Илија Петровић (Косор, код Подгорице, 6. септембар 1938) српски је историчар и публициста. Бави се српском историјом новијега времена.

Био је министар комуникација у влади Републике Српске Крајине.

Биографија Основну школу је похађао на Ублима (код Подгорице) и Пашићеву (Змајеву), нижу гимназију са малом матуром у Змајеву, а велику матуру положио је у Новом Саду, у Другој вишој мешовитој гимназији 'Јован Јовановић Змај' (јуна 1956). Студирајући ванредно, дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, на групи за историју (јануара 1967).”

Његов је брат др Драгољуб Петровић, лингвист, а братанац је познати српски теолошки јавни говорник Мирољуб Петровић.

„Цео радни век (1956-2000, од приправника до директора и саветника) провео у ПТТ саобраћају, за чије је образовне потребе израдио два уџбеника из међународног поштанског саобраћаја. Својим саопштењима учествовао на већем броју стручних скупова у оквиру Заједнице ЈПТТ, а неколико текстова објављено му је у стручном часопису ПТТ саобраћај у Београду.

Један од покретача, власника и уредника новосадске Самоуправе, првих приватних новина у Србији постброзовске ере (1986-1990). Године 1989, још увек у условима једнопартијског система, члан Иницијативног одбора за формирање Савеза радикалних демократа у Новом Саду, прве изванкомунистичке политичке странке у Србији новијег времена. Главни и одговорни уредник Српске Земље, гласила Српског националног вијећа Славоније, Барање и Западног Срема (1991-1992).

Од 1994. објавио више од стотину књига, а за разне стручне часописе написао приближно толико дужих или краћих текстова, углавном са тематиком из српске историје с почетка и краја XX века; за Енциклопедију Новог Сада написао стотинак прилога: о личностима значајним за националну и културну историју Новог Сада, о српским добровољцима у ослободилачким ратовима 1912-1918, о ПТТ саобраћају, о планинарима; сарадник у првој књизи Српског биографског речника (А-Б); открио један забрањени Зборник Матице српске за друштвене науке (из 1959); на светло дана изнео забрањену књигу "Хрвати у светлости историске истине", Београд 1944, потписану “презименом” Псуњски, дешифровао овај псеудоним и научној и стручној јавности представио њеног аутора Велишу Раичевића (Трепча, код Андријевице, 1903 - Београд, 1972).

Како је то запажено у неким рецензијама или приказима његових књига, у обради појединих тема, користећи се расположивом литературом и објављеним историјским изворима, као и консултовањем познате архивске и релевантне музеолошке грађе, он на себи својствен начин, необичном методологијом и композицијом, успева да зађе у тамну страну оних делова наше новије историје за које се сматрало да су без затамњења. Настојање да од још увек живих учесника неког догађаја сазна појединости које нису забележене а без којих би слика тих догађаја била непотпуна, представља га не само као вредног истраживача, већ и као крајње савесног историчара. Снагом аргумената, поштовањем чињеница, он увек успева да заокружи целину из које се јасно могу сагледати историјски токови на српским народносним подручјима. У његовим књигама, увек болно оштрим али и увек веома инспиративним, лако се уочавају грешке и промашаји националне политике, у којима он налази одговор на питање како је дошло до страдања и пропадања српског народа, а у нашем времену, данас, и до нестајања истог тог народа и његове државе. За будуће истраживаче и тумаче новије српске историје, његове књиге представљаће незаобилазно штиво.

Своје радове он објављује у уверењу да ће то подстаћи “историчаре од каријере” да се најзад “умешају у свој посао” и пред преосталим Србима бар истакну смислена питања пре него што их стихијски одговори на српско питање не учине заувек бесмисленим.

Његови радови писани су јасним језиком, тако да откривеним историјским истинама увек могу задовољити радозналост бројних читалаца, док је истовремено један део тог читалишта изненађен чињеницама које су годинама или деценијама скриване. Један од уредника његових књига написао је да му је свака реченица, “ма колико била дуга, јасна, прецизна, умивена и лишена сваке двосмислености. Ако би му неко приговорио због нечега што је написао, он се никад неће моћи 'вадити' на грешку у формулацији, на недореченост или на недовољну прецизност у изразу”. Без намере да његов језички израз карактерише “оним оценама које се изричу уз дело великих српских интелектуалаца, какви су, на пример, Слободан Јовановић или Радован Самарџић” тај ће уредник написати да се “већ из онога што је речено, види да он у свом стилском исказу непогрешиво следи линију тог најфинијег српског интелектуалног соја. Многе деонице његових текстова имају релевантне карактеристике књижевног дискурса”. А један од рецензената његових књига записао је да их одликује “андрићевски књижевни израз”.

