Анијело Дезидерио (Напуљ, 1971) реномирани је италијански класични гитариста и професор гитаре. Сматра се једним од најистакнутијих класичних гитариста данашњице.
Образовање Рођен је 1971. године у Напуљу, у породици музичара. Његов отац свира удараљке, млађа браћа су пијаниста и виолиниста. Као дете често је називан „чудесним” и „ил Феномено”. Почео је да наступа јавно у локалној заједници са осам година.
Студирао је код Стефана Аруте, Бруна Батистија Д'амариа, Костаса Коциолиса и Емера Кордера. Похађао је вежбе интерпретације код кубанског композитора Леа Броувера. Дипломирао је 1992. године на Конзерваторијуму Антонио Вивалди у Алесандрији.
Каријера Почео је да наступа ван Италије 1989. године на Међународном фестивалу гитаре у Волосу. Од тада је свирао концерте широм света у Норвешкој, Канади, Немачкој, Мађарској, Хрватској, Сједињеним Америчким Државама, Турској, Румунији, Аустрији, Шпанији, Грчкој, Мексику, Индонезији, Луксембургу, Бразилу, Француској, Словенији, Швајцарској, Данској, Колумбији, Пољској, Венецуели, Португалу, Грузији, Русији, Јужној Кореји и Тајланду.
Позван је као гост да наступа на многим фестивалима, међу којима су Музикфест Бремен, Фестивал замка Лудвигсбург, Музички фестивал Рајнгау, I Pomeriggi Musicali, Фестивал Скарлати и за Радио Француску. Новембра 1996. дебитовао је у Њујорку, а потом је гостовао у другим већим градовима широм света. Маја 1999. немачка радио-телевизијска кућа ARD продуцирала је филм о њему, његовом животу и музици. Између 2000. и 2004. био је позван више од петнаест пута да свира на немачким каналима ARD, BR, 3sat, WDR, MDR и швајцарском SRG.
Године 2000. био је солиста на прослави седамдесетог рођендана Лорина Мазела. Објавио је ЦД Italica Famosa, који је номинован за награду „Златна гитара” као најбољи ЦД године. Следеће године наступао је са Симфонијским оркестром радија Берлин и Немачком камерном филхармонијом на турнеји по Мексику, Индонезији и Европи.
Године 2003. суосновао је Светски гитарски ансамбл, групу коју чини десет виртуозних класичних гитариста. Следеће године, са својом браћом и другим наполитанским музичарима, формирао је барокно–танго фузијску групу Napoletanissimo, која је била на турнеји по Сједињеним Америчким Државама, 2008. преименована је у Quartetto Furioso. Године 2005. одржао је соло концерте у Немачкој, Шпанији, Италији, Хрватској и Индонезији, био је на турнејама са World Guitar Ensemble по Европи, остваривши бројне наступе на немачким фестивалима као што су Лудвигсбург, Рајнгау, Бремен, Мозел и Моцартов фестивал у Вирцбургу. Наступао је са Баварском камерном филхармонијом у Немачкој и Истанбулским државним симфонијским оркестром у Турској.
Године 2008. заједно са својом браћом основао је групу која меша барокну и танго музику. Исте године наступио је на фестивалу Virtuosos of Guitar у Москви. Следеће године одржао је низ концерата и турнеја, наступао је са Квебечким симфонијским оркестром у Канади и био је на турнеји по Европи. Године 2010. рецитовао је на концерту Мадригал Џ. Родрига, заједно са Анхелом Ромером, и одржао је мајсторске курсеве током Летње међународне академије за Моцартеум у Салцбургу. Џон Маклохлин га је веома високо оценио па га је 2012. изабрао да наступи на европској премијери његовог концерта Thieves and Poets.
Године 2014. био је на турнеји по Америци и дебитовао је у Карнеги холу у Њујорку.
Награде и признања Признат је као један од најбољих италијанских класичних гитариста, од 2004. године, са осамнаест првих међународних награда на националним и међународним такмичењима, међу којима су:
Прва награда, такмичење Донија, Месина (1986) Прва награда, Међународно такмичење гитариста, Хавана (1988) Прва награда, Међународно такмичење гитариста, Токио (1988) Награда „Наполитанац године”, Италија (1988) Прва награда и специјална награда, Међународно такмичење Франсиско Тарега, Беникасим (1992) Прва награда, Међународно такмичење Citta' di Sanremo, Италија (1994) Прва награда, такмичење Ј.И. Гереро, Шпанија (1994) Прва награда, Међународно такмичење Гереро, Мадрид (1995) Награда за резиденцијалног уметника, Немачки радио и Музикфест, Бремен (1999)
Дискографија
Début (1994) 20th Century Guitar Sonatas (1995) Italica famosa (2000) Spain (2009) Quartetto Furioso - Vivaldi 4 & 4 Piazzolla Seasons (2009) Nocturnal (2017) Chaconne, Aniello Desiderio Plays Baroque Music (2021)
Референце
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1971. Категорија:Биографије живих особа Категорија:Италијански гитаристи