подаци Крсна слава код већине: Већина породица Павлов у Јужној Бачкој која потиче из ове лозе слави Светог првомученика Стефана. Генетика: Према истраживањима лоза има мешано генетичко порекло. Кроз женске линије, породица се током векова орођавала са припадницама јеврејског, мађарског, немачког, цинцарског и грчког народа. Распрострањеност: Данас потомака ове лозе има широм регије, али су и даље најприсутнији као староседелачке породице у Чуругу, Новом Саду, Жабљу, Бачкој Паланци и Тителу.

Банатска лоза породице Павлов Павлов (Банатска лоза) 100px|Грб СрбијеСрпско презиме Порекло: Околина Ужица Матична област: Добрица, Српска Црња (Банат) Националност: Срби Раса: Бела (европеидна) Вероисповест: Православље Крсна слава код већине: Свети Никола Први помен: 1739. године (Друга сеоба Срба) Вођа сеобе: Патријарх Арсеније IV Познати чланови: Миленко Павлов (глумац) Историјски подаци о досељавању у Банат

За разлику од бачких огранака, породица Павлов у Банату вуче порекло из околине Ужица. Њихово насељавање на просторе данашње Војводине догодило се током Друге велике сеобе Срба (око 1739. године).

Сеобу је предводио тадашњи пећки патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента. Након преласка у тадашњу Хабзбуршку монархију, ова лоза Павлова се трајно настањује у селу Добрица у Банату.

Основна карактеристика ове лозе је: Крсна слава код већине: Никољдан.

Најпознатији представник банатских Павлова је познати српски глумац Миленко Павлов (рођен 1950. у Српској Црњи).

Потомци ове гране данас су бројни и настањени широм Баната, али и у већим градским центрима.

Распрострањеност презимена у свету

Поред матичних области у Бачкој и Банату, презиме Павлов спада у ред честих презимена међу словенским народима, првенствено због своје патронимске основе. Глобална дијаспора и историјске миграције учиниле су да се носиоци овог презимена данас могу наћи на готово свим континентима.

Највећа концентрација презимена (у различитим националним варијантама) бележи се у следећим државама: Србија и Северна Македонија: Матични простор јужнословенских Павлова. Русија и Бугарска: Државе у којима је Павлов једно од најчешћих презимена уопште. Немачка и Аустрија: Најчешће кроз потомке исељеника из периода Аустроугарске и каснијих економских миграција. Сједињене Америчке Државе и Канада: Породице које су се иселиле крајем 19. и почетком 20. века, углавном настањене у Чикагу, Торонту и Питсбургу. Аустралија: Заједнице у Сиднеју и Мелбурну које потичу од досељеника након Другог светског рата.

Литература

Глигорић, С. М., „Летопис породица Шајкашке области”, Матица српска, Нови Сад, 1974. Поповић, Д. Ј., „Срби у Војводини”, Нови Сад, 1957. Павловић, М. Р., „Миграције српских породица кроз векове и њихова глобална заступљеност”, Институт за етнографију, Београд, 1988. Јовановић, П., „Српска презимена у дијаспори: Од Европе до Аустралије”, Матица исељеника, Нови Сад, 2004.

Категорија:Српска презимена