мини|260px|Мађарска у време смрти краља Матије Жупанија Орбас () је била административна територија мађарске Краљевине између 1243. и 1526. године. Седиште жупаније био је ОрбашвашархељReka Bawa Luka, смештен на левој обали реке Орбаш, која се улива у реку Саву.Жупанија Орбас у католичком лексикону
Географија мини|200п|Орбашка жупанија (светлозелено доле) у саставу мађарске Краљевине Жупанија Орбаш се налазила на територији између река Босне, Сане и Саве, а као жупанија се појавила већ у 13. веку, њен први познати господар (1243) био је Иштван, последњи (1460) Јанош Корођи. Његово седиште је било Орбашко са јаким замком. О некадашњем мађарском свету сведоче бројни мађарски називи места: Орбасвараља, Орбасвашархељ, Асоњфалва, Белонкателеке, Деметервара, Дукахарастја, Гачалмезс, Орбассентђерђ, Сентјанoшеђхаза (Orbászváralja, Orbászvásárhely, Asszonyfalva, Belonkateleke, Demetervára, Dukaharasztja, Gacsalmező, Orbászszentgyörgy, Szentjánosegyháza), међу власницима је било највише породица. кога су Пакшије још 1703. године тужиле за своја древна имања у округу Орбаш, Деметервари, Тереговици и Пристанцу.Györffy István írásai a Balkánról és Törökországról
Жупанија се налазила на десној обали средњег тока реке Саве. Од жупаније Кереш и Пожешке жупаније на северу је била одвојена реком Савом, на истоку Босном и тамо организованим Сребреничком бановином, на југу опет Босном и тамо организованим Јајачком бановином, а на западу Санском и Дубичком жупанијом.
Историја Њено име се први пут помиње у документу из 1243. године. Њен господар у то време био је Стефан, краљевски управник штала. Између 1242. и 1253. године, Стефан је био надбискуп Естергома (умро у Риму, 1268. године), и био је син Орбасовог жупника. Орбасова жупанија је била организована по узору на мађарске жупаније са господарима и намесницима, судијама и племићким скупштинама, које су слале своје изасланике на мађарски сабор, вероватно последњег на Ракошов сабор 1505. године.Lajos Thalocy: Историја бановина, замкова и градова БиХ (1451 — 1527.)
Главни земљопоседници Орбасове жупаније били су загребачки бискуп и породице Чаба, Чонтош, Дешевфи, Гарај, Пакши и Печи, а епархијом је управљала Загребачка бискупија. У 13. веку припадала је Дубичком архиђаконату, који је такође обухватао Санску жупанију, са 13 парохија. Године 1269, краљ Бела IV је уклонио народ Загребачке бискупије из власти испана и ставио је под власт бискупа.
Године 1360, редови жупана Кереша, Дубице, Орбаша и Сане састали су се у седишту Сане: у замку Козара, а затим су се 2. јула 1380. године племићи жупанија Загреба, Дубице, Орбаса, Сане и Мере окупили у Загребу како би одлучивали о имовинским споровима. Године 1448, браком са ћерком Благаја, Михаил Франгепан је постао један од главних земљопоседника жупаније. Касније је жупанија постала поприште разарања турских пљачки. Током мађарско-турског примирја закљученог на 3 године 28. марта 1519. године, Орбасвара је и даље био угарски посед, а његов замак је и даље био у одбрамбеном стању 1526. године. Међутим, 1528. године, Орбасвара се више не налази на мапи Петера Апијанија.
Референце
Категорија:Административна подјела Мађарске Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Републике Српске Категорија:Историја Босне и Херцеговине Категорија:Историја Мађарске у средњем веку