мини|Lars Levi Læstadius (1800 - 1861)
Лестадијанизам (шведски / норвешки: læstadianisme, фински: lestadiolaisuus, лапонски: lestadianisma) je протестантски верски покрет унутар лутеранства који је настао у 19. веку у северним деловима Скандинавије. Покрет је основао Лаш Леви Лестадијус (1800-1861), свештеник и проповедник који је деловао међу становништвом северне Шведске, Норвешке и Финске. Лестадијанизам представља један од најзначајнијих ревивалистичких покрета у северној Европи и карактерише га наглашена религиозност, строга етика и снажна повезаност међу верницима. Иако је настао у оквиру званичне лутеранске цркве, временом је развио специфичне верске праксе и унутрашњу организацију. Процењени број присталица је између 144,000 и 219,000.
Историја Лестадијанизам је настао средином 19. века у области Лапоније. Лаш Леви Лестадијус деловао је као лутерански свештеник међу Лапонцима и другим народима са тог подручја. Под утицајем друштвених проблема, нарочито алкохолизма и сиромаштва, Лестадијус је проповедао потребу за духовном и моралном обновом. Доживео је дубоко духовно искуство уласка у стање благодати, примање Божијег опроштаја за своје грехе и поглед на пут који води ка вечном животу. Људи су почели да реагују на његове проповеди. Покрет је почео да се шири из Шведске у Финску и Норвешку, посебно међу Лапонцима и Квенима.Временом су његови следбеници добили назив лестадијанци.
Успон лестадијанизма међу Лапонцима Успех лестадијанизма међу Лапонцима може се приписати томе што је Лестадијус познавао њихов језик и обичаје. Из бележака с једног његовог путовања 1844. године, сазнајемо о сусрету с Лапонком Милом Клеменсдотер (Milla Clemensdotter), коју често назива „Марија“. Разговори с њом оставили су снажан утисак на Лестадијуса и допринели његовом доласку до „живе вере“ и новог погледа на то шта би право хришћанство требало да буде. Два велика изазова са којима се Лестадијус суочавао од својих раних дана као свештеник били су равнодушност Лапонаца, које је шведска влада приморала да пређу из своје шаманистичке религије у лутеранизам, и беда коју им је проузроковао алкохолизам. Духовно разумевање које је Лестадијус стекао и делио у својим новим проповедима „испуњеним живописним метафорама из живота Лапонаца које су могли да разумеју,... о Богу који је бринуо о животима људи“ имало је позитиван ефекат на оба проблема. Ово их је подстакло да науче да читају и пишу и да изграде другачији, интимнији, однос према хришћанству - да постану тзв. пробуђени хришћани, исповедају своје грехе, моле се за опроштај – у оквиру лестадијанизма то је било познато као liikutukset, врста екстазе.
Веровање и учење Лестадијанизам наглашава значај личне вере и религијског искуства. Кључни елементи учења укључују потребу за покајањем и опроштајем грехова кроз заједницу. Стога је уобичајена пракса међу лестадијанцима, не само у цркви, већ посебно током црквене службе пре обреда светог причешћа, да исповедају своје грехе једни другима или једном од свештеника који обавља сакрамент. Уобичајена изјава је: „Верујте да су вам грехови опроштени у Исусово име и (проливеној) крви.“ Ово се разликује од традиционалне лутеранске изјаве која гласи: "Веруј да су ти греси опроштени у име Оца, Сина и Светога Духа."
Начин живота Припадници покрета следе строге норме понашања. Уздржавају се од конзумирања алкохола и избегавају се одређени облици забаве попут плесања и неке музике. Наглашава се скромност у одевању и у свакодневном животу, што значи избегавање шминкања, као и ношења модерне одеће, тетоважа и минђуша. Неки конзервативни елементи унутар покрета одбацују чак и иначе уобичајене појаве у савременом начину живота: не дозвољавају поновни брак након развода, куповину осигурања, деци учешће у организованим школским спортовима . Абортус и коришћење презерватива су забрањени, те су породице веома бројне.
Географска распрострањеност Лестадијанизам је најзаступљенији у северној Европи, тачније у северним деловима Норвешке, Шведске и Финске - област Лапонија. Покрет се проширио на Сједињене Америчке државе и Канаду, али се његове присталице могу наћи и у Русији, Летонији, Индији, Немачкој, Мађарској, Шпанији, Кенији, Гани, итд. У Америци, где не постоји званична лутеранска црква, основали су сопствену деноминацију, која се средином 20. века поделила на три подгрупе:
Конзервативни лестадијанизам је другим лестадијанцима познат као „Хајдемани“, по вођи из 20. века Полу А. Хајдеману (Paul A. Heideman). У Северној Америци их представља Лестадијанска лутеранска црква. Прворођени (no. førstefødte)су познати као „Есикоинени“(Esikoinens). У Северној Америци их представља Стара апостолска лутеранска црква. Rauhan Sana („Реч мира“) су другим становницима Лестадије познати као „Микелсенови“, по вођи из 20. века Ендруу Микелсену (Andrew Mickelsen). У Северној Америци их представља Апостолска лутеранска црква Америке. У Норвешкој постоје три главна правца међу лестадијанцима:
Прворођени (no. Førstefødte) су заступљени у Финмарку (no. Finnmark), Трумсу (no. Troms) и Нурланду (no. Nordland), а њихово главно саборно место је Јеливаре (šv. Gällivare) у Шведској. Алташки правац (no. Alta-retningen \ småførstefødte) саборна места има у Торнедалену (no. Tornedalen) и Eстерботену (no. Østerbotten). Лингенски правац (no. Lyngen-retningen) има своје саборно место у Шиботну (no. Skibotn) и постоји само у Норвешкој.
Референце
Категорија:Протестантизам