На дан кад је отишао у пензију, 31. марта 2000. године, у Главној пошти у Новом Саду нашао се у продаји пригодни коверат са његовим ликом, а истога дана, у истој тој пошти био је у редовној употреби и пригодни поштански жиг са његовим ликом; тек неколиким личностима у Другој и Трећој Југославији припало је овакво признање за живота.”

Дела Књиге Међународна поштанска служба, Нови Сад 1966, стр. 157 Међународни поштански промет, Загреб 1968 Змајево 1973, Змајево 1974, стр. 65-85 Змајево - Прилози за монографију, Змајево 1979, стр. 9-15, 48-66. и 77-136 Планинари о планинарењу - Од Фрушке горе до Монблана (у коауторству са Боривојем Вељковићем), Нови Сад 1990, стр. 286 Присаједињење Срема Србији 1918. године, Рума 1994, стр. 80

Војводина Српска 1918, Нови Сад 1996, стр. 374 Српска Земља - Прилози за одговор на српско питање, Нови Сад 1997, стр. 309 Верници Отаџбине - Српски добровољци из прекоморских земаља 1912-1918, Нови Сад 1998, стр. 436 Левица и Српство 1848-1919, Нови Сад 1999, стр. 397 Свети српски ратници и прочи, Нови Сад 1999, стр. 214 Срем 1918 - Од Сирма до Србије, Нови Сад 1999, стр. 192 Добровољачка колонија Степановићево (у коауторству са Васом Колаком), Нови Сад 1999, стр. 126 Старинци и новци, Нови Сад 2000, стр. 175 Степановићево - Прилог за монографију, Нови Сад 2000, стр. 310 Српски добровољци 1912-1918 - Бројке и судбина, Нови Сад 2001, стр. 151 Временик Телекијеве владе - 16. фебруар 1939 - 3. април 1941, Нови Сад 2001, стр. 120 Керци у Пашићеву - Прилог за монографију, Нови Сад 2002, стр. 556 Ластари сомборског учитељишта, Нови Сад 2003, стр. 133 Српска Крајина - Март-јун 1992, Нови Сад 2003, стр. 427 Керски именослов, Нови Сад 2003, стр. 169 Непознати 27. март (у коауторству са Василијем Матићем), Нови Сад 2004, стр. 5-172 Споменица новосадске ПТТ школе, Нови Сад 2004, стр. 248 Бродоломници под Медово, Нови Сад 2004, стр. 95 Обзорја - Споменица Планинарског друштва “Поштар” Нови Сад, Нови Сад 2005, стр. 544 Поменик светих српских ратника 1912-1918, стр. 308 Са свих страна српски добровољци 1912-1918, стр. 298 Новосадска гимназија Змај-Јовина - Нараштај 1951-1956; Наставници, Нови Сад 2006, стр. 224 Прилози за Енциклопедију Новог Сада, Нови Сад 2006, стр. 331 Демократија с наличја (у коауторству са Драгољубом Петровићем), Ваљево/Београд/Србиње 2006, стр. 348 Српска Крајина - Јул-октобар 1992, Нови Сад 2007, стр, 429 Бродоломници под Медово (друго проширено и поправљено издање), Нови Сад 2007, стр. 142 Странпутице српскога питања, Нови Сад 2007, стр. 370 Медицинске мисије на српским ратиштима 1912-1918, Нови Сад 2008, стр. 138 Ка пореклу Дрекалову: По књигама староставним, Нови Сад 2009, стр. 301 Степановићево 1919-1945(Друго поправљено издање), Нови Сад 2009, стр. 318 Наставници новосадске гимназије 1731-1960, Нови Сад 2010, стр. 381 Црногорска похара Куча, Прво издање, Подгорица 2010, стр. 296 Српски добровољци из Херцеговине и Босне 1912-1918: Прекоморске земље, Нови Сад 2010, стр. 82 Добровољци из Русије у Српско-турском рату 1876, Нови Сад 2010, стр. 136 Шкотске жене уза Србе 1914-1918, Нови Сад 2010, стр. 122 Српска Крајина - Новембар 1992-фебруар 1993, Нови Сад 2010, стр. 422 Шкотске жене уза Србе 1914-1918, Нови Сад 2010, стр. 122 Црногорска похара Куча, Друго издање, Подгорица 2011, стр. 338 Српско питање на низбрдици, Нови Сад 2012; Изазови српскога питања, Нови Сад 2013; Повесна читанчица, Нови Сад 2013. Прогон слободне речи : Помиримо пријатеље - непријатељи су смирени, Подгорица 2013; Потрага за истином, Нови Сад 2014; Заслужници и опаске, Београд 