Шелмецбања и Белабања (, ) је био слободан краљевски град, затим општински град, у мађарској Краљевини, који се састојао од Селмецбање и Белабање. Град се налазио у сада већ бившој жупанији ХонтGurnak, Daniel. Regionálnogeografické špecifiká vývoja administratívneho členenia územia Slovenska [online. Univerzita Komenského v Bratislave, 2014, [cit. 2023-02-19]Архивирана страница]
Историја Селмец и Белабања су се заправо састојали од два стара рударска града, Селмецбање и Белабање, који, међутим, нису чинили независне административне јединице, већ су заједно чинили град са општинским правима. Селмецбања је био највећи и најбогатији рударски град у Мађарској током већег дела средњег века, са рударством злата од изузетног значаја у Европи, па чак и у свету, док је Белабања основана током 14. века на граници Селмеца, а у следећем веку је постала независни град, а затим и слободни краљевски град у 16. веку. До 18. века, са опадањем рударства, становништво и економија два града су значајно опали, а затим су се први пут ујединили. Од 1852. године, поново су се накратко раздвојили, али су се убрзо поново ујединили, сада под именом Селмец и Белабања, које је сада укључивало имена оба града заједно.Шелмецбања и Белабања у Палашовом великом лексикону
Дужина рудника у правој линији је око 360 км, а II. Јожеф-олтар, изграђен за одводњавање рудничких вода, дугачак је 16.538 м. Ризница овде има неколико дробилица руде, ова друга прерађује све рударске производе С. и Кермечбање; ова друга запошљава 300 радника и производи 400 кг злата и 15.000 кг сребра годишње, у вредности од 1,75 милиона форинти, 2.500 радника ради у рудницима под управом Мађарског краљевског рударског завода у Селакни, а производња је 147 кг злата, 5.365 кг сребра, 11.726 q олова и 437 q бакра, у укупној вредности од 900.000 форинти; такође је значајна фабрика олова рударског удружења Герамб Јанош Јожеф у Белабањи (1.000 радника), која производи 60 кг. сребра годишње. злата, 6000 кг сребраИсторија рударства, сребро, 2000 q олова и 30 q бакра, укупне вредности 180.000 фр. Белабања је административно уједињена са Селмецбањом (потпуно). Читава површина С. је 8800 хектара. С. је најстарији рударски град у Мађарској Римљани су овде већ рударили; краљ Бела га је подигао на ниво града у 12. веку и населио га имигрантима из Фландрије и Доње Саксоније. У каснијим вековима С. је постала веома заостала и тек недавно је поново постала мађарска. V. ö. Фејерпатаки Л., Старе рачуноводствене књиге Мађарског општинског округа; Пех А., Историја селмецких рударских компанија; Сабо Ј. С. Прелиминарни опис геолошких услова (Будимпешта 1885).
Град је припадао Чехословачкој од 1918. године, што је потврђено Тријанонским споразумом 1920. године. Током административне реорганизације 1923. године, његово име је једноставно промењено у Селмецбања, али је његова површина остала непромењена, док су Белабања и нека бивша рударска насеља, попут Ходрушбање, постали независне општине тек 1954. године.
Становници се баве и индустријом; постоји велика фабрика дувана (са 1.167 радника), као и фабрика жестоких пића, значајна је и столарска индустрија, а израда лула је одавно позната.
Демографија Број становника 1850. године био је 14.098, 1870. године 14.029, а затим (1891. године) 15.280; међу њима је 2.534 Мађара, 1.186 Немаца, 11.483 Словака; по вероисповести 12.556 римокатолика, 2.308 апостолских евангелиста и 334 Израелита. Број кућа је 1.948.
Године 1921, у време првог пописа становништва Чехословачке, град је имао површину од 88,25 km². Његово становништво је било 13.264 становника, од чега је 11.956 било Словака, 299 Немаца и 660 Мађара.Подаци из пописа становништва Чехословачке из 1921. године
Референце
Спољашње везе Selmec- és Bélabánya у Pallas Lexikonában Подаци о броју становникадистрикта Банска Штјавница
Категорија:Историја Мађарске у новом веку