Миливоје Јовановић (Београд, 8. мај 1930 – Београд, 18. мај 2007) је био југословенски и српски је историчар уметности и слависта.
Биографија Миливоје Јовановић је рођен 8. маја 1930. године у Београду.
Након што је дипломирао на универзитету 1952. године, почео је да преводи првенствено са руског језика; преводио је мало позната и заборављена дела руске књижевности. Написао је бројне предговоре и поговоре преводима руских дела, објављивао је рецензије разних књижевних дела у књижевним периодичним публикацијама и објављивао прегледне чланке о књижевном стваралаштву у Русији.
Године 1973. Јовановић је у Варшави упознао Кирила Тарановског, који му је постао учитељ, и почео је да проучава интертекстуалне везе дела руске књижевности са претходним и савременим делима у Русији, Европи и САД.
Године 1975. Јовановић је објавио монографије о Исаку Бабелу (Уметност Исака Бабела) и Михаилу Булгакову (Утопија Михаила Булгакова) и закључио овај период свог истраживања прегледом руске совјетске књижевности, написаним 1980. године. Након тога, Јовановић је објавио монографију о Фјодору Достојевском (Достојевски и руска књижевност 20. века, 1985), још једну монографију о Булгакову (Михаил Булгаков. Књига друга, 1989), књигу прегледа руске поезије (Руски песници 20. века: Дијалози и монолози, 1990) и још две монографије о Достојевском: Достојевски: Од романа тајни до романа-мита. Систем „туђих гласова“ у великим романима (1992) и Достојевски: Од романа тајни до романа-мита. Метаморфоза жанра (1993). Поред својих монографија, Миливоје Јовановић је написао приближно 50 студија о интертекстуалности, конструкцији заплета, сложеним песничким формама (циклуси, збирке), жанру и другим питањима поетике, да би се временом пребацио у шире културолошке студије. Готово сва његова дела објављена су на руском језику у 18 земаља.
Позната његова студенткиња и коауторка је Корнелија Ичин. Умро је 2007. године.
Награде и признања
Међународни заштитни знак назван по оцу руског футуризма, Давиду Бурљуку Награда Милош Н. Ђурић, награда Удружења књижевних преводилаца Србије за најбољи прозни превод 1984. године
Референце
Литература
К. Ичин. Уход романтика-титана: Миливое Йованович (8 мая 1930 — 18 мая 2007) // Зборник Матице српске за славистику. — 2008. — Вып. 74. — С. 317—319. Избранные труды по поэтике русской литературы. — Белград, 2004. — 500 с. — ISBN 86-80267-62-7
Спољашње везе
Лична страница Миливоја Јовановића на порталу Хлебникова Поле
Категорија:Професори из Београда Категорија:Српски историчари књижевности Категорија:Професори Универзитета у Београду Категорија:Слависти