300px|мини|Етнорелигијска структура становништва Ирана 2004. године. 300px|мини|Етнолингвистичка структура говорника алтајских, кавкаских, афроазијских (хамито-семитских) и индоевропских језичких породица средње и југозападне Азије.

Иран је дом мноштву различитих етничких група и језика. У иранском друштву превладава осјећај друштвене повезаности у којем се различите етничке групе земље, укључујући Луре, Мазандаранце, Курде, Азере, Белуџе, Гилаке, Семнанце и друге, не сматрају мањинама, већ се умјесто тога сматрају нераздвојним дијеловима већег иранског становништва и идентитета, при чему је заједнички језик споразумијевања међу њима персијски.

Већину становништва Ирана, приближно 80%, чине ирански народи. Највеће групе у овој категорији обухватају Персијанце, који се углавном називају Фарси (који чине 61% иранског становништва) и Курде (који чине 10% иранског становништва), уз остале заједнице које укључују Семнанце, Ларестанце, Гилаке, Лаке, Мазандаранце, Луре, Тате, Талише и Балуџе.

Туркијски народи чине значајну мањину од 18—19%, при чему су највећа група Азери. Они су друга по бројности етничка група у Ирану. Остале туркијске групе укључују Туркмене, Афшаре, Кашкајце, Хорасанске Турке, Шахсеване, Халаџе и Казаке.

Ирански Арапи чине око 1—2% иранског становништва. Остатак, који износи око 1—2% становништва Ирана, састоји се од разних мањих група, углавном обухватајући Ирачане, Асирце, Јевреје, Јермене, Грузине, Черкезе и Мандејце.

Иранско друштво није једнообразно у погледу вјероисповијести, а поједине етничке групе су и шиитске и сунитске. Највећи број муслимана шиита долази из гилачких, мазандаранских, фарси и лурских етничких група, а за њима слиједе Азербејџанци. Највећи број муслимана сунита је из туркменских и балучких етничких група. Курди и Ларестанци показују уравнотеженију подјелу између двије вјерске заједнице, при чему је приближно половина сваке шиитска, а друга половина сунитска. Одређени број Иранаца такође исповиједа зороастријску вјеру, док је хришћанство заступљено преко Асираца, Јермена и иранских и туркијских преобраћеника.

На почетку 20. вијека, Иран је имао нешто мање од 10 милиона становника, са приближним етничким саставом од: 6 милиона Персијанаца (60%), 2,5 милиона Азера (25%) и по 1,2 милиона Курда и Балуџа (по 12% свака група).

Многе традиционалне племенске групе су се током 19. и 20. вијека настаниле у градовима и културно стопиле са околином, тако да је етничка самосвијест у многим случајевима недовољно јасно разграничена. Такође су забиљежене значајне стопе међусобних бракова између одређених група. Скоро све групе течно говоре персијски језик, што у многим случајевима потискује њихове традиционалне матерње језике. Поједине групе се могу поистовјећивати са својим положајем „етничке мањине” тек у другом плану, или наводити припадност вишеструким етничким заједницама.

Ирански народи

Семнани

Семнани су каспијски народ, дио шире скупине иранских народа, који првенствено живе у сјеверном Ирану и говоре семнанским језиком. Живе у покрајини Семнан, источно од Техерана. Данас већина Семнана говори персијски као други језик.

Персијанци

Процјена из Сјетске књига чињеница из 2015. сврстала је Персијанце, који су најчешће познати као Фарси (или Парси), у 61% становништва ове државе.

Ацхуми

Ацхуми, такође познати као Ларестанци, ирански су народ који насељава јужни Иран у области историјски познатој као Ирахистан (данашњи Ларестан), док су се поједини населили у Шираз и арапске земље Персијског залива. Постојбина Ацхума смјештена је у јужним половинама покрајина Фарс и Бушер, као и у западној половини половини Ормузган и југозападном дијелу покрајине Керман.

Курди

мини|десно|Курди прослављају Невроз у селу Палинган у покрајини Курдистан.

