Ormosbánya|мини|250п|Грб рударског град Ормошбање, Мађарска мини|250п|Прерада сировог гвожђа у Рудабањи 1980−их Рударски град () је титула коју у Мађарској носе рударски градови са рудницима на свом поседу и чинили трећу групу градова у средњем веку, поред слободних краљевских градова и трговачких градова.
Рударски градови су били ослобођени царина, десетине и тридесетнице, бирали су своје свештенике, судије и сенаторе, плаћали порезе директно краљу и обављали војну службу под владаревом заставом. Пошто је њихово становништво углавном било немачког порекла, реформација се најраније проширила управо у овим градовима.Католички лексикон о Рударским градовима Становници насеља су регулисали сопствени живот строгим прописима. На пример, псовање се кажњавало спаљивањем, крађа и пљачка вешањем, убиство са везивањем на точак и мучењем до смрти, пијанство и недељне туче одсецањем руке.Рударски град као самосталан тип града у 14. веку
Историја рударских градова Након татарског освајања (1242), привилегована насеља основана за рударство су ојачала. Рударство је заузимало истакнуто место у економији средњовековне Мађарске. Мађарски рудници су задовољавали приближно 2/3 европске потражње за златом и 1/4 њене потражње за сребром.
Подршка рударству била је од посебног значаја у погледу прихода краљевске благајне, па је значајно рударство почело већ у доба Арпада. Рударска насеља у којима су живели ХоспесиКатоличка енциклопедија о Хоспесима су у раној фази уздигнута на статус слободних краљевских градова од стране владара. Први рударски градови (Бестерцебања, Шелмецбања) настали су као резултат напора мађарског краља Беле IV за урбано уређење.
Основни услов за постајање рударског града био је првенствено рударство и високи приноси, па се могло десити да неки градови изгубе свој статус након што су им рудници исцрпљени.
Рударски градови могли су бити: Слободни краљевски градови: Бакабања, Бестерцебања, Белабања, Кермецбања, Либетбања, Шелмецбања, Ујбања (у рударском региону Доње Мађарске), Нађбања (тада жупанија Сатмар у Мађарској). Патентирана рударска насеља: Гелницбања, Сомолнок, Игло (тада жупанија Сепеш у Мађарској), Фелшебања (тада жупанија Сатмар у Мађарској). Власнички рударски градови (који су у потпуности били под јурисдикцијом световних или црквених властелина): Керешбања, Јасо, Резбања, Рожњо, Рудабања, Телкибања.
Рударски градови у Доњој Мађарској: Кермечбања, Селмецбања, Бестерцебања, Ујбања, Бакабања, Либетбања, Белабања, Брезнобања.
Рударски градови у Горњој Мађарској: Сомолнок, Мерењ, Сепешремете, Гелницбања.
Седам рударских градова у Доњој Мађарској дуго су имали међусобне комуналне односе, који су се завршили тек 1863. године.
Карло Роберт је доделио монопол на рударство грађанима рударских градова. Могли су слободно да рударе на било чијем поседу, али су плаћали само порез на рударство (урбуру) краљу. Касније, по чешком моделу, слобода рударства је враћена и део прихода је ишао особи на чијем се поседу налазио рудник.
Хабзбуршки владари су увели систем који је у многим аспектима ограничавао индивидуално предузетништво. Парламенти су инсистирали на стварању мађарског закона о рударству, али безуспешно.
Супротстављајући се напорима централне власти, рударски градови Горње Угарске основали су Рударско грађанство Горње Угарске како би осигурали откуп и продају руде, које је распуштено 1895. године.
Општи закон о рударству донет 1854. године значајно је смањио привилегије рударских градова, а неколико декрета их је касније потпуно укинуло.
Сликовна галерија
Види још Списак градова у Мађарској Административна подела Мађарске
Референце
Литература
Granasztói György: A középkori magyar város − Средњовековни мађарски град (Gondolat Kiadó, Budapest, 1980) Wenczel 1880. - Péch Antal: Alsó-Mo. bányaművelésének tört. 1-2. köt. Bp., 1884-1887. Timon Ákos: M. alkotmány és jogtört. 6. kiad. Uo., 1919. Szücs Jenő: Das Stadtwesen in Ungarn im 15-17. Jahrhundert Uo., 1963.
Спољашње везе Рударски градови у Мађарском католичком лексикону Мали лексикон ударски град Комло Viliam Čičaj: Bányavárosi könyvkultúra a XVII-XVIII. században (Besztercebánya, Körmöcbánya, Selmecbánya) Szeged, 1993
Категорија:Административна подјела Мађарске