мини|десно Млин (од латинског molinum = млети) је назив за уређај (строј) али и за индустријски погон за дробљење - млевење разних материјала као што су: разни зрнасти плодови (жито, кафа, маслина), али и минерала попут угљена, камена и других сличних дробљивих материјала.
Историја Први примитивни уређаји за млевење житарица биле су камене плоче са удубљењима, у којим би се туцкањем са другим каменом или комадом тврдог дрва ручно уситњавало зрнасте плодове, и тако добијало брашно. Негде око 1000-е п.н.е. појавили су се у Античкој Грчкој, савршенији млинови, израђени од два монолитна камена блока кружног облика, од којих је доњи био статичан, а горњи се вртео покретан људима или стоком.Зрневље које се убацивало између њих било је самлевено до праха. Касније се почела користити снага воде за окретање млинског камена, преношена помоћу полуга и рудиментних дрвених зупчника. Њиховим развојем почео се користити и ветар за покретање млинских точкова.
Појавом парних машина у другој половини 18. века, од 1850. се уводе у млинарство. Оно постаје једна од првих индустријских грана у којој се примењују иновативне методе за сепарацију мекиња из брашна.
Типови млинова Млинови се разликују по погонској енергији, па тако имамо:
Млинове покретане снагом људи или стоке Воденице - млинове покретане снагом воде. Ветрењаче - млинове покретане снагом ветра Паромлине - покретане снагом парних машина Млинове - покретане снагом мотора (дизел, бензин) Млинове - покретане снагом електромотора
Млинови се разликују и по начину и по уређајима којима мељу:
Па тако има млинова који мељу ваљцима, центрифугама, чекићима, ротирајућим точковима и другим методама.
Млинови са ударним гредама Млинови са ударним гредама су савремена решења дробилица за камен и друге дробљиве материјале. На ротору су симетрично распоређене три ударне греде. Статор се састоји од кућишта у потпуности обложеног материјалима отпорним на хабање. Даје кубичаст облик зрна, компактно зрно (без микро-пукотина). Могуће дробљење материјала помешаних са глином или другим лепљивим материјама. Отварањем бочних врата обезбеђује се несметан приступ свим елементима млина, што изузетно олакшава одржавање.
Препоручује се за дробљење средње-тврдих до тврдих материјала, мање абразивних материјала. Најчешћа примена је за средње и фино дробљење.
Млинови са чекићима Млинови са чекићима (млинови чекићари) се користе као секундарне и терцијарне дробилице за дробљење средње тврдих материјала (кречњак, шљака, угаљ, итд.). На ротор су зглобно везани чекићи којима се врши дробљење. Горњи део статора је потпуно обложен материјалима отпорним на хабање и чини комору за дробљење. Доњи део статора се састоји од лучно распоређених ростова и зазором између њих се контролише излазна гранулација. Материјал који доспе у млин бива почетно уситњен у горњем делу млина. Сви комади материјала који не могу да прођу између ростова бивају поново уситњени све док се њихова величина не умањи довољно. То као последицу има изузетно мали проценат надзрна, али и веће учешће ситнијих зрна у излазном материјалу.
Ваљкасти млин Млинови са ваљцима су млинови који користе цилиндричне ваљке, било у супротним паровима или уз равне плоче, за дробљење или млевење различитих материјала, као што су зрно, руда, шљунак, пластика и други. Млинови за млевење зрна су алтернатива традиционалним распоредима млинског камена у млиновима. Млинови на ваљцима за камен допуњују друге врсте млинова, као што су куглични млинови и чекићари, у индустријама као што су рударство и прерада руде и грађевинских агрегата, млевење цемента и рециклажа.
Предности ваљка
Висока ефикасност млевења - Један млин може имати различите ваљке распоређене један за другим тако да зрна падају с једног на други како би се брзо постигла потребна конзистенција за разлику од млинова са чекићем. Ова висока ефикасност у раду такође чини млинове са ваљцима енергетски ефикаснијим. Ниска потрошња енергије - Током рада, ваљкасти млинови су обично тихи и не производе много топлоте. Тишина ствара добро радно окружење смањујући умор и загађење буком. Повећање температуре било које машине током рада значи губитак топлоте током рада. То није случај са млиновима са ваљцима, што додатно доводи до веће уштеде енергије. Конзистентна величина производа - Млинови на ваљцима обезбеђују конзистентну дистрибуцију величине честица, што је важно у производњи доследних производа високог квалитета. Садржај влаге и способност сушења - Млинови са ваљцима имају инхерентну предност у смислу њихове способности да рукују материјалима са већим садржајем влаге. Могу да раде са вишим температурама улазног ваздуха и имају уграђене могућности сушења, омогућавајући директно млевење и сушење материјала.
