Дан устава Норвешке (), познат и као Национални дан () или Седамнаести мај () се слави 17. маја, у знак сећања на доношење Устава Норвешке који је ступио на снагу 17. маја 1814. године.

Народна скупштина је једногласно усвојила устав у Ејдсволу 16. маја 1814. године. Следећег дана, Председништво је датирало и потписало устав, док је принц Кристијан Фредерик изабран за краља Норвешке.

Историја thumb|Осло, Краљевска палата, 17. мај 2026, Дан уставности Норвешке. Краљевска породица са балкона поздравља дечју параду: принц Свере Магнус, престолонаследник Хакон, принцеза Метте-Марит, краљица Соња и краљ Харалд V. Фото: Вадим Чуприна У годинама које су пратиле доношење устава, део грађана је почео да прославља 17. мај као датум који обележава прекретницу у норвешкој историји. Међутим, будући да је Норвешка од 1814. до 1905. била у унији са Шведском, краљ Шведске и Норвешке Карл Јохан забранио је званично обележавање 17. маја од 1820. Због забране, није било већих јавних прослава све до 17. маја 1829, и догађаја који је у Норвешкој познат као борба на тргу (). Те године су се људи, упркос забрани, окупили на једном од тргова у Ослу и прославили Дан државности. Када је гомила увече одбила да се разиђе, власти су послале војску да растера окупљене људе. У нередима није било погинулих, али је повређено тридесетак људи.

Први јавни говор којим је обележен Дан уставности одржао је норвешки песник Хенрик Вергеланд 1833. године. Од тада се 17. мај слави као Дан државности Норвешке.

Прославе су постале свечаније када када је 1870. године одржана прва д‌ечја поворка у Кристијанији (Ослу). За овај обичај је заслужан књижевник Бјернстјерне Бјернсон, који је такође аутор норвешке химне. Данас су д‌ечје параде кључни део прослављања овог дана, уз војне оркестре и норвешке заставе.

Током Другог светског рата забрањено је одржавање поворки поводом 17. маја и ношење одеће у бојама норвешке заставе. Од ослобођења Норвешке 8. маја 1945. године, застава је, као симбол слободе, постала још већи део прославе Дана државности.

Обичаји Многи Норвежани овај дан започињу свечаним доручком, који често садржи димљени лосос, јаја, јагоде и шампањац. Храна која је такође незаобилазна 17. маја јесу сладолед и хот-дог. Често се могу видети људи који носе традиционалну народну ношњу, бунад. Сваки део Норвешке има своју врсту бунада, који бојама и стиловима открива порекло власника.

мини|лево|Прослава Дана државности 2019.

Средиште прославе је најчешће дечја поворка. Школарци широм Новешке шетају својим селима и градовима уз пратњу орекестра, песму и навијање. Најдужа поворка се традиционално одржава у Ослу, где се у центру града окупи преко 100.000 људи. Поворка, у којој учествује око 100 школа, пролази поред Краљевске палате, одакле краљевска породица са балкона поздравља окупљене. Овај догађај преноси национална телевизија.

Дан државности се често назива и Даном детета због многих активности намењених најмлађима. Након учешћа у поворци, деца обично настављају славље кроз забавне активности које организују школе. Неке од типичних игара су трка с кромпирима (), у којој учесници морају да балансирају кромпир у кашици, и трка у врећама ("sekkeløp"), где учесници улазе у велике вреће, а затим скачу до циља. Награде за победу су симболичне, најчешће су то слаткиши.

У неким градовима се у вечерњим сатима одржавају додатне грађанске поворке ( или ). У њима учествују одрасли, а организују их различита удружења и спортски клубови. У Трондхејму је овај догађај можда чак и значајнији од дечје поворке. У Бергену, грађанска поворка претходи дечјој. У њој учествујe и традиционални омладински парадни оркестaр организације Буекорпс () која је јединствена за овај град.

У Кристијансанду, на југу Норвешке, крај прославе се обележава обичајем тапто (), током којег сви учесници трче с једног краја града на други.

Референце

Литература

Категорија:Норвешка Категорија:Норвешка култура