Курди су ирански народ који чини већину становништва у покрајинама Курдистан, Илам и Керманшах, а заједно са Азерима представљају једну од двије главне етничке групе у покрајини Западни Азербејџан. Сјеверни дио покрајине Лорестан настањују курдски Лаки. Курди такође чине најбројнију скупину у покрајини Сјеверни Хорасан, мањину у Разави Хорасану, а расијани су и кроз многе друге покрајине Ирана. Процјењује се да у Разави Хорасану живи до милион Курда Курманџа. Поред тога, некадашња курдска племена Модан и Пазуки у покрајинама Мазандаран и Техеран су се персијанозовала и данас говоре персијски. Курди чине око 8—17% становништва Ирана.

Лаци

Лаци су курдско племе из западног Ирана. Живе у источном и сјеверном дијелу покрајине Лорестан (чине око 65% становништва цјелокупне покрајине), јужним и западни дијелови покрајине Хамадан, источним дијеловима покрајине Керманшах и источним дијеловима покрајине Илам.

Лури

Лури говоре лурским језиком и настањују дијелове западног и југозападног Ирана. Већина Лура су шиити. Они су четврта етничка група у Ирану по бројности. Живе у покрајинама Лорестан, Чахар Махал и Бахтијари, Хузестан, Хамадан, Маркази, Илам, Исфахан, Фарс, Бушер и Кохкилујех и Бујер Ахмад. Власт племенских старјешина и даље има снажан утицај међу номадским становништвом, док тај утицај није толико превладавајући међу градским живљем. Као што је случај у бахтијарским и курдским друштвима, лурске жене уживају много већу слободу него жене у другим групама унутар овог предјела.

Лорски језик припада индоевропској породици. „Шарафнама” Шараф-кана Бидлисија помиње двије лорске династије међу пет курдских династија које су у прошлости уживале краљевски статус или највиши облик самосталности и независности. У дјелу „Муџам ал-Булдан” Јакута ел Хамавија, Лори се наводе као курдско племе које живи у планинама између Хузестана и Исфахана. Према Ричарду Фрају, назив „Курд” користио се за све иранске номаде (укључујући становништво Лорестана, као и племена у Кухистану и Балуче у Керману), без обзира на то да ли су језички били повезани са Курдима или не.

Мазандаранци

Мазандаранци или Табари су ирански народ чија је постојбина сјевер Ирана. Попут својих блиских сродника Гилака, Мазандаранци су каспијски народ који насељава јужну обалу Каспијског језера, дио историјске области која се некада звала Табаристан, и тренутно су једна од главних етничких група које бораве у сјеверним предјелима Ирана. Они говоре мазандаранским језиком, којим се матерњим служи око 4 милиона људи, али сви они говоре и персијски. Планине Алборз представљају јужну границу њихових насеља. Број Мазандаранаца креће се између три и четири милиона (према процјени из 2006), а многи међу њима су земљорадници и рибари.

Гилаци

Гилаци су ирански народ чија је постојбина сјеверна иранска покрајина Гилан и представљају једну од главних етничких група које живе у сјеверном дијелу Ирана. Гилаци, заједно са својим блиским сродницима Мазандаранцима, чине дио каспијских народа који су дом нашли уз јужне и југозападне обале Каспијског језера. Говоре гилачким језиком, а процјењује се да их има између 2,5 и 3 милиона (што је око 4% становништва државе). Гилаци живе како уз планине Алборз, тако и у околним равницама. Сходно томе, они који живе на сјеверним падинама Алборза углавном се баве сточарством, док се житељи равница посвећују земљорадњи. Гилаци имају значајну улогу у покрајинској и народној привреди, будући да производе велики дио основних пољопривредних добара овог краја, као што су рижа, житарице, дуван и чај. Остале важне гране привреде укључују риболов, извоз кавијара и производњу свиле. Гилаци такође живе и на западну покрајине Мазандаран, тачније у градовима Рамсар и Тонкабон.

Талиши

Талиши су ирански народ, који претежно у Азербејџану, док мањина у Ирану. Старосједиоци су области Талиш, предјела на западној обали Каспијског језера који дијеле Азербејџан и Иран. Процјењујуе се да у Ирану живи 700.000—1.000.000 Талиша, а ирански дио регије Талиш обухвата западни крај покрајине Гилан и протеже се све до села Капурчал. Говоре талишким језиком, који је сродан татском језику. У Ирану су претежно сунити.