2014; Бродоломници под Медово, пригодно издање, Подгорица 2015; Најгори ђаци, Београд 2015; Слепило властодржачко : Србија против српских добровољаца 1912-1918, Београд 2016; Црногорске и брдске, Подгорица 2016; Ћерилица за ћирилицу : Срби против себе, Нови Сад 2016; Вијек сјећања : Страдање црногорских добровољаца под Медовом 1916 (у коауторству) Подгорица 2016; Србско писмо, Нови Сад 2016; Поменик светих србских ратника 1912-1918 : а. Прекоморске земље, друго проширено издање, Нови Сад 2017; Србски генетски код, Нови Сад 2017; Црногорска похара Куча 1856 : Кратки преглед, Нови Сад 2017; Вечита деца, Нови Сад 2017; Извори црногорствујућег антисрбизма 1914-1919, Нови Сад 2018; Ка пореклу Дрекалову : По књигама староставним, друго проширено издање, Нови Сад 2018; Војводина Српска 1918, друго пригодно издање, Београд 2018; Српско национално вијеће Славоније, Барање и Западног Срема, друго проширено издање (прва књига из едиције Српска Крајина 1990-1995), Београд 2018; Срем 1918 : Од Сирма до Србије, друго проширено, пригодно издање, Нови Сад 2018; Неприметни записи, Нови Сад 2018; Српски добровољци из Српске Крајине и Хрватске : а. Прекоморске земље, Нови Сад 2018; Срем 1918 : Од Сирма до Србије, треће, пригодно издање, Рума 2018; Изворишта србскога страдања, Нови Сад 2019; Срби на Голготе вису, Горњи Милановац 2019. Демократија с наличја, друго проширено издање (у коауторству са Драгољубом Петровићем), Нови Сад 2019; Славонија, Барања и Западни Срем : Од Вијећа до Републике, друго измењено издање, Београд 2019; Српска Крајина - Март-јун 1992, друго измењено издање, Београд 2019; Српска Крајина - Јул-октобар, друго измењено издање, Београд 2019; Српска Крајина : Новембар 1992 - фебруар 1993, друго измењено издање, Београд 2019; Неодговорна писма, Нови Сад 2020; Србско питање, Нови Сад 2020; Изворишта србскога страдања, друго проширено издање, Горњи Милановац 2020; Степановићево 1920-1945, проширено, пригодно издање, Нови Сад 2020; Интересно једноумље, Нови Сад 2020; Поменик медицинског особља са стране 1912-1918, Нови Сад 2020; Записи са западне стране: 1990 - Ивањдан 1991, Београд 2021; Записи са западне стране: Ивањдан 1991 - Никољдан 1991, Београд 2021; Записи са западне стране: Појутарје Никољадне 1991 - Јун 1992, Београд 2021 Записи са западне стране: Јун 1992 - Мај 1993, Београд 2021; Записи са западне стране: Мај 1993 - Децембар 1995, Београд 2021; Крајишки споменар, 2021. Племе Кучи: По књигама староставним, Подгорица; Питања за једнокњижнике, Београд 2021; Извори црногорствујућег антисрбизма 1914-1919, друго измењено издање, Подгорица; Кривци и правци, Београд 2021; Поробљена земља, Београд 2021; Цртице брозоморне, Горњи Милановац 2021; Србска жртва, Београд 2022; Небеска Србија, Београд 2022; Угрожена врста, Београд 2022; Неодговорна власт, Нови Сад 2022; Почетни народ-мајка, Нови Сад 2022; Крајишки именослов, Београд 2022; Историокази, Нови Сад 2023; Хрватска уљудба, Нови Сад 2023; Арбанаси на Србској Земљи, Горњи Милановац 2023; Корени и душа, Нови Сад 2023; Вештина могућег, Нови Сад 2023; Антисе(р)бизам, Нови Сад 2024; Истинословље, Нови Сад 2024; Музеј србских заблуда, Нови Сад 2024.

Други радови Барања и Западни Срем на путу ка Српској Земљи, Присаједињење Војводине Краљевини Србији 1918, Зборник радова са научног скупа одржаног 25. новембра 1992. године у Новом Саду поводом седамдесет четврте годишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији 1918, Нови Сад 1993, 141-158. Избеглиштво без повратка, Годишњак Историјског музеја Војводине, Нови Сад 1993, 29-39.