Ујпешт () је један од жупанијских градова припојених Будимпешти 1950. године. Основан је средином 19. века у области унутар граница Ракошпалоте и на граници са Пештом. Године 1840. одвојен је од Ракошпалоте и постао независна општина, а затим је 1907. организован као град са већем. Његова површина се неколико пута ширила до 1950. године на рачун Ракошпалоте. Године 1950, када је основана Велика Будимпешта[Sipos András: Nagy-Budapest létrehozásától Nagy-Budapest revíziójáig (1949–1956) In: Múltunk, 2009/3. szám, 4–31. o.], границе 4. округаkorábban Fővárosi Tanács 1990. (IV. 30.) 75., 76. számú határozat. формираног од Ујпешта и 15. округа, који је обухватао Ракошпалоту, поново су прилагођене, при чему је област Иштвантелек припојена првом. Основни подаци и поштански бројеви УјпештаУјпешт са геоподацима].
Географија Ујпешт данас чини IV. округ Будимпеште, смештен у северном сектору града на пештанској страни града, дуж леве обале реке Дунав. Овај положај га смешта узводно од централног градског језгра, при чему река служи као његова западна граница и доприноси његовом посебном географском идентитету одвојеном од гушће развијених јужних округа Пеште.Град Будимпешта, УјпештУјпештови суседи
Границе округа се граниче са III. округом преко Дунава на западу, XIII. округом на југу и XV. и XVI. округом на истоку и североистоку, обухватајући површину од приближно 18,8 km². Ова територија обухвата земљиште првенствено источно од реке, при чему ток Дунава утиче на локалну топографију и инфраструктурну повезаност преко мостова као што је мост Међери на северу.Будимпешта IV округ
Историја Пре настанка модерног насеља Иако историја насеља, строго говорећи, почиње тек у 19. веку, археолошки налази показују да људи живе на овом подручју више од две хиљаде година. У првом миленијуму пре нове ере, на пример, то је било насељено подручје Скита и Келта. Око почетка нове ере, Римљани су изградили војни пут на линији данашњег Ваци пута, који је служио и као важна трговачка рута, а на месту Међери чарде подигнута је војна осматрачница ради заштите лимеса (границе). Након римских освајача, овде су стигли разни степски номадски народи, укључујући сарматско-јазги племена. Током 5. века појавили су се Хуни, а 568. године Авари су окупирали трајектни прелаз Међери заједно са већим делом Карпатског басена. У 9. веку надолазећи Мађари основали су значајно насеље насеље на овом месту. Током ископавања откривени су остаци кућа, камених зидова и огњишта. Од 9. века, јединствено мађарско становништво живело је са обе стране прелаза, бавећи се сточарством и пољопривредом. Као резултат татарске најезде 1241-1242. године, села из доба Арпада су уништена, а затим је њихово насељавање почело током владавине мађарског краља Беле IV. До 15. века, неколико племићких земљопоседничких породица делило је село и његову земљу. Током турске окупације, до друге половине 17. века, село је потпуно опустело. Након што је турска претња прошла, подручје су карактерисали дуготрајни гранични спорови.Историја мађарских насеља − Пал Белушки, Петар Бајмоци, Ференц Јанко
Настанак Ујпешта мини|лево|300п|Ујпештанска обала Дунава 1890. мини|лево|250п|Ујпештански водоторањ 1913. мини|200п|Миклош Барабаш: Портрет грофа Шандора Кароља у младости Живот Ујпешта започео је одлуком једног земљопоседника. Гроф Иштван Карољи, власник огромног имања Фот северно од Пеште, омогућио је од 1. јануара 1831. године свима да изнајме парцелу земље на брду Иштван, које је припадало пусти Ракошпалота, ради садње винове лозе. Овде су виноградари основали општину Ујмеђер на брду, која се може сматрати језгром данашњег Ујпешта. Прву кућу је саградио Мартон Милденбергер 1832. године. У почетку названо колонија Ујмеђер, насеље је названо Уј-Пешта од стране Ишака Левија, првог судије будуће општине, који је овде са своја два брата основао кожару 1835. године.Историјска тура Ујпешта
Као независно насеље Ујпешт је постао независна општина 1840. Од 1840-их постала је туристичка дестинација за Пештане, а на иницијативу грофа Иштвана Сечењија овде је изграђено бродско пристаниште и станица. Године 1842. саграђена је једна од њених првих племићких вила, такозвана вила Секрењеши, која је била позната по баловима и друштвеним скуповима који су се одржавали унутар њених зидина у доба реформације, где су стални гости били Михаљ Верешмарти, Јожеф Ирињи, Габор Матрајиа ... такође и Јожеф Секрењеши, интерни сарадник Иштвана Сечењија, који је много учинио за развој Ујпешта. Педесетих година 19. века покренуо је службу службених аутомобила између Пеште и Ујпеште, сазвао јавни скуп ради оснивања прве болнице и прихватио је циљ луке Ујпешт, коју је Сечењи ценио и о којој је објавио и посебну књигу.Azért én önnek sem igent, sem nemet nem mondtam. Válogatás Szekrényessy Józsefné Slachta Etelka és Szekrényessy József leveleiből. V. kötet /szerk. Katona Csaba/ Bp. 2008.