Тати

Тати су ирански народ који се у Ирану највише окупио око планина Алборз, нарочито на југу покрајине Казвин. Они говоре татским језиком, који сродан талишком језику. Такође, говоре и персијским и азерским језиком. Тати у Ирану су већином шиити и има их око 300.000.

Белуџи

мини|десно|Белуџи у Ирану

Белуџи су ирански народ. У Ирану живе у јужним и средишњим дијеловима покрајине Систан и Балуџистан, једног од најудаљенијих и најусамљенијих предјела Ирана, нарочито у односу на главнину становништва. Сјеверни дио покрајине назива се Систан и тамо 63% становништва чине етнички Белуџи, док су остали Систанци. Белуџи су сунити, уз мањину која припада шиитима. Варош Џаск у сусједној покрајини Ормузган такође насељавају Белуџи. Они чине мањину и у источним дијеловима Кермана, Разави Хорасана и Јужног Хорасана (хорасански Белуџи). Белуџи такође чине око 30% становништва у покрајинама Мазандаран и Голестан.

Туркијски народи

Према Викторији Аракеловој, туркијски народи у Ирану могу се разлучити на „праве туркијске скупине (Туркмене у пуном смислу те ријечи) и иранске народе који говоре туркијским језицима, међу којима претежно предњаче Азери”.

Највећа скупина у Ирану која говори неким од туркијских језика су ирански Азери, који чине други по величини народ у држави, одмах послије Персијанаца. Мање туркијске групе заједно чине око 2% становништва Ирана, од чега отприлике половину тог броја представљају ирански Туркмени, док другу половину чине разни племенски савези попут Кашкајаца или хорасанских Турака. Према процјени коју је изнио антрополог Секандар Аманолахи у научном часопису „Иран и Кавказ”, број иранских туркофона „не прелази 9 милиона”.

Азери

Многи извори тврде да су ирански Азери у ствари народ који говори туркијским језиком, али је иранског поријекла. Процијењени бројеви или постоци значајно се разликују, а многе наведене процјене чине се политички подстакнутим. Они се често сматрају другом по величини етничком групом у Ирану и највећом етничком мањином, са приближно 16% становништва.

У историјској области Азербејџан, житеље већином чине Азери. Они представљају најбројнију етничку групу у иранском Азербејџану, док су Курди друга по величини група и чине већину у многим градовима покрајине Западни Азербејџан. Ирански Азербејџан је један од најгушће насељених предјела Ирана. Многе од ових разних језичких, вјерских и племенских мањинских група, као и сами Азери, населили су се изван ове области. Већина Азера су сљедбеници шиитског ислама.

Ирански Азери углавном бораве у сјеверозападним покрајинама, укључујући области иранског Азербејџана (Источни Азербејџан, Западни Азербејџан, Ардабил и Занџан), као и предјеле од сјевера па све до Хамаданског округа и области Шара у источној покрајини Хамадан, те поједине дијелове покрајине Казвин. Мањи део азерског живља такође живи у покрајинама Маркази, Курдистан, Гилан и Керманшах.

Азери такође чине значајан удио живља у дијеловима средишњег Ирана, нарочито у Техерану, а у великом броју су се селили и изнова населили у Хорасану и Кому. Заједнице досељених Азербејџанаца представљају људи који су истакнути не само међу градском и индустријском радничком класом, већ и у трговачким, управним, политичким, вјерским и интелектуалним круговима.

Туркмени

мини|десно|Туркмени из Сјеверног Хорастана.

Ирански Туркмени су грана туркменског народа. Скоро милион их живи уз сјеверне рубове Ирана, тик јужно од границе са Туркменистаном. Вијековима су живјели као номадски пастири. Међутим, посљедњих година многи су прешли на „полуномадски начин живота”, па бораве у сталним домовима, али и под шаторима. Данас су већином пољопривредници и сточари. Првенствено говоре јомут дијалектом туркменског језика.

Кашкајци

мини|лево|Традиционално вјенчање Кашкајаца.