Жива ломача у Бикавцу или масакр у Бикавцу је ратни злочин почињен 27. јуна 1992. у насељу Бикавац код Вишеграда, током етничког чишћења за време рата у Босни и Херцеговини, када је у кући Мехе Аљића жива спаљена већа група бошњачких цивила. У литератури и новијим истраживањима злочин у Бикавцу, заједно са злочином у Пионирској улици, наводи се као један од најсвирепијих злочина над бошњачким цивилима у Вишеграду 1992.

Догађај Према сведочењима преживелих, као и каснијим новинарским и научним приказима, у кућу у Бикавцу затворена је група цивила, претежно жена, деце и стараца. Излази су потом запречени, а кућа је запаљена, док је на оне који су покушали да се спасу пуцано. У појединим изворима наводи се да је у кућу угурано око 70 људи, док се у пресудама и накнадним анализама најчешће помиње да је страдало најмање 60 цивила.

Једини општепознати преживели сведок била је Зехра Турјачанин, која је са тешким опекотинама успела да се извуче из запаљене куће и касније сведочила о злочину.

Судски поступци и историографија Злочин у Бикавцу био је једна од тачака оптужнице у предмету против Милана Лукића и Средоја Лукића пред Хашким трибуналом. У извештајима о пресуди и каснијим освртима наводи се да је Трибунал утврдио да је у кући Мехе Аљића убијено најмање 60 муслиманских, односно бошњачких цивила.

Ива Вукушић наводи да је Вишеград био обележен изузетно бруталним нападима на цивиле, често пред очима локалне заједнице, при чему су управо спаљивања цивила у Пионирској улици и Бикавцу остала један од најпрепознатљивијих симбола злочина у том граду. Ермин Кука оцењује да је Вишеград у истраживањима злочина над цивилима постао парадигма масовног спаљивања цивила у оквиру етничког чишћења долине Дрине.

Према сведочењу Зехре Турјачанин, у кући је било много деце, а најмлађе је имало мање од две године. Већину жртава чиниле су младе жене са децом, уз нешто старијих мушкараца и жена.

Српски војници су поломили прозоре, убацивали ручне бомбе у кућу и пуцали на људе унутра, а затим су кућу запалили. Турјачанин и једна њена сестра успеле су да дођу до врата, али је споља на њих био наслоњен тежак гвоздени гаражни лим. Зехра је успела да се провуче кроз мали отвор на вратима, док је њена сестра остала унутра.

Сећање Годишњице злочина у Бикавцу обележавају се комеморативним скуповима и поменима жртвама у Вишеграду. У тим обележавањима Бикавац се редовно помиње заједно са страдањем у Пионирској улици као једно од централних места сећања на бошњачке жртве Вишеграда 1992.

Референце

Литература

Категорија:Босна и Херцеговина у 1992. Категорија:Покољи у Рату у Босни и Херцеговини Категорија:Злочини над Бошњацима Категорија:Историја Вишеграда