Бабетина гозба () је дански драмски филм из 1987. године, редитеља и сценаристе Габријела Аксела, заснован на истоименој причи коју је Карен Бликсен написала под псеудонимом „Исак Динесен”. Главне улоге у филму тумаче Стефан Одран, Бригит Федерспил и Бодил Кјер. Радња је смештена у једном данском селу у другој половини 19. века и прати две сестре које узимају за слушкињу жену која је избегла из Париза током Француско-пруског рата.
Филм је премијерно приказан на Канском филмском фестивалу 1987. године. Добио је изузетно позитивне рецензије критичара и постао је први дански филм који је освојио Оскара у категорији за најбољи филм на страном језику.
Радња Остареле и побожне протестантске сестре Мартина и Филипа живе у малом селу на удаљеној западној обали Јиланда у Данској 19. века. Њихов покојни отац био је пастор који је основао сопствену пијетистичку заједницу. У недостатку нових верника, старе сестре предводе све мању, остарелу конгрегацију.
Четрдесет девет година раније, сестре су имале много просаца, али их је њихов отац одбијао како би задржао помоћ ћерки у својој пасторалној мисији. Мартини се удварао млади шведски коњички официр, Лоренс Левенхилм, који је боравио на Јиланду. Филипи се удварао чувени баритон Ашил Папен из Париске опере. Обе сестре су одбиле своје просце и остале уз оца.
Тридесет пет година касније, Бабет Ерсан се појављује на њиховим вратима. Она носи Папеново писмо у којем се објашњава да је она избеглица од контрареволуционарног крвопролића у Паризу и препоручује је као кућну помоћницу. Сестре не могу да приуште да запосле Бабет, али она моли да ради бесплатно. Бабет им служи као куварица наредних четрнаест година, правећи побољшане верзије једноставних оброка типичних за уздржану природу мале заједнице, стичући њихово поштовање, као и поштовање осталих мештана. Како године пролазе, сестре су дубоко узнемирене све већим бројем спорова међу верницима. Бабет је такође узнемирена и једном приликом прекида расправе строгим прекором.
Једина Бабетина веза са њеним бившим животом је њен лутријски листић. Један пријатељ из Париза сваке године уплаћује тај листић. Једног дана, она добија на лутрији и прима 10.000 франака. Након добитка, одлучује да припреми вечеру за сестре и њихову малу заједницу поводом стогодишњице рођења њиховог оца. Више од само гозбе, оброк је излив Бабетине захвалности, чин саможртвовања.
Сестре прихватају и Бабетин оброк и њену понуду да она сама плати израду „праве француске вечере”. Бабет организује да њен нећак оде у Париз и прикупи намирнице за гозбу. Састојци су обилни, раскошни и егзотични, а њихов долазак изазива велику пометњу и дискусију међу сељанима. Како пристижу разни никада раније виђени састојци и отпочињу припреме, сестре почињу да брину да ће оброк постати грех чулног луксуза, ако не и неки облик ђаволства. На хитном састанку, сестре и заједница се слажу да поједу оброк, али да се уздрже од говора о било каквом задовољству у њему и да не помињу храну током вечере.
Мартинин бивши просац, Лоренс, сада славни генерал ожењен једном краљичином дворском дамом, долази као гост своје тетке, локалне племкиње и чланице заједнице старог пастора. Он није свестан строгих планова осталих гостију и, као човек од света и бивши аташе у Паризу, једина је особа за столом квалификована да коментарише оброк. Он забавља госте обиљем информација о изванредној храни и пићу, упоређујући их са оброком у којем је уживао годинама раније у чувеном Кафеу Англе у Паризу. Иако остали гости одбијају да коментаришу земаљска задовољства свог оброка, Бабетини дарови руше њихово неповерење и сујеверје, уздижући их физички и духовно. Старе неправде су опроштене, древне љубави поново распламсане, а мистично искупљење људског духа спушта се над сто.
Сломљене, сестре претпостављају да ће се Бабет вратити у Париз. Међутим, када она каже да је сав њен новац потрошен и да не иде никуда, сестре су запрепашћене. Бабет тада открива да је раније била главна куварица у Кафеу Англе, где је вечера за дванаест особа коштала 10.000 франака. Мартина кроз сузе каже: „Сада ћеш бити сиромашна до краја живота”, на шта Бабет одговара: „Уметник никада није сиромашан”. Филипа тада каже: „Али ово није крај, Бабет. У рају ћеш бити велика уметница каквом те је Бог замислио”, а затим је загрли са сузама у очима говорећи: „Ох, како ћеш само очарати анђеле!”
Улоге
| Стефан Одран || Бабет Ерсан |- | Бригит Федерспил | rowspan="2"| Мартина |- | Вибеке Хаструп <small>(млада)<small> |- | Бодил Кјер | rowspan="2"| Филипа |- | Хане Стенсгорд <small>(млада)<small> |- | Јарл Куле | rowspan="2"| генерал Лоренс Левенхилм |- | Гудмар Вивесон <small>(млад)<small> |- | Жан-Филип Лафон || Ашил Папен |- | Биби Андерсон || шведска дворска дама |- | Пуел Керн || пастор |- | Бент Роте || Нилсен |- | Кај Кристијансен || Поул |- | Лисбет Мовин || удовица |- | Пребен Лердорф Рај || капетан |- | Ебе Роде || Кристофер |- | Елсе Петерсен || Солвејг |- | Аста Еспер Андерсон || Ана |- | Холгер Перфорт || Карлсен |- | Еба Вит || Левенхилмова тетка |- | Аксел Стреби || кочијаш |- | Фин Нилсен || власник продавнице |- | Гита Нерби || наратотка (глас)
Референце
Спољашње везе
Категорија:Филмови 1987. Категорија:Филмови на данском језику Категорија:Филмови на шведском језику Категорија:Филмови на француском језику Категорија:Дански филмови Категорија:Филмске драме Категорија:Романтични филмови Категорија:Историјски филмови Категорија:Филмови о хришћанству Категорија:Филмови о сестрама Категорија:Филмови који су добили Оскара за најбољи међународни филм