Историја старих млинова у Србији
Млин у Гранит-Пешчар Овај млин, стар више од једног века, допремљен је у Љиг из доба Аустроугарске, као део ратне одштете. Аустроугарска царина је предала овај млин као део ратне одштете. Долазак овог млина у Љиг симболизовао је прелазак из турбулентних времена ка обнови и стварању.
Док се модерни погони све више ослањају на софистициране машине, овај млин у Гранит-Пешчару и даље меље камен у камено брашно, као и пре стотину година. Кроз њега пролазе различите врсте камена, а резултат је фини прах који има примену у грађевинарству, пољопривреди и многим другим гранама.
„Стари млин у Београду”
Историја мини|Парни млин у Београду У Булевару војводе Мишића бр. 15 налазио се парни млин „Стари млин” који је у периоду између два светска рата био највећи и најнапреднији млин у Србији. Основан је давне 1901. године на тадашњем Топчидерском друму, под називом Парни аутоматски млин Првог акционарског лебарског удружења за прераду и продају хране у Краљевини Србији.
Међутим, први акционарски млин био је 1914. године мета бомбардовања. За време окупације Аустријанци су његове машине користили за осветљење Савског моста. Након рата извршена је реконструкција порушених зграда, тако да је 1921. године млин поново био оспособљен за рад. Овај објекат представља први млин у земљи основан на бази акционарског друштва, а сматра се да је био у власништву извесне породице Вељковић. Парни млин је национализован 1945. године, а 1995. његов власник постала је једна приватна фирма.
Зграда старог млина има карактеристичну архитектуру, која је прилагођена индустријској сврси, коју је свакако и имала. Парни млин данас представља споменик културе и под заштитом је државе. За њега се у народу последњих деценија усталио назив Стари млин, а стари Београђани су цео тај крај звали „код Старог млина”.
Иако се овај млин често у јавности назива као први парни млин у Србији, први парни млин у Србији је подигнут 1850.године у власништву кнеза Александра Карађорђевића. Имао је савремени млински уређај на ваљке, покренут парним погоном. Зато је био познат као „Књажевска рољна воденица“.
Архитектура Пословна зграда „New Mill“ налази се раме уз раме са хотелом „Radisson Collection Old Mill” и заједно формирају „Комплекс Стари млин”. Зграда старог млина је рестаурирана и у комбинацији са модерном архитектуром новог хотела и пословне зграде чини јединствену целину историјског и савременог дизајна.
мини|Млин Смоленски, Суботица
Млин Смоленски у Суботици Млин су подигли Габор Смоленски и Михајло Муић 1907. године. Наредних година доградили су и помоћне зграде. Објекат је познат као „Смоленски млин” и то име задржава и након промене власника.
1911.године је била почетак уласка будимпештанског капитала у овај млин, што се завршило његовим претварањем у филијалу друштва, које је основано 1916.године у Будимпешти као Felsóbásckai Egyesült Gázmalmi R.t. са филијалом у Суботици. Поред Суботице, имали су млинове и у Баји, Бајмоку и Новом Саду.
У 1921. години се седиште фирме регистровано је у Суботици. “Друштво жели да започне национализацију и као први корак решило је збору акционара одржаном 9.7.1921. да премести главно седиште друштва у Суботицу, где се фактично предузеће и налази. Тешком муком успело је друштво да за ово премештање седишта, уз плаћање ужасних дажбина и пореза, добије одобрење угарске владе.”
Био је међу највећим милиновима у Суботици, дневни капацитет му је био 6 вагона.Млин је један од ретких троспратних објеката, насталих почетком XX века у Суботици, фасада му је са мало декоративних елемената. Другостепена пластика објекта састоји се од поделе фасаде пиластрима од жуте фасадне опеке на симетрична поља у односу на вертикалну осу фасаде.
Галерија
Види још Млинар Vodenica Енергија ветра Парни млин у Београду Млин Смоленски у Суботици
Референце
Категорија:Дробилице