Кебабнорвешки (норв. kebabnorsk) је један од варијетета норвешког језика којим првенствено говоре имигранти у источном делу Осла. Реч је о мултиетнолекту који комбинује норвешки језик са речима и граматичким конструкцијама језика имиграната као што су арапски, турски, курдски, персијски, панџапски, али и многи други језици, као што су језици досељеника из бивше Југославије. Кебабнорвешки је настао као последица миграција и све веће језичке разноликости у Норвешкој. Овај варијетет користе како млади са имигрантиским пореклом, тако и етнички Норвежани, а његова употреба као посебног облика говора омладине тесно је повезана са социјалним и групним идентитетом младих. Стога се кебабнорвешки може назвати и социолектом.
Језици из којих кебабнорвешки преузима лексику ступају на језичку сцену Норвешке шездестих година 20. века, када је дошло до значајаног пораста имиграције из незападних земаља у Осло, нарочито у источни део града. Међутим, кебабнорвешки је први пут употребљен као термин 1995. године у раду Стине Сесилие Осхејм (норв. Stine Cecilie Aasheim). Временом је овај назив постао широко прихваћен у норвешком друштву, појављивао се у филмовима, музици, књигама и медијима, што је додатно допринело његовој популаризацији. Највећу пажњу јавности привукао је 2005. године, када је Андреас Е. Естби (норв. Andreas E. Østby) објавио Речник кебабнорвешког (норв. Kebabnorsk ordbok). Термин је кованица настала по узору на назив за сличну језичку појаву у Шведској, дакле, није потекао од самих говорника овог варијетета. Кебаб у кебабнорвешки односи се на познато јело са Блиског истока, што значи да је термин базиран на стереотипу и може бити увредљив за припаднике имигрантске заједнице. Због тога се користе и други називи као што су holmliansk norsk, по називу једног насеља у Ослу, или gatespråk, што значи улични језик.
Имигрaнти у Норвешкој и настанак кебабнорвешког Имигранти су се у Норвешку досељавали у неколико различитих таласа, мотивисани специфичним економским и политичким разлозима. Први значајнији прилив имиграната почео је крајем 1960-их и почетком 1970-их година, када је Норвешка, услед наглог економског развоја, имала велику потребу за радном снагом. Након што је Норвешка 1975. године увела званичну забрану имиграције (тзв. innvandringsstopp), разлози доласка су се променили. Доминантни вид имиграција постало је спајање породица, али и долазак избеглица и азиланата који су бежали од ратова и политичких прогона, првенствено код група из Ирака, Сомалије, Авганистана и са простора бивше Југославије. Према подацима из 2008. године, имигранти и особе рођене у Норвешкој од родитеља имиграната чинили су око 10,6% укупне популације, долазећи из више од 214 различитих земаља и региона. Данас највећу групу имиграната чине Пољаци, где мушкарци чине 68% популације, што указује на то да је мотивација за пресељење пословне природе. Важно је нагласити да многи имигранти бирају Норвешку ради бољих могућности школовања и усавршавања. Сви ови разлози довели су до мешања различитих етничких група у урбаним центрима попут Осла. Таква мешавина култура и језика у радничким четвртима створила је идеалну подлогу за језичку размену, што је у коначници резултирало настанком кебабнорвешког као аутентичног израза нове, мултикултурне генерације.Abebe, D. S. (2010). Public Health Challenges of Immigrants in Norway: A Research Review. NAKMI report 2/2010. Norwegian Center for Minority Health Research.
Статус мултиетнолекта у норвешком друштву Дебата о кебабнорвешком у норвешком јавном простору одражава дубоко укорењене језичке идеологије и стереотипе о младима из мултиетничких урбаних средина. Перцепција овог мултиетнолекта од стране говорника стандардног језика, али и кроз медијски дискурс, неретко га дефинише као лош норвешки, неповезан или неразумљив, чиме се директнo супротставља замишљеном идеалу чистог или стандардизованог језика. Одређене језичке карактеристике се директно повезују са негативним друштвеним особинама или смањеном компетенцијом, па се тако употреба мултиетнолекта у јавности често погрешно представља као директан узрок незапослености или неуспеха у образовању. Међутим, оваква карактеризација је научно нетачна јер мултиетнолект не може да се сведе на мањкаво познавање језика. Напротив, кебабнорвешки је иновативан и динамичан и сведочи о високом степену креативности говорника. Тврдња да је то лош норвешки побија се чињеницом да млади говорници поседују изражену металингвистичку свест. Они су свесни разлика између мултиетнолекта и стандарда и способни су за прекључивање кодова (енг. code-switching) у зависности од ситуације. Уместо да буде препрека, овакав начин говора служи да изгради идентитет и осећај припадности у модерном, мултикултурном друштву. Svendsen, B. A. (2014). Kebabnorskdebatten: En språkideologisk forhandling om sosial identitet. NOA - Norsk som andrespråk, 30(1), 31–60.
Кебабнорвешки у популарној култури Кебабнорвешки је годинама био присутан углавном у свакодневном говору младих, али последњих година све више продире и у мејнстрим медије, књижевност и на музичку сцену. Кебабнорвешки се чује на норвешком јавном медијском сервису НРК (норв. NRK), на пример у комедији Førstegangstjenesten (у слободном преводу Војни рок), кроз лик Улеа Халвушена (норв. Ole Halvorsen), који је одрастао у мултикултурној средини у Ослу. Кебабнорвешки се појављује и у епизоди популарног програма Typisk Norsk (у слободном преводу Типично норвешки), у којој је Петер Шјервен (норв. Petter Schjerven) истраживао различите аспекте норвешке културе. Кебабнорвешки већ дуго користе андерграунд хип-хоп групе попут Миноритет1 (норв. Minoritet1), али је присутан и у песмама међународно познатих извођача као што су Медкон (норв. Madcon) и Карпе Дием (норв. Karpe Diem). Иако је кебабнорвешки претежно говорни језик, полако улази и у писану форму. Књига Alle utlendinger har lukka gardiner (у слободном преводу Сви странци навлаче завесе) Марије Наваро Скарангер (норв. Maria Navarro Skaranger) написана је на кебабнорвешком и недавно је екранизована. Неки од ликова у књигама Зешана Шакара (норв. Zeshan Shakar) користе кебабнорвешки, а његова најпознатија књига је Tante Ulrikkes vei (у слободном преводу Улица тета Улрике). Књига Da vi var yngre (срп. Кад смо били млађи) Оливера Ловренског (норв. Oliver Lovrenski) из 2021. године представља модеран и актуелан пример коришћења кебабнорвешког у књижевности. Књигу је на српски превела Јелена Војиновић, а за превод је добила награду Милош Н. Ђурић.
Примери речи на кебабнорвешком +Реч на кебабнорвешкомЈезик из ког потичеРеч на норвешком језикуРеч на српском језикуasjkoберберскиha seksимати сексavorберберски, персијски, курдскиgå, stikkeићиbaosj/bauersберберски, арапскиpolitiполиција (погрдно)bængeенглескиha seks, knuseимати сексchicoшпанскиguttдечак, младићflus/fluserберберски, арапскиpengerновацkæbeберберскиjente (hore)девојка (курва)kaskotурдуjulingбатинеpoddaпанџапскиkv. kjønnsorganженски полни органspa/schpaaберберски, курдскиpen, braлепо, доброvolla/wallahарапски, урдуjeg loverкунем сеtochesхебрејскиrumpeзадњица
Референце
Категорија:Норвешки Категорија:Миграције Категорија:Осло