Гроф Шандор Карољи био је један од најзначајнијих покровитеља Ујпешта. Карољи је осигурао пуну законску једнакост, верске слободе и трговачки статус за све становнике села, без обзира на вероисповест.
Након оснивања Ујпешта, број његових становника почео је брзо да расте. За мање од десет година, становништво се утростручило, достигавши 638 до 1848. године. Развој насеља био је користан због близине Пеште, као и због чињенице да је земљопоседник пружио могућност Јеврејима, којима није било дозвољено да се населе у Пешти, да се уселе. Пошто су Карољи концентрисали пољопривредну производњу на свом суседном имању Капосташмеђер, Ујпешт је могао да постане све више индустријско насеље. Фабрике које су све више расељаване из центра Пеште такође су нашле место овде, што је додатно повећало број становника радничке класе.
Након Компромиса, број становника је по попису из 1869. године био је скоро 7.000.
У последњим деценијама 19. века, Ујпешт је био брзо развијајуће велико село. Године 1866. отворена је коњска железница између Трга Сена (сада Калвинов трг) и Ујпешта. То је додатно допринело чињеници да је село постало стамбено насеље за раднике у Пешти. Од 1881. године имало је железничку станицу,Спомен-плоча поводом 150. годишњице отварања прве мађарске железничке пруге (деоница Пешта-Вац), на железничкој станици Ујпешт-Ракошпалота која је обезбеђивала брз превоз између Пеште и Ваца. Бродска станица је такође обављала велики саобраћај.
Од 1890-их па надаље, Ујпешт је постао све важније индустријско насеље. Од почетка 20. века, град је постао снажно индустријализован, посебно дуж Ваци пута (Уједињена компанија за лампе са жарном нити и електричну енергију, Волфнер кожарска фабрика, фабрика конца, итд.). Поред 38 индустријских компанија и великих фабрика у граду (Чиноин, Уједињена електрична компанија, Фабрика рударских машина, итд.), белгијски водовод Истер на обали Дунава такође је играо значајну улогу у водоснабдевању престонице. Године 1910, Ујпешт је био четврти међу градовима Мађарске по индустријској производњи.Ујпештанска индустријска прошлост и урбана будућност
Око преласка у нови век, формирана је локална странка са значајном подршком како би се придружила престоници, што је била једна од првих манифестација идеје Велике Будимпеште. Међутим, у то време, руководство Будимпеште још није било отворено за иницијативу, а неколико деценија касније плима се окренула и лидери Ујпешта су се затворили пред предлогом који је већ долазио из престонице. 13. августа 1907. године, Ујпешт је постао град са редовним већем, одвојивши се од округа Вац, чиме је добио много шира права локалне самоуправе него раније. Године 1929, назив градова са редовним већима, укључујући Ујпешт, промењен је у жупанијски град.Стварање Социјалистичке Мађарске
Међу најважнијим наслеђима тог доба су болница у улици Њар и оближњи дом за старе у улици Иштвантелки.
Демографија До 1890. године, број становника је порастао на преко 23.000, а 1910. године већ је премашио 55.000. У међувремену, површина села је такође стално расла, са све већим бројем подручја припојених Ракошпалоти. Према попису из 1910. године, велика већина становништва Ујпешта изјаснила се као мађарске националности, са 5,7% Немаца. 65,9% су били римокатолици, 18,4% Јевреји, 9,7% калвинисти и 4,5% лутерани.Урбанизација без Индустрализације
Види још Окрузи Будимпеште
Референце
Литература
Sitkei Gyula: A magyar elektrotechnika nagy alakjai (Energetikai Kiadó Kht., 2005) Dr. Bene Lajos: Nagy-Budapest tervének kialakulása. Különlenyomat a Városi Szemle XXXI. évfolyamából. Budapest Székesfőváros Házinyomdája, Budapest, 1942. 1949. évi XXVI. törvény
Спољашње везе
Ујпешт на fallingrain.com Ујпешт на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља Ablonczy Bálint: A forradalom meg nem énekelt hőstette. Így született 70 évvel ezelőtt Nagy-Budapest – Válasz Online, 2020. január 24. Nagy-Budapest létrejötte, avagy a második városegyesítés (MTI, 2020) BudapestCity Újpest lexikon
Категорија:Насељена места у жупанији Бекеш Категорија:Историја Будимпеште Категорија:Географија Будимпеште Категорија:Окрузи Будимпеште Категорија:Историја Мађарске у новом веку